Bušenje bunara na njivama

Trebalo bi Mindjušar da izadje na isto , jedino ako bi se koristile dubinske elektro pumpe one su energetski najefikasnije pa da im agregat pravi struju . Fi bunara uopšte nemora da bude toliki . Ja iz fi 100 tjeram i do 2000l/min . Dubinska najjača koja može u fi 100 je oko 350l/min , 7-8bara i 3.5kw snage . Ona može tjerati manji tifon . Ako se vodeni stub diže do max 7-8m dubine onda mogu i površinske i tu mogu daleko veći pritisci i protoci.
Druga je priča jedino kod vas u Vojvodini tamo gdje se mora ići na velike dubine preko 30m . Ni tu nije problem ako se stub vode kasnije diže do max dubine 8m a ako ne onda samo dubinske mogu da istjeraju. kod nas se dubine kreću od 5-15m za max dotok .
Najvažnije vam je raspitati se u vašem kraju do koje je dubine ko bušio i na koju visinu se diže stub vode dok pumpa vuče , sve ostalo se da izračunati a i dosta nas ovde zna.
 
Nisam ja zapeo za potopne pumpe,ali nesigurno je,koliko ja znam,ispravite me ako grešim,traktorskom pumpom sa dubine veće od 6m nivoa vode u bunaru,naime plan je iz dva bunarada navodnjavam dve parcele,jedna 23kj,a druga 27kj,tifonom fi 90/400m,kišnim krilom širine 50m,ali nebi da doživim da u slučaju nižeg vodostaja u bunaru-a kad najviše trebe da nemogu navodnjavati,znači treba mi cca 90m3/h pri pritisku od 5 bara na izlazu pumpe
 
U pravu si za dubinske pumpe , one jedine mogu kad padne stub vode ali i one mogu da presuše ako vode baš ponestane , jednostavno smanji se dotok . Dobro uradjeni bunari , na pravoj dubini za to područje ne presušuju baš tako lako. Siguran sam samo za kukuruz da traži dosta vode odjednom bar 30 a najbolje 50l/m kv , a soja može i češće pomalo i ona ipak voli izgleda ujutro -prijepodne . Pogledaj na nekoj tehničkoj listi od nekog proizvodjača dubinskih pumpi koja zadovoljava te karakteristike koje ti trebaju i koji fi bunara ti treba ne zbog njegovog protoka nego zbog toga da ta pumpa može da udje u njega . One nisu tako jeftine a i bunar je skuplji ako je veći fi . Ako pada visina vode onda one moraju. Jesil već računao kolko vremena treba da tifon predje 23kj , širine 50m protokom 90 kubika na sat , a da prospe bar 15l po kvadratu.

@tamara , u takvom području gdje treba bušiti tako duboko , gdje nema struje na njivi kad se sve sabere u ratarstvu navodnjavanje je isplativo u sušnim godinama a u prosječnim i nije.
 
@tamara , u takvom području gdje treba bušiti tako duboko , gdje nema struje na njivi kad se sve sabere u ratarstvu navodnjavanje je isplativo u sušnim godinama a u prosječnim i nije.
BRAVOO,u normalnim godinama nema neke razlike u prinosu samo su troskovi veci a samm tim pada i zarada...::novac::
 
Ima moj komsija na njivi tj preko puta moje njive bunar sa potapajucom pumpom neznam koja je litraza izlaz je fi90 i tera sa njom tifon isto fi 90 400m duzine ove godine od nekih 15dana zalivanja samo je jedna noc bila uspesna tj da je sve funkcionisalo kako treba,pumpa je trofazna i ima agregat traktorski tj vrti ga traktor mislim da je 24kwa,najvise je bilo problema sa tim agregatom.Kada pumpa nabije pritisak oko 7bara imt 577 samo puskara po mojoj proceni ta kompozicija tj busenje bunara,tifon,cevi i agregat kostali su oko 30000€ u pitanju je duvandzija
 
Nije da nema razlike i u normalnoj godini al kad se sve sabere sa tako skupim ulozima pa plus rad (svagdje ima puno rada osim centar pivota i donekle potapanja) onda se ne isplati . Ako se gleda dosadašnji višegodišnji prosjek padavina netreba , a ako je došlo do klimatskih promjena onda ???
 
ljubek je napisao(la):
šta kod vas u perlezu voda je u kini.

kod mene je bunar fi 75 34 m dubine sito 12 m i imam sa slap 800 700 l u min..
bunar izbušen pre 10 god i radi perfektno..
hidromont temerin ervin..

čekaj ajd objasni kako zbog gasova??
Kliknite za proširenje...

Kod vas je veoma blizu Dunav i najverovatnije on prihranjuje te plice slojeve i ti si na nizoj koti od kote prihranjivanja pa imas samoizliv (blago tebi). Srednji Banat kao i severni u okolini Kikinde su najugrozeniji sto se tice podzemnih voda jer se kod nas zahvataju vode koje su stare nekoliko hiljada godina i kojima isto tolko treba da bi se obnovile jer se ti duboki slojevi prihranjuju najverovatnije sa padina Karpata.
 
prva izdan je na 4-4.5 m a kanal dtd je na 3 km udaljenosti što faktički odgovara nivou vode u dtd-u.
negde pre sam komentarisao da kada bi dtd imao funkciju do kraja tj da može podići nivo vode u koritu -do druge škarpe onda bi sigurno nivo podzemne vode i na daljini od 5 km bio viši za oko 1.5-2 m što bi sigurno moglo pogodovati rastu i razvoju ratarskih i voćarskih kultura.


može jedno glupo pitanje?

može li se taj metan kako povatat??
 
ljubek je napisao(la):
prva izdan je na 4-4.5 m a kanal dtd je na 3 km udaljenosti što faktički odgovara nivou vode u dtd-u.
negde pre sam komentarisao da kada bi dtd imao funkciju do kraja tj da može podići nivo vode u koritu -do druge škarpe onda bi sigurno nivo podzemne vode i na daljini od 5 km bio viši za oko 1.5-2 m što bi sigurno moglo pogodovati rastu i razvoju ratarskih i voćarskih kultura.


može jedno glupo pitanje?

može li se taj metan kako povatat??
Kliknite za proširenje...
NE nekih 13-14god meni je cale tamo nastrado jer ventili i taj sigurnosni sistem nije radio bas u perlezu pa je doslo do eksplozije kadsu usli u prostoriju i iskljucivali pumpu,stose tice vode u tom kraju nije neki problem jer staticki nivo je dosta visok barje bio doksam ja tamo radio,i neoskudevaju sa podzemnim vodama ,

- - - - - - - - - -

isidor je napisao(la):
pozdrav
ja sam se detaljno raspitao za bunare kapaciteta 600 l u minuti i opremanje takvog bunara kosta oko 6000e
Kod nas okolina perleza moram da ide do dubine 55m fi 225 minimum .potapajucadubinska pumpa od oko 8 kw snage agregat i ferkfentni regulator sahta i ostalo sta ide uz to i pitanje je kako ce da radi . Radila poljoprivredna skola iz zrenjanina silne pare dali a neradi valjano radili su po sistemu kljuc u ruke pa se sada tuze sa izvodjacem radova meni to skupo pa odustao bez 18000e ne bi prosao ako daju kredite povljne subvencionisane mozda i krenem u taj poduhvat

- - - - - - - - - -

na tim dubinam gde je voda isod 6 m nema sanse da da vuce traktorska pumpa zbog gasova opet zavisi od terena ali kod mene nema sanse mora dubinska pumpa i jos da dodam da su traktorski agregati preko kardana su skupli trostruko od malih dizela
Kliknite za proširenje...
Jesi li bio slucajno u zrenjaninskom vodovodu ili se raspitivo negde okolo
'
 
ljubek je napisao(la):
prva izdan je na 4-4.5 m a kanal dtd je na 3 km udaljenosti što faktički odgovara nivou vode u dtd-u.
negde pre sam komentarisao da kada bi dtd imao funkciju do kraja tj da može podići nivo vode u koritu -do druge škarpe onda bi sigurno nivo podzemne vode i na daljini od 5 km bio viši za oko 1.5-2 m što bi sigurno moglo pogodovati rastu i razvoju ratarskih i voćarskih kultura.


može jedno glupo pitanje?

može li se taj metan kako povatat??
Kliknite za proširenje...

Pozdrav ekipi!!!
ljubek-na pitanje da li se da taj metan uhvatit? DA-prvo moraš uopće utvrdit da li je to metan il pumpa vuče malo zraka na usisu pa pravi mjehuriće u vodi.
To je jednostavan sistem sa vertikalnim cilindrom-doslovce bačva od nafte,dolje ima ulaz i izlaz a na vrhu je montiran izlaz za plin sa regulatorom-obični od plinske boce.Znači kad pumpa tjera vodu kroz tu bačvu ,voda se isplinjava ,plin se odvaja gore na vrhu bačve i pravi plinski jastuk ,dok otplinjena voda izlazi van.
Osnovno je pravilo da bačva mora bit pod tlakom ,znači da izlaz iz bačve mora bit zatvoren ne fizički nego sistemom sifona -izlaz se digne npr.3 metra i imaćeš tlak plina u bačvi 0,3 bara -mada imaju i ventili mehanički koji drže zadani tlak posude.
Zanimljiv primjer sam vidio na poljoprivrednoj tabli koja se navodnjava ,lik je taj plin iskoristio za pogon Honde 3" ,samo za početak upali na benzin i kad se pokrene ciklus ide na plin-doslovce FREE
Mala napomena -svi takvi sistemi su OPASNI-i trebaju se dobro napravit iako je sasvim jednostavan .Prava šteta ga je ne iskoristit ako ga ima.
 
to bi bio pravi perpetum za navodnjavanje ali apsolutno se slažem da je to malo opasno jer metan je koliko ja znam otrovan i eksplozivan.
 
ljubek je napisao(la):
to bi bio pravi perpetum za navodnjavanje ali apsolutno se slažem da je to malo opasno jer metan je koliko ja znam otrovan i eksplozivan.
Kliknite za proširenje...
bas tako i neoseti se miris to znam iz iskustva a stose tice tog hvatanja metana toje samo teorija a praksa tesko ostvarljiva i sve zavisi koja je kolicina metana u vodi radio sam u Vodovodu i znam neke stvari i greske koje suse desile usled kvara nekog ventila pa kad se na nesrecu pojavila varnica doslo je do eksplozije ,za otvorenu povrsinu nije tolko opasno al u zatvorenom ::lose::::lose::
 
ljubek je napisao(la):
prva izdan je na 4-4.5 m a kanal dtd je na 3 km udaljenosti što faktički odgovara nivou vode u dtd-u.
negde pre sam komentarisao da kada bi dtd imao funkciju do kraja tj da može podići nivo vode u koritu -do druge škarpe onda bi sigurno nivo podzemne vode i na daljini od 5 km bio viši za oko 1.5-2 m što bi sigurno moglo pogodovati rastu i razvoju ratarskih i voćarskih kultura.


može jedno glupo pitanje?

može li se taj metan kako povatat??
Kliknite za proširenje...

Ako te interesuje neki separator za metan iz vode mogu da ti posaljem semu i crtez na mail sto sam ja crtao. Kao sto rece covek mnogo je bolje u otvorenom prostoru, a da metana ima u Vojvodini ima ga i to u velikim kolicinama ali smo mi prilicno glup narod i ne znamo da iskoristimo sta imamo. Ne bi me cudilo i to da damo kao sto smo dali litijum, zlato, bakar .... i da ne idem u :off_topic:
 
Jedno konkretno pitanje za poznavaoca busotina i bunara. Koja je razlika u izdasnosti dve busotine kada bi se uporedile na istom terenu i istoj dubini (npr. jedna blizu druge), jedna je od 3 cola tzv. 'zatvoren' sistem i da se na nju se postavi centrifugalna pumpa, a druga je 'otvoren' sistem od fi 250-300 mm i u nju bi bila postavljena dubinska pumpa? Znaci, zanemarimo jacinu pumpi, interesuje me koja busotina daje vise vode. Pitam jer je jedan bunardzija mi tvrdi da zatvoreni sistemi uvek daju vise vode, a drugi da je bitan precnik cevi kod otvorenih busotina.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh