Cena višnje u vašem kraju

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
A to je vrlo izvesno za godinu-dve.
Meni je ovo najveći problem.
Teško je uhvatiti logiku zašto cena toliko varira i koliko će intervali niske cene da traju.
Ne može se to objasniti ni zalihama na lageruima prerađivača, ni rodom u Poljskoj, ništa se ne poklapa a cena varira.
Ko tu logiku uhvati taj možed a pravi planove.

A onaj ko ima mogućnost da pokupi i tih osam dinara, da recimo lično odveze do prerađivača, i da smanji troškove berbe na recimo tih osam dinara, taj i na ovoj ceni može da drži glavu iznad vode, tek da se ne udavi, čekajući neke bolje dane.
 
::jako_besan::
Visnja je sad 35 dinara u niskom kraju!
Tacnu racunicu ne mogu da izvucem, jer mi je mala povrsina, pa nisam vodio statistiku koliko sam ulozio do sad. S obzirom da visnji treba 6-7 godina do pune rodnosti, treba uracunati i tih nekoliko "praznih" godina u cenu, barem kod mladih visnjara (nek bude da su stari vec otplatili taj mrtav period). Po meni, ovo trenutno je za puko prezivljavanje.

Sto se variranja cene tice, pricao sam sa ljudima koji su godinama radili u starom Dzervinu (koji je bio pojam za fabriku sokova i vina u vreme stare jugoslavije). Kazu da je oduvek islo tako, da si u 10 godina imao 1-2 jake godine sa cenom, 2-3 solidne, a onih 5-6-7 izmedju da je isla niska cena. Stari visnjari neka kazu dal je to tacno (ja sam tad bio suvise mlad :p) . Ja se sve nadam da zbog manjka hrane u svetu nece biti vise nenormalno niskih cena kao pre 4-5 godina...
 
Poslednja izmena od urednika:
Teško je uhvatiti logiku zašto cena toliko varira i koliko će intervali niske cene da traju.
Ne može se to objasniti ni zalihama na lageruima prerađivača, ni rodom u Poljskoj, ništa se ne poklapa a cena varira.

Trziste formira cenu, ponuda i potraznja...
Po meni je veci problem jer je otkup visnje takoreci iznudjen, sto su otkupljivaci u startu u velikoj prednosti.
Ovo je najgora moguca situacija, proizvodjac 1% ne moze da utice na cenu, dovodi se pred svrsen cin.
Na tome treba raditi, a onda se vracamo na onaj deo o udruzivanju proizvodjaca ili sta je vec najbolje
 
Spas je u udruzivanju proizvodjaca. Udruziti se samo na papiru bez izgradnje hladnjace ili nekog preradjivackog pogona je smesno...

Nemoze udruzenje da gradi hladnjacu vec zadruga. Normalno, sve moze ali u internom dogovoru medju clanovima da se nista ne radi preko udruzenja. Ako se hoce podsticaj drzave mora biti zadruga, pa se pisu proekti za podsticaj sto nasih sto stranih investicija, ne samo za hladnjacu nego i za preradjivacku liniju, nove zasade, mehanizaciju......:ppozdrav:

Mi vec imamo neke preradjivacke linije od jednog clana udruzenja, stoje jer je tesko je naci trziste. Videcemo sta i kako dalje jer ovo je cena na ivici isplativosti pa se mora nesto preduzeti ili ce da bude sajla.
 
Poslednja izmena:
Pod udruzivanjem, mislio sam na udruzivanje i osnivanje zadruge. Kod mene vec postoji zadruga, bavi se proizvodnjom visnje. Mogu da postanem kooperant kad god pozelim. Jedine povoljnosti koje nudi ova zadruga su seme,djubrivo,vestak,hemija uzimas pa sve to otplatis kad predas visnju. Najgore je sto zadruga nema hladnjacu pa se visnja istog dana prodaje po trzisnoj ceni, a to mi dodje na isto kao i da nisam kooperant zadruge. Sa kolicinama koliko trenutno uberem i ne bi bio neki znacajan kooperant, kad mi stigne na rod ovo sto sam sadio zadnjih godina onda mozemo da razgovaramo o udruzivanju.
Znaci u jednoj vocarskoj zadruzi hladnjaca mora da bude prioritet, kad uberes robu i stavis u hladnjacu tek tad mozes da trazis boljeg kupca, ako nemas hladnjacu i ako robu moras isti dan da prodas u situaciji si da moze da te zeza ko kako stigne.
Mi smo u Smederevskoj Palanci imali hladnjacu u sklopu poljoprivrednog kombinata i to ne neku hladnjacicu nego brate ogromnu hladnjacu, kao i sve ostale firme upropascena je nesrecnom privatizacijom kombinata. Da ne pricam o fabrici Vocar Palanka koja je decenijama radila preradu voca i povrca u koju si svaki proizvod mogao da prodas...
Osnovali smo udruzenje, ne poljoprivrednika, nego udruzenje svih gradjana. Bavimo se nekim lokalnim problemima. Po pitanju poljoprivrede trenutno smo u fazi izrade studije za razvoj poljoprivrede ovog kraja, Malo kasnimo sa izradom omela nas je poplava ali zavrsicemo je cim se steknu uslovi. za izradu studije imamo podrsku od naucnih kadrova strucnjaka sa instituta za povrtarstvo Sm.Palanka. Pokusacemo nasim zalaganjem, uz stucnu pomoc i stranim investicijama da osposobimo prvenstveno Hladnjacu, pa sve ostalo ako bog da da ova drzava dodje pameti da krenemo napred.
Kad zavrsimo izradu studije okacicu je ovde mozda ce nekome da posluzi kao primer.
 
Trziste formira cenu, ponuda i potraznja...
Valjda, ali onda bi trebalo objasniti šta je doevlo do cene od 1 evro 2012. Da li izrazito mala ponuda ili izrazito velika tražnja. Šta je uslovilo tako veliku tražnju jer znamo da ponuda nije bila manja nego sledeće godine kad je cena prepolovljena, makar ne značajno manja.

Ja nagađam da je u pitanju upravo nedostatak zdravog tržišta, nezrelo tržište u kom se pojavljuju raznorazni učesnici bez znanja i iskustva, i da oni prave zabunu.
I to nije samo sa višnjom slučaj, mislim da i malina trpi istu muku.

Skorojevići u biznisu, ne seljačkom, prerađivačkom, ali više hladnjačarskom, pomisle da mogu da se obogate za par sezona. Kad cena krene malo gore, oni krenu da kupuju ne pitajući za cenu, pozadužuju se kod banaka sa idejom da kad sve otkupe da će da ucenjuju prerađivače, a onda kad rate krenu da dospevaju, banke pritiskaju, onda daj pošto zašto. Tako prerađivači imaju izvor jeftinije robe iz tih hladnjača pa ne moraju da plaćaju više ni seljacima.

To je moje nagađanje, a ako je ono tačno jedini spas je ozdravljenje ukupne ekonomije države i sazrevanje tržišta tj učesnika u njemu.
A za to treba dosta vremena.

Pravljenje sopstvenih hladnjača jeste neko rešenje ali za onoga ko ima finansijske snage da proizvede višnju, a onda ne samo da čeka naplatu neko malo duže vreme, nego da i dalje ulaže u nju. Zamrzavanje košta, hladnjača košta, a sve to mora da trpi cena višnje.
 
Vodanj kod Smedereva. Druga klasa 35 mada prete da ce spustiti na 30 dinara. Prva klasa 45 dinara, ali za sada svi koji imaju hektar ili vise cekaju. Ovi jadni ljudi koji beru nekoliko po gajbica automatski dobijaju samo cenu za drugu klasu iako tu realno ima i dobre visnje. Visnja odavde ide uglavnom za Nektar i Rauch. U neformalnim razgovorima otkupljivaci vecim prooizvodjacima obecavaju "bolju cenu" ali se ne izjasnjavaju koliko je to bolje. Po okolnim selima sam u prolazu video samo 35 dinara kao istaknutu cenu.
 
Pod udruzivanjem, mislio sam na udruzivanje i osnivanje zadruge. Kod mene vec postoji zadruga, bavi se proizvodnjom visnje. Mogu da postanem kooperant kad god pozelim. Jedine povoljnosti koje nudi ova zadruga su seme,djubrivo,vestak,hemija uzimas pa sve to otplatis kad predas visnju.


Naravno ovo je prava stvar o cemu treba razgovarati i pokretati ponovo udruzivanje zadruge to je spas za proizvodjace. I o tome treba pricati o tome kako napisati projekat da se usisaju pare od stranih dusebriznika u nasa sela. bravoo

- - - - - - - - - -




Danas sam nosi visnju na analizu izmerili suvu materiju 15 % a navodno treba min 17% pa odložili berbu za 4 dana. A plaćaju je 40 din I klasa.
Da li se neko razume u ovo i o tome koliko cega i šta treba da se ispuni za otkup i % suve materije.
 
Poslednja izmena od urednika:
Suva materija ti otprilike pokazuje nivo zrelosti voca. Da ne lupam definiciju da se sastoji od rastvorljivih i nerastvorljivih elemenata itd. Procenat suve materije je ove godine los zbog kise koja pada pa se plod povecava tj. pumpa vodom ali nije zreo. Takva visnja je posle losa za izbijanje i dolazi do deformacije ploda. Ispricao bih i razlog zasto je kod visnje ove godine skandalozno niska cena ali mi se ne ulazi u raspravu, jer kod nas odma krenu da se pljuju hladnjace, drzava itd.
 
Mislim da treba da ispricas zasto je niska cena. Sve sto je osnovano i potkovano primerima, dokazima, graficima treba objaviti.

Procenat suve materije, je ono sto ostane prilikom dehidratacije iliti kada bi se odstranila voda.
 
Suva materija ti otprilike pokazuje nivo zrelosti voca. Da ne lupam definiciju da se sastoji od rastvorljivih i nerastvorljivih elemenata itd. Procenat suve materije je ove godine los zbog kise koja pada pa se plod povecava tj. pumpa vodom ali nije zreo. Takva visnja je posle losa za izbijanje i dolazi do deformacije ploda. Ispricao bih i razlog zasto je kod visnje ove godine skandalozno niska cena ali mi se ne ulazi u raspravu, jer kod nas odma krenu da se pljuju hladnjace, drzava itd.

pa sta da radim kisa i dalje pada nema sunca to znacci los kvalitet visnje. svima danas kojima je uzimao uzorak isti ili slicni procenat suve materije.
 
Nista ne mozes da uradis. Problem je sto bi po pravilu 2-3 dana sunca povecalo suvu materiju. Ja se licno plasim da ne dodje do pucanja ploda od sunca posle kise jer bi doslo do raspada sistema i medju hladnjacama i medju proizvodjacima. Sto se tice cene visnje svi znamo da je trenutno ratno stanje u Ukrajini. Rusija je pod sankcijama ali je i ona udarila kontra sankcije evropi. Poljska je najvise u problemu jer je dosta snabdevala Rusiju visnjom, najvise jabukom ali i visnjom, Madjarska isto... Znaci da ce sva Evropska visnja zavrsiti u Eu i nigde drugde. Trenutna cena Poljske visnje nisk aa tek im sleduje berba. Najveci kupci su osetili da ima velika ponuda i nemaju nameru da plate vise. Da kazem da je u Madjarskoj poceo otkup na 0.30e ali je stao zbog protesta seljaka. Ako u Srbiji ode cena vise Madjari ce napuniti vojvodinu sa svezom jer ce im se vise isplatiti. I na kraju da odgovorim zasto ne ide nasa Rusiji? Zato jer traze kvalitet mnogo bolji nego sto trazi Eu a placaju mnogo slabije i uvek postoji verovatnoca da te zavrnu za pare (eu ima mnogo bolje zakone po tom pitanju).
 
dobro razmišljanje svaka čast.
Čovek sa ovakvim znanjem treba da se bavi proizvodnjom višanja.
 
Poslednja izmena od urednika:
Moze neki link kao potvrda da je Rusija "udarila kontra sankcije evropi" Ja recimo nadjoh da je uvoz jabuke smanjen na 478,000 tona u odnosu na 630 000 tona u odnosu na isti period prosle godine. Izvor: http://www.freshplaza.com/article/121764/Russian-apple-imports-from-Poland-drop-25-procent Sto se tice suve materije oblacinska visnja varira od 12 do 17 posto suve materije. U izuzetno dobrim godinama i do 22 procenta. Tako da 15 procenata uopste nije lose. Obzirom na predstojecu najavu vremena tesko da argument za cenu moze da bude los kvalitet visnje.
 
:bravo:da li imaš neki sajt gde to piše da bi ja to odštampao i odneo da pokažem čoveku
 
Poslednja izmena od urednika:
hvala. A pitao bih još nešto da li može da strada višnja na grani ako se ne obere zbog kišnih dana a posle toga nema sunca da sazri.
 
Poslednja izmena od urednika:
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh