Cena psenice rod 2013.g.

Ja sam jos otkad cuo da je prica o Arapima,obicna zezancija.
 
Ljudi koliko mi se čini ovde se pljačka sve više i više, a samo oni znaju šta sve planiraju. Deluje mi da će biti isto kao u Slobino vreme kada je Mirko Marijanović izvozio pšenicu. A ona hapšenja su bila samo da nam zamažu oči. Gde su sada Arapi? Gde su jeftini krediti za navodnjavanje?
ako u suvom ratarenju imas gubitak u navonjavanju je gubitak JOS VECI ,zar ti nije dosta laganja,hoces jos vise da im punis dzepove,nek im Vrcko i Pajta navodnjavaju ,mame li im pokvarene j..
 
Ja sam jos otkad cuo da je prica o Arapima,obicna zezancija.
Ma kakvi zezancija da mogu i **greška bi svoje prodali samo da ostanu na vlasti,ko j.. narod mi smo raja za sultane,pokusala je jedna nemacka firma da otkupi luku u NOVOM sadu ,nisu mogli mora Misko za po lule duvana,a seljaci iz okoline gradili i silose i mlin nisu mogli da postanu akcionari i to bi bilo nase i mi bismo na taj nacin diktirali cenom i izvozili i koji dinar zaradjivali a ne Misko iz zatvora
 
Uopste mi nije kratko pamcenje. Savrseno se dobro secam 2010 kada sam placao kg an-a 17din, i npk 24din a prodavao soju za 30 i 42din kasnije sa lagera. Bila kisna godina i rod soje uveliko preko 2t/kj a ulaganja sa sadasnjeg stanovista smesna. 2011 kukuruz i repa i cena i prinos. 2012 nisam lose prosao bez obzira sto je rodilo manje zbog suse. Da se ciklicno ponavljaju te 3 godine lagano bih uzeo kredu i kupio 100ha zemlje. Kako smatram da takve zarade nisu realne na duge staze, bojim se da se ne veze nekoliko losih godina i da nas ne pokopa.

klasična navlakuša...
 
A kada se ocekuje da drzava izadje sa cenom psenice? Kod nas mlinari uzimaju psenicu pa cena kolika bude. Ja sam mojih 50ak tona lagerovao pa da pricekamo malo...

Drzava nece izaci sa cenom psenice, posto drzava ne kupuje psenicu.Prepusteni smo trgovcima.:sjasi:
A mlinari su izasli sa konacnom cenom, ali bolje da ne znas, mirnije ces spavati.
Dok ne znamo konacnu cenu dotle se mozemo nadati, da ce mozda.....::novac::
Ali kad nam kazu koliko je onda vise nema nade, a nece bit ni neke velike radosti.
Najbolje su prosli oni koji su odma na pocetku zetve prodali mesaonama stocne hrane, jer mlinovi ce manje placati na kraju zetve.Toliko o setvi kvalitetne psenice.....:udri: A stocna se jace placa nego mlinska.
 
@ljubek
Naravno da je navlakusa. Ljudi pokupovali masine i platili skupe zakupe, racunajuci na neke orijentacione cene. A sta da radimo sada kada je psenica 150e/t i kukuruz na jesen daj Boze da gresim bude 130e/t.
 
Bojceticu, tako se propada u kvalitetu. Prvo te navuku pa te posle svuku, do gole kože. A i realno, gde sa jutra kukuruza da zaradiš 4 ili 5 plata radnika u privredi koja jedva diše. Ne kažem da seljak ne treba da zaradi, ali ne baš da se bahate sa džipovima i svemirskom mehanizacijom. Realna cena po meni je oko 200 evra po toni, i svi bi se našli u toj računici.
 
@BokiBole
O tome je pricam, i kada to kazem u selu hoce da me streljaju. Vise puta sam pisao da inzenjerska plata je kao 10kj kukuruza, sto je SMESNO.
 
A znam i ko hoće da te strelja :osmeh: isti što i mene hoće. I manje od 10 jutara kukuruza, stvarno smešno. A koliko je novca, strpljenja i živaca uloženo u školovanje. E sad još bednija situacija je inžinjer koji je ne zaposlen. I treba mladi da odu iz srbije, nikada da se ne vrate.
 
kole
Npr. dipl. inž poljoprivrede koji radi kod nekog lokalnog tajkuna za bednu platu od 20 hiljada od jutra do mraka, a gazda inače jedva je završio osnovnu školu, malo ga stranka pogurala i sad je veliki biznismen, glumi ludilo, felna na džipu mu vredi kao 4 inžinjerske plate a inžinjer nema da pregura od 1. do 1.
 
A znam i ko hoće da te strelja :osmeh: isti što i mene hoće. I manje od 10 jutara kukuruza, stvarno smešno. A koliko je novca, strpljenja i živaca uloženo u školovanje. E sad još bednija situacija je inžinjer koji je ne zaposlen. I treba mladi da odu iz srbije, nikada da se ne vrate.

,,Koliko novca i strpljenja" a koliko novca i strpljenja i koliko generacija je kupovalo tu zemlju i mehanizaciju da bi se proizvelo 10 kj. kukuruza?
Moj kolega je bio dugogodisnji precednik SFRJ a ja sa istom skolom obradjujem zemlju:osmeh:
 
Dr.Grujo,
Zemlju su uglavnom kolonisti dobijali za dž, a zemlja je prethodno oduzeta od Nemaca. Retko ko je krenuo od nule da prvo kupi 1 kj pa konja pa priključke,pa da se tako širi (veoma mali broj, svaka im čast), dosta njih je došlo na gotovo. Ko nije imao zemlju uglavnom je išao za nekog zanatliju. A te priče generacije su sticale, ti sad rade preko 50 ha i ne bojim se za njih. I ta priča od 10 kj kukuruza... Koliko je vremena utrošeno za proizvodnju kukuruza sa 10 jutara a koliko je vremena potrošeno u firmi, računaj po 12 sati minimum svaki dan.
 
Poslednja izmena:
Ne vredi raspravljati. Plata je omalovazena i radna snaga je placena kao u Africi.

@kole
Npr Elektrotehnike, koji se skolovao do 24 godine i u to skolovanje je ulozeno novaca i novaca, kao i truda. Kada sam imao 19 godina, da mi je ova pamet, ni bih ni isao na studije, vec bi za sve novce koje sam ulozio u skolovanje pokupovao zemlju (tada je jos bila jeftina 2-3hiljade/kj).
 
Ne vredi raspravljati. Plata je omalovazena i radna snaga je placena kao u Africi.

@kole
Npr Elektrotehnike, koji se skolovao do 24 godine i u to skolovanje je ulozeno novaca i novaca, kao i truda. Kada sam imao 19 godina, da mi je ova pamet, ni bih ni isao na studije, vec bi za sve novce koje sam ulozio u skolovanje pokupovao zemlju (tada je jos bila jeftina 2-3hiljade/kj).
I za 5 godina studija bi uspeo kupiti 5 kj, plus što bi zaradu ulagao u novu kupovinu zemlje tako da bi to bilo oko 10 kj. Inače za one koji nemaju studenta u kući, samo da znaju da svaki mesec za studenta koji je na budžetu košta minimum 150 evra za osnovne troškove, a za samofinansirajućeg studenta oko 300 evra minimum.
 
U računicu studentskih troškova dodaj da je za to vreme, 4-5 godina studiranja, on mogao da zaradi 4-5 godina staža i 48-60 mesečnih plata x 200 e. Dakle, da nije studirao nego da se zaposlio.
 
... a zemlja je prethodno oduzeta od Nemaca.
Па нису немци земљу створили, него су је нама отели тако што их је довео Еуген као и остале тамо негде крајем 18 и почетком 19 века. Нема ништа немачко на овим просторима тако да су они ауфридризен. Нема овде ништа њихово старије од тих швапских кућа, тако да немају за чим они да жале, па нема потребе ни ми њих да жалимо. Појединачне тужне судбине и незаслужене казне су већ нешто друго, али овде причамо о глобалу. Треба рећи да су споразумима, како билатералним тако и широким међународним, и лични материјални делови обухваћени. Наравно, опет на нашу штету.
 
Nazad
Vrh