Cene veštačkog đubriva u vašem kraju.

@Lule28 Kako da ne,2020ta je bila ok godina,ali daleko od idealne,vas su po obicaju sve kise pogodile,nas nisu.
 
bojcetic je napisao(la):
@sale ratar

Koliko je 2018 i 2020 imao kukuruza kooperant a koliko ti? Pretpostavka je da radis u fulu.
Kliknite za proširenje...
Da te nelažem za kukuruz pošto se bere mogu samo šac metodom reći od 1000-1200kg po kj (u proseku zrna) manje u odnosu na mene i ostale koperante a pričamo o rodnijim godinama dok u lošijim 500-600kg manje bez zrna đubreta godinama.Za soju mogu da kažem da 2018 mi je prosek 2600kg po kj (krećao se 2300-2900kg po kj) kod mene a kod koperanta bilo 2200kg po kj a 2020 prosek kod mene 1950kg po kj a kod koperanta 1700kg.(Sam se zapitam šta ja radim sa 350kg po kj đubreta i gde grešim).Ima tu lepih oscilacija kad bi se gledalo pojedinačno parcele (padavine , kondicija) ali digitron kaže drugačije, ja moram da gledam prosek i niko nije kriv što je negde više palo kiše a negde manje, mnogi me nisu razumeli, nisam ja protiv upotrebe đubriva nego ovo sad jednostavno nevodi ničemu, ja zavisim od arende i radim 5-1 (5 jutara arende na 1 jutro moje zemlje) protiv sebe i moram da vodim računa o troškovima.Ja sad treba da se izbekeljim 10000 evra za đubre a neznam šta će biti na kraju, kad bi bio znao kakva će godina biti lako bih presekao a ne bih voleo da mi se desi 2017g.

Zaorao sam 200kg npk po kj jesenas (kukuruz -pšenica) i možda će to biti sve, za ovih 47god života negledao sam se svega i dožive svakakvih nelogičnosti a jedno je sigurno, nije samo azot prinos.Ja to ovako vidim azot -salata, fosfor, kalijum-meso, možda i nisam u pravu ali no.
 
Za soju znam iskustveno da se dobije 100-300kg/kj vise ako podjubris, a kukuruze se ne usudjujem bez djubriva. Na 70-80din/kg kila soje isplati se ici rasipacem a na 30-35din nema rezona.
 
sto se tice kukuruza svako je imao te godine ali naravno da ce neko u backoj ili sremu imati vise od vas u banatu ma sta vi radili,nego sta je sa vama i tim sad vec navodnim nebeskim padavinama o kojima non stop pricate za ocigledno Suboticu,njoj pripadaju sela tipa Bikovo,Cantavir,Stari Zednik,Novi Zednik,Mala Bosna,pa cak i Djurdjin itd...razlika zna da bude i po 30l izmedju ovih sela po padavinama
 
sale ratar je napisao(la):
Da te nelažem za kukuruz pošto se bere mogu samo šac metodom reći od 1000-1200kg po kj (u proseku zrna) manje u odnosu na mene i ostale koperante a pričamo o rodnijim godinama dok u lošijim 500-600kg manje bez zrna đubreta godinama.Za soju mogu da kažem da 2018 mi je prosek 2600kg po kj (krećao se 2300-2900kg po kj) kod mene a kod koperanta bilo 2200kg po kj a 2020 prosek kod mene 1950kg po kj a kod koperanta 1700kg.(Sam se zapitam šta ja radim sa 350kg po kj đubreta i gde grešim).Ima tu lepih oscilacija kad bi se gledalo pojedinačno parcele (padavine , kondicija) ali digitron kaže drugačije, ja moram da gledam prosek i niko nije kriv što je negde više palo kiše a negde manje, mnogi me nisu razumeli, nisam ja protiv upotrebe đubriva nego ovo sad jednostavno nevodi ničemu, ja zavisim od arende i radim 5-1 (5 jutara arende na 1 jutro moje zemlje) protiv sebe i moram da vodim računa o troškovima.Ja sad treba da se izbekeljim 10000 evra za đubre a neznam šta će biti na kraju, kad bi bio znao kakva će godina biti lako bih presekao a ne bih voleo da mi se desi 2017g.

Zaorao sam 200kg npk po kj jesenas (kukuruz -pšenica) i možda će to biti sve, za ovih 47god života negledao sam se svega i dožive svakakvih nelogičnosti a jedno je sigurno, nije samo azot prinos.Ja to ovako vidim azot -salata, fosfor, kalijum-meso, možda i nisam u pravu ali no.
Kliknite za proširenje...
Za to postoji resenje djubrivo u vrste smanjis vestak i u rodnoj god si na maksimumu a u susnoj mozda si puko ali ne puno preguras na 0 ...
 
Sa ovim cenama plan je da idem 100 kg po kj ureje za kukuruz, za suncokret se ozbiljno razmisljam ići ili ne, možda bude 100 kg ana.
Pšenica an, oko 200 kg po.
 
Ni ko la je napisao(la):
Za to postoji resenje djubrivo u vrste smanjis vestak i u rodnoj god si na maksimumu a u susnoj mozda si puko ali ne puno preguras na 0 ...
Kliknite za proširenje...
A jesi ti radio ogled izmedju rasturanja vestaka po celoj povrsini i djubrenje samo po vrstama pa tako olako pises?
Nije kukuruz bagremov stub pa da mu koren ide pravolinijski na dole
 
nesko2563 je napisao(la):
A jesi ti radio ogled izmedju rasturanja vestaka po celoj povrsini i djubrenje samo po vrstama pa tako olako pises?
Nije kukuruz bagremov stub pa da mu koren ide pravolinijski na dole
Kliknite za proširenje...
Kad se vec koriste poredjenja nevezana, onda reci kad si gladan i rucas , jel ima veze dali nadjes svu hranu u jednom tanjiru ili je rasporedjena na 5 tanjira po stolu ?
Radjeno je mnogo poredjenja , nije da se moze mnogo smanjiti a da bude isti rod , ali efikasnije je i brze ga kukuruz nadje pa se dobije startni efekat , za 1 procenat niza vlaga u jesen da sad ne objasnjavam zasto , odredjeni procenat manje djubriva za isti rezultat a najveca prednost u problematicnoj zemlji jer je manji uticaj same zemlje na iskoristivost djubriva , npr blokade ako nije ph dobar ili ako je neki element u disbalansu sto cesto zna da bude .
 
Planiram da bacim uree u dinarskoj protiv vrednosti od 10.000 rsd/k.j pa koliko je toliko je.Zaorao sam NPK jesenas, od mene toliko.
 
Još da dodam (dosadan sam verovatno), uradite neku analizu n-min (na nekoj parceli)mislim da se isplati to nekad odraditi da ne bacamo bukvalno đubrivo.Ko je radio osnovnu analizu 0-30cm zemlje na fosfor-kalijum- azot-ph-ca.... je primetio sigurno da azota u tom sloju ima od 15-25mg u 100g, kod mene konkretno se kreće od 20-24mg a radio sam analize i u avgustu a i u februaru.Azota ima u atmosferi najviše, šta mislite da biljke to ne koriste, kako ostale biljke (a ima ih na hiljade u prirodi) koriste azot i opstaju a niko ih ne prihranjuje, detelinu retko ko prihranjuje azotom sem ono malo iz npk, doduše i ona je azotofiksator kao i soja ali opet se neka količina treba dodati a ta količina je u npk sasvim dovoljna.Ječam ako preteraš sa azotom odma leže u crnu zemlju a i pšenica može tako da prođe, kukuruz ume da ode u nebesa (ponaročito kad ima dosta kiše) pa teško zri i otpušta vlagu, treba naći neki balans.

Svi možete odraditi jedan prost test, sad sproleći preskočite 1 jutro bez prihrane i to ovršite posebno i tačno će te videti razliku, može i kod kukuruza a može i kod pšenice, ti ogledi su rađeni na institutima i PSS ali bi godilo da i sami to odradite pa će te videti koliki je uticaj nedostataka đubriva, normalno ko redovno đubri i održava zemlju u kondiciji tu ne bi trebalo da bude velikih oscilacija pošto jednom ako preskočite prihranu neće biti smak sveta.

Evo jedan primer samo sa NPK, 2017g. suša bar kod nas sačuvaj Bože, minus kod mene oko 35000 evra, bolje da nisam ni sejao te godine a da sam platio zakup.Tu jesen nisam razbacio ni kilo NPK i samo u proleć za kukuruze išao 150kg uree po kj (zadužio se), krajni rezultat tojest prosek te jeseni 2018g. kukuruz 6950kg. po kj jusa a soje 1950kg, nikad više nisam zaradio a ulog smešan i gro domaći hibridi, razdužio 2017g. i krenuo od 0, srećom te radim usluge.
Izvinte što malo davim, možda će nekom koristiti, normalno đubriva treba koristi ali mora nekad i digitron da se posluša i zdrav razum a i neko iskustvo za ove godine bavljenja ovim poslom, odoh u crkvu.
 
Matić je napisao(la):
Planiram da bacim uree u dinarskoj protiv vrednosti od 10.000 rsd/k.j pa koliko je toliko je.Zaorao sam NPK jesenas, od mene toliko.
Kliknite za proširenje...
Isti scenario i ja primenjujem...bar za ovu god...mada u zito koje imam 80ari...nejde nista..ni dole ni gore....posto je posejano na parcelu gde radim godinama povrtarstvo tamo se godinama baca puno pase plasim da nepolegne
 
Ja inace idem sa prihranom kasnije u kukuruzu a ove godine pogotovo cu to raditi . Nista azota ptedsjetveno , pa do juna dok se moze uci cekati . Zavisno od padavina do tad , od boje kukuruza i cijene dali ce pasti do tad odlucicu sta . Ako nebude previse kise ukupno do tad , bude bilo tamne boje kolko tolko i nepojeftini azot nece ni dobiti u suprotnom dobice
 
Sve u svemu, parcele koje su donekle u nekoj kondiciji pored solidnog rasporeda padavina mogu glat proci jedne godine bez djubrenja, sto nikako ne znaci da ce i psenica proci dobro bez prolecne prihrane azotom. Stojim iza toga da ce biti velikog podbacaja prinosa u psenici ukoliko se ne primenjuje Azot bez obzira na padavine.
U ostalom bacanje djubriva se isplati pa makar samo taj trosak da izvuce osim na nekim parcelama u nekim ekstremno losijim i susnim godinama.
Druga je stvar sto kalkulacija govori da svi koji rade vise zemlje treba iz cuga da uloze mnogo novca!
 
I to je tacno, inflacija je prisutna, i da panu cijene sirovina cijena NPK i Uree nece biti ispod 500€ neto
Momo,
ides li sta kroz koseve za gnojivo prilikom sjetve?

Sent from my SM-A315G using Tapatalk
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh