Centralno i etazno grejanje.

Dimnjak treba biti pravilno dimenzioniran, znači da ni premali ni preveliki nisu dobri. U slučaju MOMOSARIC, najbolje je, kako je i sam predložio, da prvo isproba produljenjem sa cijevi. Pri tome neka proba sa duljinom cijevi koja proizlazi iz navedenih dijagrama.
 
Poskupo 120 do 130e za fi 160 , i neznam kada se isključi onda vjerovatno prigušuje sam taj ventilator , vako izgleda ako na to mislite

cijevni-ventilator-fi-100-vent-100-l-vc2_1.jpg
 
Ne mogu da nadjem nigde sliku ali ventilator koji se montira na izlaz peci a pre ulaza u dimnjak je centrifugalni i ima dva radna kola u jednom, nesto na ovu foru ali udvojedno.
Veliko radno kolo izvlaci dim iz peci u uduvava ga u dimnjak, a malo kolo uvlaci svez vazduh i tako hladi osovinicu i lezaj motora.

Naravno postoji i ova varijatna koju je Dukej okacio, da ventilator bude na vrhu dimnjaka. Prednost toga je jednostavnost, lakse hladjenje posto je dim tu vec dosta ohladjen i podpritisak u celom sistemu koji smanjuje sansu da ce negde dim procureti. Mane su sto je motor izlozen vremenskim nepogodama i sto nije lako popeti se na dimnjak i montirati, a plus je potreban dugacak kabal do motora

Nego pade mi na pamet drugacija ideja. Kotlarnica da bude barem osrednje zadihtovana i ugraditi jedan obican ventilator koji ce uduvavati vazduh u kotlarnicu. Tako ce se napraviti nadpritisak u kotlarnici, fizicki efekat isti kao povecanje cuga dimnjaka - povecanje razlike pritiska izmedju ulaza i izlaza kotla. Kucajuci ovo pade mi na pamet da ti nije kotlarnica mozda previse dobro zadihtovana. Da bi sagoreo jedan kilogram drva potrebno je 8-15 m3 vazduha. Znaci da kotlu od 25kw potrebno najmanje 40m3 vazduha na sat, a realnije je 80-100m3 da bi radio punom snagom. Ako je kotlarnica zadihtovana kotao brzo izvuce vazduh iz prostorije i napravi vakuum, sto gusi rad kotla. Ovo se lako proveri - ostavis otvorena vrata kotlarnice, ako bolje radi to je to.
 
Poslednja izmena:
Petre, gde si našao taj podatak? Mene interesuje koliko je potrebno vazduha za balu slame? Inače, imam problem sa gorenjem samo dok je kotao hladan. Bale su velike i prilično nabijene a ima i dosta pleve. Kotao je, inače, dužine 1m pa ako stavim celu balu kad se raspali zatvori cug tako što padne na vrata pa stavljam manje, obično između pola bale i dve trećine.
 
Poslednja izmena:
Meni je taj nedostatak vazduha izgleda glavni problem. Kotlarnica mi je ukopana oko 40-45cm i klapna na kotlu mi je ispod nivoa dvorišta. Kotlarnica nije dobro zadihtovana - na krovu obične salonit ploče koje nisu ukrajane na preklpima pa ima lufta, dvoje metalnih vrata koje imaju zazor do okvira (štoka), ali je relativno mala s' obzirom na veličinu kotla (kotao je na baliranu slamu) i da deo kotlarnice bude zauzet sa 20-30 bala. Odžak je dobro dimenzionisan (ukupna visina 9m, aktivna oko 7.8m dimnjača je na 1.2m), prečnik 20cm, šidel), ali nije u sjajnom stanju (ispucao je iznutra, mada je smola uglavnom zatvorila te pukotine). Dešava mi se relativno često da bala posle potpale lepo počne da gori, punim plamenom, ali se posle nekog vremena (oko 15 min.) taj plamen dosta smanji i onda bala samo tinja i ne greje na pun gas. Isto se desi i kad su vrata kotlarnice ostavljena otvorena. U prelaznom periodu se neretko bala i ugasi, tj. počne da ugljeniše - dimi se a ne gori plamenom. A bez punog plamena kod ovakvih kotlova nema efikasnog grejanja. Kad u tim situacijama otvorim vrata kotla i žaračem samo malo razbijem balu ona onda plane i dalje izgori do kraja bez problema, praveći baš dobru temperaturu. Povećao sam otvor za klapnu da bi pećka dobijala više vazduha, ali očigledno nije dovoljno. Razgovarao sam sa proizvođačem i on mi je predložio da probamo na izlaz kotla ugraditi ventilator koji će praviti prinudnu promaju kroz kotao (verovatno na fazon kao kod Šukoma). E sad, to će morati (kao i dimnjak) malo da sačeka iz drugih razloga, odavno se spremam (ali nikad da realizujem - bez opravdanja ::sramota:: ) da kroz neko crevo preko malog kompjuterskog ventilatora dovedem vazduh do predela klapne, a sad mi primamljivo deluje ova ideja sa ventilatorom koji bi ubacivao vazduh u celu kotlarnicu pogotovo što sam već hteo da ga montiram ali u kontra smeru - da mi izbacuje dim i prašinu iz kotlarnice kod loženja...
 
Nije to problem dok je kotao hladan nego dok je dimnjak hladan.Brzi mu je protok vadzuha kad je vruc samim tim ima bolji cug.

Meni u uputstvu stoji za moj kotao 9m i minimim fi200. Ja imam 7m aktivne i fi200 i ok radi.Hoce po nekad da kine ali ne smeta mi, kontao sam prohromsku cev naci pa zabosti i povecati ga jos.

Znaci aktivna visina, ne celokupna kao sto neki mere.Meri se od izlaza iz peci do vrha(ne od poda do vrha).

Problem kod bala je joa sto kad je upalite ona krene cela da gori sto je previse od jednom i u kotlu nestaje kiseonika od dima i samo dimi neko vreme dok okolo ne obgori, cim se dim smanji krece vatra i gori bez dima.

Trebalo bi nesto izmisliti da gori sa jedne strane redom a ne da gori od jednom cela.

Opet to bi se postiglo samo uskim tunelom da se bala ubaci i kroz taj tunel pumpati vazduh (kao gorionik) kontam da bi bilo vece iskoriscenje.

Treba experimentisati.

@dukej

Ja imam ventilator na kotlu ali on nije jaci od dimnjaka kad se ugreje.

Ja bih probao da nesto duva direktno u balu.

Mozda napraviti cev od kompresora i diznu i direktno u balu da shiba.Ne mora stalno ,napraviti na vremenski relej lupam na 10min da otvori nekih 15 sec da gruva u balu i ugasi, ne bi je morao dzagati da krene da gori.

Pucam od fix ideja 🤣🤣🤣🤣🤣

Sent from my Mi 9T Pro using Tapatalk
 
Poslednja izmena:
Da, tu ideju imam i ja odavno ali nikako da je realizujem. I ja sam mislio da napravim mali tajmer koji će ograničiti rad ventilatora na maksimalno pola sata, za to vreme bala izgori više od 70-80 % kad gori u puno i dalje duvanje je nepotrebno. Bio bi jedan taster koji ćušnem kad ubacim balu i posle ne razmišljam da li mi ventilator pomaže izbacivanju toplote iz kotla kad gorenje prestane. Takođe sam hteo da dodam još jedan uslov, a to je da se na 70 stepeni gasi ventilator bez obzira da li je istekao vremenski period tajmera. Samo, ja sam to zamislio tako da vazduh dovedem negde ispred klapne, tako da ostane ona sigurnosna funkcija klapne da priguši kotao ako temperatura ode previsoko, nikako da direktno dovodim vazduh u sam kotao. Ima tu još jedan problem, na taj način se stvara povećan pritisak u ložištu pa postoji opasnost da nekad izbaci dim (možda i plamen) i na kontra stranu, i to je glavni razlog zašto do sad nisam isprobao ovo sa ventilatorom.
 
Trebalo bi nesto izmisliti da gori sa jedne strane redom a ne da gori od jednom cela.

Opet to bi se postiglo samo uskim tunelom da se bala ubaci i kroz taj tunel pumpati vazduh (kao gorionik) kontam da bi bilo vece iskoriscenje.

Treba experimentisati.

Kako da okačim jedan pdf ovde na forum? Imam u kompu jedan pdf sa kompletnim rešenjem tvoje ideje, to sam skinuo sa neta još davno pa sad ne znam odakle sam skinuo da okačim samo adresu. Može li da se pdf pošalje kao prilog u pp, veličina je 1.12MB?
 
Okaci na google drive (imas uz android telefon tj svako ima) i stavis na "public to view", potom okacis link ovde
 
@dukej
Mozes npr da okacis na google drive i da podelis link ovde. Izmena: preduhitrio me Bojcetic
@jjova
Strana 13 - stehiometrijski odnos vazduha i goriva za teorijsko idealno sagorevanje drveta je 6,4 : 1 . To znaci da je potrebno 6.4 kg vazduha da potpuno sagorimo 1kg drva. Medjutim u stvarnom svetu nemamo idealno sagorevanje pa je potrebno bar 50-100% vise vazduha. Visak vazduha - vise kiseonika i veca sansa da ce sve da sagori. Medjutim ne valja preterati jer vazduh takodje i hladi vatru, smanjuje temperaturu sagorevanja a time i povecava sansu da ce deo goriva ostati nepotpuno sagoreo. Drugo nepotrebno zagrevamo vazduh i potom ga izbacujemo u odzak - cist gubitak. Tako da je to stvar ravnoteze.

Dopuna (posto sam ovaj deo zaboravio): gustina vazduha pri ~20*C i atmosferskom pritisku je oko 1,2 kg/m3. S obzirom da je kalorijska vrednost suvog drveta ~5 kWh/kg potrebno nam je oko 5-6kg drva na sat za kotao od 25kW. 6 kg drva * 6.4 =38.4kg vazduha na sat. 38.4 kg/ 1.2 kg /m3 = 32 m3/h vazduha. S obzirom da nam treba 50-100% vise od toga u realnom slucaju to je 48 - 64 m3/h vazduha potrebno za kotao od 25kW. Zbog toga nije lose pri konstrukciji kotlarnice sprovesti cev fi100 od spolja do kotla

Slama je po procesu sagoravanja slicna drvetu tako da mnoge stvari vaze. O sagorevanju biomase ima mnogo manje podataka nego o drvetu.

Tvoj problem je verovatno sto dolazi do pirolize slame - tj do raspadanja pri visokoj temperaturi pri cemu se emituju katran i razni ugljovodonici u vidu dima. Kada je pec hladna nema dovoljne temperature da se ti gasovi zapale. Za pocetak mozes probati da potpalis pec odozgo pri prvom paljenju - ako je to uopste fizicki moguce. Tada se ti gasovi iz pirolize zagreju prolaskom kroz zar i mogu da se zapale. Ako vatra krene da se siri na dole onda super ako slabo ide potpalis prvo gore, sacekas minut pa potpalis dole. To ce mozda resiti problem dima pri hladnom paljenju.

Priznajem da nemam iskustva sa tim kotlovima na biomasu, ali koliko vidim svi su oni sa klasicnim lozistima ( vatra ide gore) gde nema neke mogucnosti kontrolisanog postepenog sagorevanja. Tu nema pomoci i nekog dima prakticno mora biti, osim ako ne lozis na kasicicu svakih par minuta
 
Poslednja izmena:
Nisam nikad koristio taj google drive pa ne znam kako da to uradim.

Napisaću kako se zove rad iz tog pdf-a pa nek neko pokuša da ga izgugla, ili da ga nekom pošaljem na mail pa da taj okači na taj drive...

Dejan Đurović (1), Dragoljub Dakić (1),
Branislav Repić (1), Dragoslava Stojiljkovć (2)

1) Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Beograd, Srbija
2) Mašinski fakultet, Beogradski univerzitet, Beograd, Srbija

Razvoj kotla male snage za sagorevanje balirane
biomase iz poljoprivredne proizvodnje


Originalni naučni rad
UDC: 662.636:620.92
BIBLID: 0350-218X, 34 (2008), 2-3, 161–173
 
Posalji meni na bojcetic@gmail.com pa cu okaciti ovde

Dopuna: Svi ti kotlovi na biomasu koje sam ja video su na fazon obican kotao samo veca vrata i loziste. Nepostoji nacin da bala sagoreva od jednog kraja ka drugom kontrolisano.
 
Nazad
Vrh