Bio sam u junu na testu opterećenja u jednoj privatnoj ordinaciji u Vrbasu. Kad sam završio test izađem na ulicu da sačekam da dođe sestra po mene, sa mene lije, malo mi i drhte noge od testa a nigde nikakve klupice ili slično, napolju vrućinština i vidim na susednoj rampi držač za biciklove koji je u hladu od kuće. Sednem na njega, i malo potom se iz kapije te susedne kuće pojavljuje neki stariji čovek, ja se javim i počnemo razgovor:
- Bio si kod doktora? - Pita me on.
- Da. - Odgovorim mu.
- Kod kog?
- Kod kardiologa, radio sam test opterećenja srca pa sam seo ovde u hlad da odmorim dok mi ne dođe prevoz.
-
- (dalje je bio deo razgovora oko doktora i bolesti, nebitan za ovu priču pa ga preskačem)
-
- Odakle si? -Pita me on dalje.
- Iz Srbobrana.
- Aaa, iz Sentomaša. Znam ja Sentomaš, radio sam jednu godinu u Sentomašu! Sad sam u penziji, nije mi velika penzija al' ja sam zadovoljan, meni je dosta. Šta ima novo u Sentomašu? - Ima tu još jedan deo razgovora o tome kad je radio u Srbobranu, al' i taj deo preskačem jer nije bitan za ovu priču.
- Ništa, mrtvo selo! - Odgovorim mu.
- Kako mrtvo?
- Pa lepo, ništa se ne dešava, nemamo ništa, nema čak ni ljudi po ulicama a ovde kod vas u Vrbasu pune ulice. I u Temerinu je isto, sve vri dok kod nas prazne ulice... - Vidim da me gleda začuđeno pa nastavljam: - Kod nas ništa nema, ciple jedne ne možeš da kupiš kod nas, moraš u Vrbas, Temerin, Novi Sad. Kad sam išao u osnovnu školu bilo je pet prodavnica cipela, a sad ni jedne, osim kineza...
- Aa, to ti je sve zbog ovih što blokiraju mostove! Oni su sve upropastili. - Reče on, a ja u prvi mah i ne skontah šta mi govori, čak mi padne na pamet da misli o poljoprivrednicima...
- Ovi Šolakovi... I Đilasovi... Izdajnici... - Tu ih počasti sa još par epiteta a ja shvatih da misli na proteste protiv nasilja u Bg.
- Kakve veze ima Šolak sa prodavnicama cipela u Srbobranu?
- Ima, ima!
- Ne razumem, kako ima, nije on na vlasti?
- Da je on na vlasti ja ne bih ni penziju imao!
- Ma kako ne bi imali? Ko može da Vam uzme penziju koju ste stekli? - Tu se polako palim i ja...
- Može, može. Ja ne znam, poštujem svakog ... možda si i ti za njih? - Poče da spušta loptu...
- Nisam ja za nikog, ja sam sam za sebe, al' sam najmanje za ove koji su sad na vlasti.
- Zašto ja sad moram da privatno plaćam pregled a ne mogu da ga odradim u bolnici? Zato što nema doktora, a zašto ih nema? - Tu sam se već potpuno zapalio. - Je l' znate šta je bilo u Rumuniji?
- Šta?
- Pa i Rumuni su u jednom trenutku ostali bez doktora, otišli svi u inostranstvo za boljom platom. Onda su doneli odluku da svaki doktor ima paltu od 3000e i sad nemaju problem sa doktorima... A mi? Mi 3000e za džandarme, a doktori? Koliko imaju? Zašto ne daju doktorima 3000e umesto žandarmima?
- Zato što bi to bila ucena! - E ovo ga uopšte nisam razumeo, ko zna da li je i on mene razumeo šta sam govorio...
Da ne davim dalje, diskutovali smo još malo, smirenije, on je hvalio vlast a ja izvlačio njene loše poteze. Npr. on kaže ova vlast je napravila autoputeve, a ja ga pitam zašto nam je gorivo najskuplje u okruženju i koliko se cena tog goriva odrazi na skuplji život, pa onda ova vlast pravi bolnice a ja zašto u apoteci ne može da uzme lekove na recept već mora da ih plaća i gde su ti doktori za te bolnice, itd...
U to stiže moja sestra po mene i tu se pozdravimo i raziđosmo, čak nam je i mahao dok smo odlazili.
Kasnije sam razmišljao kako neko dođe do ubeđenja da bi mu neko drugi na vlasti uzeo penziju, kako dođe u to stanje straha da iz odbrane mrzi druge. Očigledno je da ispiranje mozga (pink, hepy) itekako funkcioniše...
