Пријава промета пореској филијали је обавеза нотара а ти чекаш рашење са износом за уплату.
Кад сам питао зашто нам даје по један оверен уговор кад треба и за пореско и за укњижбу, рекао је "то ми шаљемо".
Cena zemlje? ( kupovina,kredit,prepis )
- Začetnik teme tarana
- Datum pokretanja
Кад сам питао зашто нам даје по један оверен уговор кад треба и за пореско и за укњижбу, рекао је "то ми шаљемо".
To nisam znao jer sam prošle godine rešavao poreske prijave iz predprošle godine.Sada me očekuje još jedna p.prijava koja će ići preko notara pa će biti nadam se ovako kako si napisao.
Onome ko nije cesto u tim tokovima savetujem da je bolje i jeftinije platiti advokatu za tu uslugu sprovodjenja nego misliti da ustedis,sam sprovodis i onda se zeznes za nekih 15 dana roka koji te mogu mnoogo vise kostati nego advokatska usluga.
branislav022
Član
Ja sam pred novu godinu pazario njivu. Ugovor sacinio kod notara i platio za uslugu oko 23000 din. I sam sam nosio u katastar za uknjizbu, poresku upravu i gradsku upravu za budzet i finansije, posto notar kod nas to ne radi. Zakonski rok za podnosenje poreske prijave je 30 dana.
greenpixie
Novajlija
A koja je razlika izmedju realne trzisne cene (one po kojoj ste kupili/prodali) i one koja je procenjena trzisna vrednost, na osnovu koje se placa porez? Evo, moj je slucaj, prodajna cena ara je 91 e, a drzava ga procenuje na 1000 eur. Je l i u vasim opstinama ovako drasticna razlika?
Quercus
Član
Mnogo velika razlika...Da li je 91 Euro zbog ugovora,ili je to stvarna cena?
Поднеси жалбу. У првом поступку одлучује орган који је донео решење, значи одбиће је. Поднеси онда жалбу другостепеном органу али је добро накити, нпр.: запарложена парцела или уништена претераним азотним ђубрењем, водолежа, отежан приступ, нема никакву инфраструктуру (ако је воде да је у близини грађевинског земљишта), приложи калкулацију трошкова за потенцијалне културе (наравно урачунај радну снагу-време), све што може да ти падне на памет да умањиш вредност њиве. Није згорег да одеш код начелника канцеларијске контроле (који-а ти је вероватно и одредио вредност) па га мало испровоцрај да каже на основу којих парификата (претходне продаје у том крају) је одредио вредност, па га онда питај а ко је тим претходним одредио вредност и све време снимај на диктафону телефона. Инсистирај да пошаље комисију на терен да процене парцелу (не бој се, нису стручни, углавном ће бити канцеларијски пацови који не воле да испрљају ципеле). Сву комуникацију фиксим телефоном снимај на рачунар (укључи спикерфон и приближи микрофон), може да ти затреба.
То је отприлике пут како сам их натерао да ми врате паре.
Препоручи и комшијама да се обавезно жале на пореска решења јер је, за сада, то једини начин да се коригују будуће пореске процене.
То је отприлике пут како сам их натерао да ми врате паре.
Препоручи и комшијама да се обавезно жале на пореска решења јер је, за сада, то једини начин да се коригују будуће пореске процене.
mindjušar
Član
Hehe,razgovore možeš snimati,ali ih nesmeš koristiti ni u kakve svrhe,a pogotovo ne kao dokazni materijal na sudu,bez saglasnosti druge strane 
greenpixie
Novajlija
Nije zbog ugovora, stvarna je cena. Ma, kakvi sve te akrobacije s tuzbama, snimanjima zalbama- otpadaju, jer je kupac vec odustao- a i neizvodivo je, a nije moguce da se sazna zvanicno iznos pre sklopljenog ugovora e tek onda izlaze na teren i procenjuju, cifru znamo jer nam je rekao advokat koji je pravio ugovore za vecinu ljudi koja ovde prodaje poljoprivredna (i druga) zemljista da je to okvirna cena prenosa prava, da u proseku 1000 eur racunaju ar njiva.
Brojka- 66 ari njiva 3 klase, 6.000 eur. Mada su se u neposrednoj blizini prodavale iste velicine po 15 hiljada, ne mora da znaci, sarolike su cene, ali nije tolika potraznja (bar koliko ja vidim).
Brojka- 66 ari njiva 3 klase, 6.000 eur. Mada su se u neposrednoj blizini prodavale iste velicine po 15 hiljada, ne mora da znaci, sarolike su cene, ali nije tolika potraznja (bar koliko ja vidim).
Quercus
Član
Ko izlazi na teren i procenjuje? Poreska uprava vrši procenu na osnovu zona na koje je BG podeljen.Mislim da Batajnica pripada III,IV i V zoni.Naravno da je moguće znati po kojoj vrednosti će biti procenjeno,i to bi dobar advokat morao da zna.Ja sam imao takvu situaciju.
Quercus
Član
Probaj na ovom linku,možda ima nekih podataka:
http://katastar.rgz.gov.rs/registarprometanepokretnosti/
http://katastar.rgz.gov.rs/registarprometanepokretnosti/
Quercus
Član
Novaekonomija.rs:
Država prodaje 700 hektara po ceni od osam miliona evra
Agencija za privatizaciju Srbije objavila je javni poziv za prodaju poljoprivrednog preduzeća Aleksa Šantić iz banatskog mesta Aleksa Šantić.
Kako se navodi, na prodaju je ponuđeno poljoprivredno zemljište s pratećim objektima u svojini AD "Aleksa Šantić", ukupne površine 699 hektara i 52 ara, po početnoj ceni od 7,94 miliona evra, što je tržišna vrednost procenjena 31. decembra 2013. godine.
Javni poziv za prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem objavljen na sajtu te Agencije za privatizaciju i u dnevnom listu "Politika", a pravo učešća u privatizaciji imaju domaća fizička i pravna lica.
Prijave za privatizaciju poljoprivrednog dobra "Alesa Šantić" mogu se podneti do 8. aprila godine do 12.00 Agenciji za privatizaciju koja se nalazi na Terazijama 23 u Beogradu.
Depozit za učešće u tom postupku od 794.189 evra može se uplatiti u gotovom novcu ili polaganjem prvoklasne bankarske garancije.
Otvaranje "glavnog koverta" i koverte sa podacima o ponuđaču održaće se 8. aprila u prostorijama Agencije za privatizaciju u u 13.00, dok ćee koverte sa ponudom bit otovorne 20. aprila u 11.00. Koverat sa oznakom "Ponuda" otvara se samo ukoliko Komisija odobri prijavu za učešće.
Država prodaje 700 hektara po ceni od osam miliona evra
Poljoprivredno zemljište je u svojini AD Aleksa Šantić
Agencija za privatizaciju Srbije objavila je javni poziv za prodaju poljoprivrednog preduzeća Aleksa Šantić iz banatskog mesta Aleksa Šantić.
Kako se navodi, na prodaju je ponuđeno poljoprivredno zemljište s pratećim objektima u svojini AD "Aleksa Šantić", ukupne površine 699 hektara i 52 ara, po početnoj ceni od 7,94 miliona evra, što je tržišna vrednost procenjena 31. decembra 2013. godine.
Javni poziv za prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem objavljen na sajtu te Agencije za privatizaciju i u dnevnom listu "Politika", a pravo učešća u privatizaciji imaju domaća fizička i pravna lica.
Prijave za privatizaciju poljoprivrednog dobra "Alesa Šantić" mogu se podneti do 8. aprila godine do 12.00 Agenciji za privatizaciju koja se nalazi na Terazijama 23 u Beogradu.
Depozit za učešće u tom postupku od 794.189 evra može se uplatiti u gotovom novcu ili polaganjem prvoklasne bankarske garancije.
Otvaranje "glavnog koverta" i koverte sa podacima o ponuđaču održaće se 8. aprila u prostorijama Agencije za privatizaciju u u 13.00, dok ćee koverte sa ponudom bit otovorne 20. aprila u 11.00. Koverat sa oznakom "Ponuda" otvara se samo ukoliko Komisija odobri prijavu za učešće.
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Фабрике затворили, а оранице арче забадава
Ко ће одговарати због државних њива?
Требало је много незнања или лоших намера па да се за четврт века готово потпуно упропасти привреда општине Бач, која је располагала с више од 7.000 хектара државне најплодније бачке земље, металском и прехрамбеном индустријом, шећераном „Југозападна Бачка“, чувеном конфекцијом „Славија“, пољопривредним комбинатима „Агробачка“ у Бачу и „Лабиудњача“ у Вајској (сами су у најсрећнијим временима запошљавали око 1.100 радника, а данас запошљавају десет пута мање). У пропасти привреде лежи и одговор зашто је та подунавска општина у Бачкој, с више од 23.000 становника пре четврт века. данас дошла на једва 14.000. Односно, да су по завршном рачуну за 2013. годину „најуспешније“ оне фирме које годинама не раде јер нису исказале губитак, за разлику од других које раде, а дужне су – биле по броју запослених велике или мале – на милијарде динара
– Општина Бач, па и њена привреда, није могла бити изузетак у стању у којем се нашла наша држава после агресорског бомбардовања НАТО-а и доласка на власт ДОС-а – каже посланик у Скупштини АП Војводине и одборник у Скупштини општине Бач др Миленко Бабић. – Међутим, оно што је и онда и сада неразвијену малу општину упропастило су они који су се званично звале демократе. За време њихове владавине упропашћено је све што је могло произвести нову вредност, уништени су или продати ресурси, а народ отеран негде далеко од стварног, радом заслуженог доброг живота.
Овдашњи привредници кажу да је у Бачу све почело да се одвија натрашке почетком новог миленијума када је стигао неолиберализам. Тада је Шећерана која је запошљавала 350 људи продата „МК комерцу“, а данас је споменик накарадне приватизације и може је видети свако ко из правца Бачке Паланке крене ка Сомбору, односно Бачу. Она је с десне, а с леве су хале некада чувене конфекције „Славија“ која је мушка одела и капуте, односно „жакете“, сто одсто продавала Немцима. Ни тамо сада нема никога, све је „купљено“ као крш, успомена на нека добра времена када су овдашњи људи, а посебно представнице лепшег пола, раним јутром ишли на посао, радили, зарађивали, добро живели и они и локална самоуправа.
Таман када су, готово све фабрике овде затворене и када се чинило да су приватизација и транзиција коначно раскрстиле с овдашњом радничком класом и некада тешком стеченим брендовима, појавио се „нов проблем“. Оно што се чинило да се не може упропастити, а то су оранице, неки су ипак успели да „упропасте“, и то вероватно добро наплате.
Једна београдска фирма, под сумњивим околностима, кажу овде, купила је део земље „Агробачке“ и рибњак. „Агробачку“ је, иначе, прво купио Миле Јерковић па ју је наравно потпуно упропастио те је приватизација поништена, али се и даље воде судски спорови око незаконито продатих њива. „МК комерц“ је купио „Лабудњачу“. Није је упропастио, али је фирма која је имала 800 запослених сада сведена на 39 радника...
С друге стране, закуп државних ораница је огроман проблем.
– Годинама су овде појединци обрађивали државну земљу и нису плаћали држави и локалној самоуправи закуп, а укупан дуг достиже близу 1,2 милион евра – рекао је за „Дневник“ одскорашњи председник општине Драган Сташевић, иначе успешан човек из сфере реалне економије. – Годинама су овде постојала фиктивно регистрована пољопривредна домаћинства, а земљу су радили тајкуни који држави нису плаћали закуп државног земљишта (ваљда ни пекару ’лебац), а од ње наплаћивали субвенције, због чега неко мора да одговара. Сада смо, недавно, први пут, увели да, осим сточара који имају предност, мали пољопривредници у првом кругу имају предност јер смо лицитацију за закуп државног земљишта ограничили на 20 хектара.
Фабрике затворили, а оранице арче забадава
Ко ће одговарати због државних њива?
Требало је много незнања или лоших намера па да се за четврт века готово потпуно упропасти привреда општине Бач, која је располагала с више од 7.000 хектара државне најплодније бачке земље, металском и прехрамбеном индустријом, шећераном „Југозападна Бачка“, чувеном конфекцијом „Славија“, пољопривредним комбинатима „Агробачка“ у Бачу и „Лабиудњача“ у Вајској (сами су у најсрећнијим временима запошљавали око 1.100 радника, а данас запошљавају десет пута мање). У пропасти привреде лежи и одговор зашто је та подунавска општина у Бачкој, с више од 23.000 становника пре четврт века. данас дошла на једва 14.000. Односно, да су по завршном рачуну за 2013. годину „најуспешније“ оне фирме које годинама не раде јер нису исказале губитак, за разлику од других које раде, а дужне су – биле по броју запослених велике или мале – на милијарде динара
– Општина Бач, па и њена привреда, није могла бити изузетак у стању у којем се нашла наша држава после агресорског бомбардовања НАТО-а и доласка на власт ДОС-а – каже посланик у Скупштини АП Војводине и одборник у Скупштини општине Бач др Миленко Бабић. – Међутим, оно што је и онда и сада неразвијену малу општину упропастило су они који су се званично звале демократе. За време њихове владавине упропашћено је све што је могло произвести нову вредност, уништени су или продати ресурси, а народ отеран негде далеко од стварног, радом заслуженог доброг живота.
Овдашњи привредници кажу да је у Бачу све почело да се одвија натрашке почетком новог миленијума када је стигао неолиберализам. Тада је Шећерана која је запошљавала 350 људи продата „МК комерцу“, а данас је споменик накарадне приватизације и може је видети свако ко из правца Бачке Паланке крене ка Сомбору, односно Бачу. Она је с десне, а с леве су хале некада чувене конфекције „Славија“ која је мушка одела и капуте, односно „жакете“, сто одсто продавала Немцима. Ни тамо сада нема никога, све је „купљено“ као крш, успомена на нека добра времена када су овдашњи људи, а посебно представнице лепшег пола, раним јутром ишли на посао, радили, зарађивали, добро живели и они и локална самоуправа.
Таман када су, готово све фабрике овде затворене и када се чинило да су приватизација и транзиција коначно раскрстиле с овдашњом радничком класом и некада тешком стеченим брендовима, појавио се „нов проблем“. Оно што се чинило да се не може упропастити, а то су оранице, неки су ипак успели да „упропасте“, и то вероватно добро наплате.
Једна београдска фирма, под сумњивим околностима, кажу овде, купила је део земље „Агробачке“ и рибњак. „Агробачку“ је, иначе, прво купио Миле Јерковић па ју је наравно потпуно упропастио те је приватизација поништена, али се и даље воде судски спорови око незаконито продатих њива. „МК комерц“ је купио „Лабудњачу“. Није је упропастио, али је фирма која је имала 800 запослених сада сведена на 39 радника...
С друге стране, закуп државних ораница је огроман проблем.
– Годинама су овде појединци обрађивали државну земљу и нису плаћали држави и локалној самоуправи закуп, а укупан дуг достиже близу 1,2 милион евра – рекао је за „Дневник“ одскорашњи председник општине Драган Сташевић, иначе успешан човек из сфере реалне економије. – Годинама су овде постојала фиктивно регистрована пољопривредна домаћинства, а земљу су радили тајкуни који држави нису плаћали закуп државног земљишта (ваљда ни пекару ’лебац), а од ње наплаћивали субвенције, због чега неко мора да одговара. Сада смо, недавно, први пут, увели да, осим сточара који имају предност, мали пољопривредници у првом кругу имају предност јер смо лицитацију за закуп државног земљишта ограничили на 20 хектара.
Rabadzija
Član
Pazario 3 jutra skoro do nase ravna ko tepsija 2 klasa 4400eura/jutru
Radio sam 5 godina njivu od 1,04 ha i covek mi najavi da ce kad istekne ugovor da proda. Dogovorimo se da mi, ako ne proda, ostavi jos ovu godinu. Zovem ga neki dan da vidim sta se desava i kaze da nije jos prodao. Pitam koliko trazi i covek mrtav-ladan kaze 20.000e 
I jos kaze aj skupi pare pa kupi to, sta si se stisao
Послато са U8815 користећи Тапаток 2
I jos kaze aj skupi pare pa kupi to, sta si se stisao Послато са U8815 користећи Тапаток 2
