Prekoputa moje kuće, nalazi se plac od 8 ari koje je jedan deda kupio, dao pare i svi u selu su znali da je kupio, ali nikada nije preveo, jer je poginuo baš na tom placu naredne Zime...
Isprezao konje, oni otišli sami u štalu prekoputa, a on, ne zna se kako, ostao napolju i smrzao se u snegu...
Mora da je bio pijan...
Tako ga našli narednog jutra...
Taj plac mu je služio kao "guvno"...
Posle par godina, od njegove udovice bivši vlasnici oduzeli taj plac, i na njemu napravili oranicu, baštu...
Da skratim, nisu se usrećili, ništa im na tom placu nije čestito rađalo, valjda ih ova baba prokunula, pokušavali i voće da sade, osuši se sve za par godina...
Prodavao se dugo, i niko iz sela nije htio kupiti, nudili i meni, ja se premišljao, jer mi je nasuprot mojega dvorišta, samo me put deli, al mi majka nije dala, veli, oteto-prokleto, i u pravu je...
Kupio jedan vikendaš, dođoš, za 700 eura u 2 rate, sad skoro, i to im je na jedvite jade drugu ratu platio, jedva pare izvukli...
Eno, ni njemu se kupovina nije usrećila...
Ima nešto, a Vi zajebavajte koliko hoćete...
Nekom se otimačina zaista obije o glavu, bukvalno...