Kažu da ima neki zakon koji kaže da samo ovlašteno i stručno osposobljeno lice može to da učini. Sve ostalo je kažnjivo iako je tvoje vlasništvo.
Уф, неда ми се да нешто напишем у пар реченица иако мислим да сам ово помињао на форуму...
Пре неколико година, када уведоше код нас тај нови закон и нове категоризације оружја, ја сам по решењу оставинске расправе, добио очево пиштољче (мала "Заставица" М-70).
Пошто је таква могућност постојала, превео сам га у категорију трофејног. И дође тај закон и добијем обавештење (или како сам већ сазнао) да за то оружје или могу да поднесев захтев за издавање дозволе за држање оружја (и потом плаћам сваке године порез) или да стручно лице уради деактивацију/онеспособљавање оружја.
Одем у полицијску станицу, питам какве су ми тачно варијанте на располагању и чујем да могу да поднесем захтев, па процедура и кад ми (и ако) одобре, да сваке године плаћам порез на нивоу фртаља цене пиштољчета на тржишту.
Друга варијанта је деактивација. Још пре него сам отишао у полицију, са породичним пријатељем сам разматрао и ту варијанту и он рече да се сећа да је у Панчеву био пушкар који је био овлашћен за тај посао и као, то је јефтина процедура, после које пиштољ постаје само декоративан комад метала.
Питам у полицији девојку која ради на тим пословима како и где могу да ми ураде ту деактивацију, очекујући да ме упути на тог неког пушкара у Панчеву, ал' шипак - то се радило само у Крагујевцу по цени од 15 'иљада динара.
Одмах сам решио да пиштољ предам у полицију и питао девојку у каквом стању може да буде пиштољ, да ли може да буде у неупотребљивом стању. Рече ми да је битно да се јасно виде сви фабрички бројеви и то је то.
Малко дознајем у оружје и због тога доспео да "у војске" будем пушкар, па сам имао идеју како да осакатим пиштољче, а да изгледа цакум-пакум, да се ништа не види приликом манипулације са њиме. Радила је мала брусилица и мислим да је читаво и недирнуто остало само пар делова, типа склоп утврђивача оквира, извлакач и вероватно још пар чивија у механизму за окидање.
Однесем пиштољ, девојка утврди присуство фабричких бројева на местима где треба, па позове колегу из дежуране да га обезбеди. Он га узе у руке, провери да је празан, окине на празно и ја добијем 'артију да сам дана тог и тог предао пиштољ броја тог и тог, службенику том и том.
Ал' ми је срце било пуно тек када сам видео на неком америчком "Јутјуб" каналу како се хвале половним "југо" ТТ-има, који су били тако у различитом стању, "тјунингу" са којекаквим корицама и слично, јер сам схватио да су то били у полицију предати пиштољи обичног народа, а да од очевог бившег пиштоља нико неће да се овајди.