Cene veštačkog đubriva u vašem kraju.

Urea u iranu trenutno kosta 290 dolara po toni, po toj cenu transportuju za afriku sve do juzne afrike, capetaun! 100% informacija
Auuu Ovo je hit.
Sta se sve pričalo ..samonsmo kratkog pamćenja...
Azerbejdžan,Turkmenistan,Iran.....
A danas sam cuo da ide iz Libije pravi licno Gadafi.....ali ozbiljno
 
Evo brzi translate preko googla od onog linka sto sam postavio:
Inace ovo za 1000 hektara,nzm cija je greska ,originalni tekst kaze 1000acre ,sto je oko 400 hektara mislim,ali meni nesto mnogo onda tih 86k dolara ...mada ok kako god.Obrisao sam takodje listu drzavnih organizacija jer bi bio predugacak tekst.

Високе цене ђубрива нису повезане са природним гасом – нова студија
Нова студија сугерише да цене природног гаса не утичу на трошкове ђубрива.
Истраживачи са Тексашког универзитета А&М објавили су налазе нове анализе под називом Економски утицај цена азота на америчке произвођаче кукуруза.
Групе фарми придружиле су се конференцији за штампу Националног удружења узгајивача кукуруза 12. јануара 2022. како би разговарали о забринутостима око нерешених тарифа на азотно ђубриво.
Цене природног гаса
Према Националној асоцијацији узгајивача кукуруза, нерешене тарифе на азотна ђубрива ће створити несташице и проузроковати још већи раст цена за пољопривреднике.
„Као део ове студије, спровели смо историјску анализу још од 1980. године и открили да трошкови ђубрива имају тенденцију да расту када се повећају приходи од кукуруза“, приметио је водећи истраживач др Јое Оутлав.
„Нарочито је да ове цене имају тенденцију да расту експоненцијално чак и након што се узму у обзир цене природног гаса и већа потражња.
Он је рекао да „свака идеја да више цене природног гаса утичу на трошкове ђубрива није валидна“.
Сугестија да је недавна повећања цена природног гаса примарни разлог за недавна повећања цена азотних производа је веома сумњива“, наводи се у извештају.
Студија наводи да је цена једне врсте азотног ђубрива, названог безводни амонијак, порасла за 688 долара по тони – 86.000 долара за фарму од 1000 хектара – од краја 2020. до краја октобра 2021.
Студија је навела фармере који су изразили забринутост због петиције ЦФ Индустриес, једног од највећих произвођача азота у земљи, пред америчком комисијом за међународну трговину да уведе царине на азотна ђубрива увезена из Тринидада и Тобага и Русије.
Америчко министарство трговине је од тада објавило прелиминарни налаз у којем препоручује тарифе, упркос снажном негодовању група фарми.
Инфлација
Фармер Северне Дакоте и председник Удружења узгајивача кукуруза Северне Дакоте Роб Хансон рекао је:
„Инфлација је брзо постала једна од највећих брига за предстојећу годину на фарми. Вртеће цене ђубрива које видимо нису ништа мање него шокантне.”
„У исто време, ове компаније бележе рекордне зараде. Ово ће несумњиво резултирати таласним ефектом у целој економији фарме. Штетно за узгајивача и потрошача.”
Поред тога, истраживање је квантифицирало природни гас, кључну компоненту азотног ђубрива, чини само 15% варијабилних трошкова.
Државне организације за кукуруз у следећим областима наручиле су студију:

Циљ је био да се процени утицај виших цена азота на фарме и, колико је то могуће, да се утврде фактори који су примарни узроци виших цена.
 
I meni je malo cudno da gas cini samo 15% troskova u cijeni azotnog djubriva , nije to ruda koja se iskopava , kao fosfor ili kalijum , i sa druge strane rastom cijene gasa raste i njegov udio i konacnoj cijeni ako ostali troskovi kao proces proizvodnje , transport , marze ,takse ostaju isti .
Al na kraju nebitno je to sve , sta nama mijenja jel djubrivo skupo zbog gasa ili rasta cijena zitarica ili nesto trece ? Sta nas briga , tako je kako je . Njihovo(proizvodjaci i trgovci ) je da postave cijenu , a nase je da sto duze , kolko mozemo , ne kupujemo , i tu se prica zavrsava .
 
Ima li neko u arhivi zapisano koje su cene bile 2008. godine? Možda je i bilo priče o ovome, ali nisam ispratio temu.

Gledao sam malo istoriju kretanja cene i naleteo da je te godine bio sličan, galopirajući, skok. A isto tako je brzo i pala cena.
Evo link gde sam gledao: https://www.indexmundi.com/commodities/?commodity=urea&months=180

Sent from my SM-A725F using Tapatalk
 
Ja ove godine uzimam minimalne kolicine djubriva i to samo za psenicu, za ostale kulture nista, godina redovno djubrim i mislim da nece biti nekog znatnog umanjenja roda. Pa eto da vidim na kraju ko ce da izvuce najdeblji kraj, mi poljoprivrednici, uvoznici-izvoznic, drzava ili narod…
 
Svako smanjenje N = gubitak prinosa
Gubitak prinosa = nemam šta da prodam

Inače veoma ste optimistični sa "padom" cene. Juče sam pročitao negde da je ovih dana gas opet poskupeo 11 %.


Poslato sa ELE-L29 pomoću Tapatoka
 
Pad cene mozda ce biti, sad uskoro ne verujem, mozda nijanse. Da vidim prvo kako cemo mi proci sa cenama nasih prozvoda za 2021/2022, pa cu znati kako dalje, sad trenutno se izgubio paritet djubrivo=p.proizvodi, mislim da nece moci ovako da ostane za 2022/2023
 
Desiće se sledeće , u svetu će se manje posejati kukuruza, a više soje. Uljana repica će imati odličnu cenu 70+ din. Pšenica je diskutabilna jer rusi mogu pustiti na tržište 10 miliona tona viškova koje drže za ratne rezerve( ukrajina). Cene NPK će ići gore, tačnije svega što ima Kalijum iz Belorusije zbog sankcija. Azot će pasti kada se smanji potreba za gasom ( proleće- toplo vreme... najverovatnije ) kada stigne jeftin gas i dok krene u distribuciju jeftinije djubrivo to će biti jun-jul . Dakle treba pregurati ovu godinu bez velikih oscilacija i dramatičnih ispada tipa (neću baciti ništa), a jesenas se otimali za NPK od 70 din koji negde niste morali da bacate.

Problem je ljudi što niko od vas ( a to cenim kroz postove i komentare) ne radi analize zemljišta. Ne znate čime raspolažete i donosite odluke bez podataka. Da ste generali u nekoj vojsci , brzo bi izgubili svaki rat, a ovo je sad ekonkmski rat.

Poslato sa ELE-L29 pomoću Tapatoka
 
Juce sam ugovorio 2.5t Kana, cena je 96dinara, isplata na jesen kada zavrasim posao, videcu sta dalje.Ovo je sve klimavo, Ureja je vec izasla 3500 25kg mozda bude blagi pad ali da se vrati na staro, mislim nikada vise.Zaboli su nam glogov kolac u grudi ove godine a da sam u pravu videce se za 5-6 meseci.
 
Pisem samo za prolecno djubrenje, 2019 godine sam djubrio 150kg po kj ureje, prinos kukuruza oko 6000kg, 2020 godine 150 kg ureje po kj prinos 2500-3000kg, 2021 godina 150kg po kj ureje prinos kukuruza 1500-2000kg. Aj da vidimo kakva ce da bude 2022 bez ureje tj azota na kukuruzu, ja mislim da ako sa vremenskim uslovima bude kao i 2019, bice sigurno 4000-5000kg kukuruza. Prinos mi svake godine diktiraju vremenski uslovi a ne kolicina djubriva
A lako je biti general kad se svake godine skida po 6000kg kukuruza
 
Desiće se sledeće , u svetu će se manje posejati kukuruza, a više soje. Uljana repica će imati odličnu cenu 70+ din. Pšenica je diskutabilna jer rusi mogu pustiti na tržište 10 miliona tona viškova koje drže za ratne rezerve( ukrajina). Cene NPK će ići gore, tačnije svega što ima Kalijum iz Belorusije zbog sankcija. Azot će pasti kada se smanji potreba za gasom ( proleće- toplo vreme... najverovatnije ) kada stigne jeftin gas i dok krene u distribuciju jeftinije djubrivo to će biti jun-jul . Dakle treba pregurati ovu godinu bez velikih oscilacija i dramatičnih ispada tipa (neću baciti ništa), a jesenas se otimali za NPK od 70 din koji negde niste morali da bacate.

Problem je ljudi što niko od vas ( a to cenim kroz postove i komentare) ne radi analize zemljišta. Ne znate čime raspolažete i donosite odluke bez podataka. Da ste generali u nekoj vojsci , brzo bi izgubili svaki rat, a ovo je sad ekonkmski rat.

Poslato sa ELE-L29 pomoću Tapatoka
Nadamo se da ce uljana repica biti 700€. Azot je nosioc prinosa. Kod mene u psenici i repici nece biti smanjenja. 200 +- urea + 150 urea. U psenici u repici 200 urea + 150 an... kukuruz i suncokret umesto 200kg u srjalicu ici ce 170kg u kukuruz i 150kg u suncokret. Soja 0.... nikad nisa. Bacao ureu u psenicu 2 puta sada moram da ostavim an za sejalicu. Jer sam jos u avgustu kupio kamion uree. Inace svuda ima npk u jesen.

Послато са SM-N970F помоћу Тапатока
 
Jel ima netko podatak koliko je urea otisla u americi gore npr jer i oni su ozbiljni proizvodjaci hrane, kod nas je konkretno u ovom trenutku otislo 370% gore. Ako, jenkodnamera ajmo reci "samo" 150do200% otoslo gore onda mi nikako nemozemo biti ni blizu konkurentni s njima jer oni se baziraju na nekim prinosima od 4 5 tona po ha zita ako i toliko a da ostvarote takav prinos naravno da i manje bacite nego mi.
Trziste hrane jentrenutno u padu, konkretno zita najvise (ne mislim tu na balkan nego na ostatk svijeta) znaci nisu uopce ukalkulirali cijenu gnojiva kao temelja za rast. Moguce je lako da zito bude i 25 dinara ubuduce na ovin cijenama a takva cijena zita nije nista spektakularna s obzirom na ove sad uloge.
 
Nazad
Vrh