Nužda vraća biodizel u Srbiju?
Autor
Dnevnik
Thursday, 06 August 2009
Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorila je početkom nedelje na opasnost od nestašice nafte u svetu i mogućnost da već od naredne godine cena crnog zlata drastično skoči, što je uzdrmalo svetsko tržište ove strateške sirovine. „Svetu već od iduće godine preti katastrofalna nestašica nafte, s nesagledivim posledicama po tekući poredak“, upozorili su stručnjaci iz IEA-e, uz poziv vodećim zapadnim zemljama da hitno razrade alternativne izvore energije ako ne misle da radikalno izmene dosadšnji način života.
Gde smo tu mi? Pa, osim štete zbog skupe nafte, možda bismo mogli izvući i neku korist, to jest podići nove fabrike biodizela i oživeti stare i nastaviti tamo gde smo stali pre četiri ili pet godina.
Podsetimo, nakon pompeznih najava i priča o tome da bi naše njive mogle biti zamenjene naftnim poljima, maltene na samom startu proizvodnja biogoriva je obustavljena. Tačnije, fabrika bioetanola u Zrenjaninu nije ni napravljena jer je američko-mađarski konzorcijum „Biotik enerdži“ odustao od planirane gradnje, odnosno investicije od 380 miliona evra. Biodizel se proizvodio jedino u fabrici kompanije „Viktorija oil“ u Šidu, ali se od toga odustalo u jesen 2007. godine. Naime, cene ulja i uljarica su pretprošle godine zbog suše značajno skočile, pa je „Viktorija oil“ doneo odluku o obustavi proizvodnje biodizela i preusmeravanju na proizvodnju ulja. Razlog za velike planove, a potom i odustajanje od njih, naravno, bila je cena nafte. Crno zlato je vredelo 140 dolara barel, da bi posle godinu dana cena pala na ispod 50 dolara. Sada, imajući u vidu crne prognoze najrelevantnijih svetskih eksperata i institucija, realno se očekuje povratak skupe nafte, ali i biodizela i bioetanola u Srbiju.
Godinu i po nakon obustave proizvodnje biogoriva u Srbiji, ovaj posao je ponovo oživeo. Naime, šidska uljara počela je ovog leta, doduše, ne punim kapacitetom, da proizvodi biodizel za transportna preduzeća i poljoprivrednike. Pomenimo, „Viktorija oil“ godišnje može da proizvede 100.000 tona ovog ekološkog goriva.
Da su perspektive Srbije za proizvodnju biodizela i bioetanola velike ne treba ni naglašavati, a ako na svetskom tržištu skoči cena nafte, stvoriće se i ekonomski preduslovi za veću proizvodnju. Uprošćeno rečeno, do sada žitarice i uljarice namenjene za proizvodnju biodizela ili bioetanola na našim poljima praktično nisu ni gajene, a po nekim procenama, mogle bi se gajiti na čak 500.000 hektara, od 4,2 miliona hektara koliko ih u Srbiji ukupno ima.
Sekretar Odbora Privredne komore Srbije za poljoprivredu Milan Prostran kaže da je realno da se pšenica, kukuruz i uljana repica, neophodni kao sirovina za proizvodnju biodizela i bioetanola, proizvode na našim poljima. Pre svega, za tu svrhu mogu se upotrebiti njive koje su neobrađene, a njih u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada hektara. Takođe, prostora ima i u promeni setvene strukture, i to u korist useva koji imaju tržište.
S. Gluščević