Centralno i etazno grejanje.

I imao si nekog starinskog majstora čim je pumpu stavio na polaz vode

Pa i prije 30 godina se pumpa stavljala u povratu, koliko je taj majstor star:).

- - - - - - - - - -

Pankin tako stavljaju pumpe ,gde su radijatori u visini sa peci,a gde je pec u podrumu ide normalno u na povratni vod,ali ovde obavezno mora pretvarac sa akomulatorom ako nestane struja ode pec u pm.
Zasto je onda stavljao "bajpas" na pumpu, ako ne moze bez pumpe?
 
Grabik nisi dobro pogledao sliku vidis da pumpa nije na povratnom vodu,a taj bajpas mislim da nece imati funkciju.
 
Grabik nisi dobro pogledao sliku vidis da pumpa nije na povratnom vodu,a taj bajpas mislim da nece imati funkciju.

Mislim da nisi shvatio prijasnji post, ovdje su i prije 30 godina pumpe stavljali u povratni vod, a na njegovoj slici je u vodu koji odlazi iz peci. Da li ce imati bajpas funkciju ili nece , to zna vlasnik , ali koliko vidim svako je postao majstor sa bakarnim cijevima, od znanja mu treba samo plinski brener;)

Imam sistem koji su postavljali ljudi koji su to radili profesionalno , radili su to u fusu, meni je razlika izmedju pumpa radi ili ne -30% kada ukljucim bajpas pumpe, estetski i funkcionalno napravljeno grijanje koje moze da radi kao sifonsko, normalno bolje grije sa pumpom vecinom pumpa je u 1 "brzini". Da ne zaboravim 2 zgrade i samo 360komada alu rebara:)
 
I kod mene radili majstori koji su samo to radili. Pumpa naravno na hladnoj vodi , jedna cev pod plafon , druga cev po podu pumpa ima obilazni vod. Izlaz i ulaz u poc su cevi od 2 cola pa kako ide ka daljim radijatorima cevi postaju tanje. Naravno sve su cevi celicne besavne ne bakarne. Kada nestane struja radijatori su topli , vreli do polovine i moze tako da radi bez bojazni za pec.
 
I imao si nekog starinskog majstora čim je pumpu stavio na polaz vode
Jel se to odrazava na kvalitet grejanja ili ima veze samo sa dugotrajnosti same pumpe?

- - - - - - - - - -

Pankin tako stavljaju pumpe ,gde su radijatori u visini sa peci,a gde je pec u podrumu ide normalno u na povratni vod,ali ovde obavezno mora pretvarac sa akomulatorom ako nestane struja ode pec u pm.
Ovde je kotao u nivou radijatora.
Sistem je dvocevni sa Al-Pex cevima vodjene kroz ravnajuci sloj. Do svake prostorije max-2 grejna tela se vodi zaseban potisni i povratni vod.
Pretvarac je tu samo tad kad sam slikao nije bio postavljen.
 
Upravo tako! Pumpu i ta temperatura od 80 stepeni hladi.
No, svaka pumpa, I pre 30 godina kao i sada, mora da izdrzava te temperature, ipak je to pumpa za grejanje, nije hidrofor.
Razlika u temperaturi polaznog i povratnog voda je nekoliko stepeni, kad se sistem zagreje, u dobro izolovanim objektima.
 
dragan.kovačev nisam mislio zbog temperature .te pumpe izdržavaju visoke temperature.zbog bajpasa sam mislio kad je pumpa na povratu onda ne treba baypas a i kod tebe pošto je peć u nivou bezveze je i pravio baypas
 
Pumpa u principu treba da je na povratnom vodu.Nije dokazano da nije dobro ako je i na napojnom.Te priče idi na većim sistemima gde pumpe idu na napojnom vodu.U našoj bolnici su sve pumpe na napojnom vodu.
 
dragan.kovačev nisam mislio zbog temperature .te pumpe izdržavaju visoke temperature.zbog bajpasa sam mislio kad je pumpa na povratu onda ne treba baypas a i kod tebe pošto je peć u nivou bezveze je i pravio baypas
Pa dobro nije neka investicija 1 kuglasti ventil i malo cevi, ako dodje do zastoja pumpe verovatno ce taj bajpas odraditi posao dok se ne zagasi kotao.
 
Poslednja izmena:
Kod burazera smo ugradili isti kotao kao kod mene, samo sto je kod njega jednocevni sistem i ugradio je majstor cetvorokraki ventil, na oba kotla regulator promaje odvrnut do kraja, kod njega konstantna temperatura u kotlu 70c, kod mene 50c, i kod njega osetno topliji radijatori, iste bale se loze i identican prostor grejanja.
Dali je moguce da taj +ventil pravi toliki posao?
Dal je neko naknadno od vas ugradio taj cetvorokraki ventil i da je dobio bolje grejanje?
 
Sa četvorokrakim ventilom se deo tople vode iz kotla vraća direktno (tj. preko četvorokrakog ventila) u povrat kotla i tako se diže temperatura u kotlu. Zamisli da ti iz radijatora u povrat kotla stiže voda sa nekih četrdesetak stepeni i onda se u kotlu dogreje pa iz njega izađe sa nekom većom temperaturom (npr. nek kotao podigne temp. za 20 stepeni pa onda iz njega izlazi 60 stepeni). E sad ako ti deo te tople vode iz kotla izmešaš sa vodom iz povrata radijatora i tako izmešanu na temperaturu od npr.55 stepeni dovedeš u povrat kotla, onda kotao doda još onih 20tak stepeni pa na izlazu sad imaš 75stepeni (cifre sam karikirao samo da plastično pokažem efekat tog ventila).
 
Dragane rešavaj to pod hitno.Upropastiće ti kotao bez potrebe odnosno takva temperatura mu znatno skraćuje vek.
 
Nazad
Vrh