nb-campari
Član
u mom selu kazu-lako je tudjim gloginje tresti-, pa je i tebi lako da ja duplo prskam. necu ih odvojeno prskat, pa da bi zlatne postale
Poslednja izmena od urednika:
Bolesti, insekti i preparati - prepoznavanje simptoma, čime i kako zaštiti i lečiti
Tintoreti
Član
Ja sam ti naveo sta ja radim a ti cime ces prskati posle ovakvog komentara me savrseno neinteresuje. Uostalom pitaj selo sta ti kaze pa tako i prskaj.
nb-campari
Član
ajde , ajde, ne duri se ko uvrijedjena mlada. niti mi je bila namjera, niti sam te uvrijedio. mislim da niko osim tebe ne odvaja insekticid od fungicida, osim ako nije par stabala oko kuce. a ja sam pitao i glasno i jasno, sa kojim insekcidom pomijasati score, a da taj insekticid nije puno skup
Poslednja izmena od urednika:
IVAN ILIC
Član
Score ima difenokonazol za aktivnu materiju,za koju vazi da se ne mesa sa insekticidima izrazito kisele reakcije.Izbegavati vecinu organofosfata,gde dominira dimetoat,moze se mesati sa neonikotinoidima (aktara,acetamiprid...)Pa bi mogo i sa odredjenim piretroidima (cipermetrin...)
nb-campari
Član
[h=3]Score 250 EC - Syngenta[/h]www.syngenta.com › Home › Zaštita bilja › Lista Proizvoda AZ
Score® 250 EC. Aktivna materija: Difenokonazol (250 g/kg. Formulacija: Koncentrat za emulziju (EC).
actara se moze mijasati sa njim, njihov je i proizvod, ali je meni skupa. moze li se decis pomijesati sa ovim fungicidom
Score® 250 EC. Aktivna materija: Difenokonazol (250 g/kg. Formulacija: Koncentrat za emulziju (EC).
actara se moze mijasati sa njim, njihov je i proizvod, ali je meni skupa. moze li se decis pomijesati sa ovim fungicidom
milijas
Član
Mislim da sme sa decisom ali ti je on slab insekticid trenutno za jabuku posto se pojavila lisna vas, uzmi tonus on je oko 1000din za 1000litara
Tintoreti
Član
Acetamiprid je 4.5-6,5 ph
Forumasi sta je ovo sa listom na tresnji?Ovakvih ima par drveta pa neverujem da je zbog prskanja jer nisu po redu nego su po celoj njivi njih par izgleda ovako i jos nekoliko je pocelo da gori list na krajevima
ma.
Poslednja izmena:
Pa ne znam, aj ako neko zna, ovo sam kažem ti viđao, mislio sam da je gljivično oboljenje mada ne izgleda tako ali nisam znao šta drugo može da bude, baš bukvalno kao da si zapalio vatru ispod stabla..voleo bih i ja da čujem ako neko zna tačno šta je. Ovako se meni osušilo par komada prošle godine, mislio sam da je kriva suša ili nešto drugo, nalazio sam ličinke bubamare osušene a zabodene glavom u listom pa sam glupan tada mislio da neki insekt srče sokove iz lista 
talianu
Član
Ja sam ga mešao sa Lanateom,ali ni taj nije jeftin.
Darko, izgleda da šupljikavost lista ima i ovakve simptome...znači udri fungicid opet što pre. Ja nemam problem ali sam prskao barem 3-4 puta različite fungicide za list, mankogal, agrodin, merpan...
1. Šupljikavost lišća koštičavog voća - Clasterosporium carpophilum
Simptomi bolesti: Ovaj parazit napada biljke iz roda Prunus – kajsiju, šljivu, breskvu, trešnju i višnju. Parazit napada sve biljne delove voćaka. Pege su u početku sitne, crvenkasto-smedje ili žute boje. Pege se vremenom povećavaju, tkivo u okviru pega izumire, postaje nekrotično, ispada, tako da nastaju šupljine, po čemu je bolest dobila i naziv. Ukoliko do infekcije dođe kasnije tokom vegetacije pojavljuju se samo pege, ali ne dolazi do ispadanja tkiva unutar pega. Na letorastima pege su mrke ili purpurne, vremenom se šire i nastaju rak rane prekrivene gumaznim eksudatom. Nekada su mladari prstenasto obuhvaćeni i kao takvi izumiru.
Ciklus razvoja: Parazit se tokom zime održava u rak ranama, na lastarima ili u pupoljcima.
Štetnost: Zaraženo lišće opadne pre vremena. Ukoliko je došlo do infekcije lisne peteljke ugine ceo list što smanjuje vitalnost sadnica šljive ili njihovo sušenje.
Suzbijanje: Zaštita šljive u cilju suzbijanja Clasterosporium carpophilum sprovodi se nekim od fungicida: Blauvit (0,5-1 %), Bakrocid S-25 (1-1,5 %), Bakarni oksihlorid – 50, Bakrocid S-50, Bakarni kreč-50 (0,75 % su kružne i eliptične, nejasnih ivica, žućkaste boje i različite veličine od nekoliko milimetara do 1,5 cm. Postepeno postaju žuto-narandžaste da bi na kraju bile crveno-narandžaste. Tkivo u okviru pega vremenom postaje ispupčeno sa lica lista, a sa naličja udubljeno. Jače zaražen list se suši i biljka izgleda kao da je vatrom spaljena.
Ciklus razvoja: Parazit prezimljava u opalom lišću. S proleća, nakon kiše, dolazi do izbacivanja askospora kroz otvor na vrhu peritecije. Vazdušna struja ih raznosi i kada padnu na list šljive u kapi vode proklijaju i ostvaruju infekciju.
Štetnost: Prevremeno opadanje obolelog lišća smanjuje vitalnost sadnica šljive koje su lošijeg kvaliteta.
Suzbijanje: Preporučuje se sakupljanje i uništavanje opalog lišća čime se smanjuje infekcioni potencijal. Od fungicida mogu se primeniti: Capi (0,2-0,3 %), Folpan 50-WP (0,2 %), Captan 50-WP, Kaptan 48-SC, Venturin (0,2 – 0,3 % početkom listanja kada se očekuje veći infekcioni potencijal patogena i povoljni uslovi za širenje oboljenje ili tokom maja i juna meseca kada je manji infekcioni potencijal patogena i manje povoljni uslovi za širenje oboljenja), Dithane M-45, Mankogal-80, Bevesan 45-M (0,2-0,25 % preventivnim tretiranjem po pojavi prvih listova) i dr.
2. Simptomi bolesti
Na plojki lista nastaju okrugle pjege, tamnocrvene, narančaste do ljubičaste boje obrubljene jednom uskom tamnijom zonom. Veličina pjega varira od 3 do 5 mm u promjeru. Ako je zaražen mladi list, pjege nekrotiziraju i napadnuti dio plojke ispada pa list ostane probušen. Kod kasnijih zaraza napadnute zone ne ispadaju već samo nekrotiziraju. Broj pjega je različit. Ako na listu ima velik broj pjega, lišće može otpasti pa nastaju štetne posljedice za vitalnost voćke.
Peteljka isto može biti zaražena. Na njoj se javlja duguljasta pjega, a kao posljedica zaraze list se suši.
Na izbojima se javljaju slične pjege onima na lišću. Pjege su eliptične, a unutar pjega tkivo uliježe i suši se.
Mladice na kojima se nalaze pojedinačne pjege podsjećaju na oštećenja od tuče. Napadnuti dio kore puca, a na tim mjestima se javlja smola.
Plodovi napadnuti neposredno nakon cvatnje suše se poprimajući tamnosmeđu, gotovo crnu boju i otpadaju. Plodovi pred berbu manje su osjetljivi.
Zaštita od šupljikavosti lista trešnje
Infektivni potencijal može se smanjiti rezidbom zaraženih izboja tijekom zime i njihovim iznošenjem iz voćnjaka. Međutim, to nije dovoljno pa je potrebno primijeniti i fungicide. Preporučuje se kasno jesensko prskanje fungicidima na osnovi bakra. Sljedeće prskanje obavlja se nakon zametanja plodova i u jesen. Kod nas su registrirani fungicidi na bazi bakra, kaptana i tolilfluanida.
1. Šupljikavost lišća koštičavog voća - Clasterosporium carpophilum
Simptomi bolesti: Ovaj parazit napada biljke iz roda Prunus – kajsiju, šljivu, breskvu, trešnju i višnju. Parazit napada sve biljne delove voćaka. Pege su u početku sitne, crvenkasto-smedje ili žute boje. Pege se vremenom povećavaju, tkivo u okviru pega izumire, postaje nekrotično, ispada, tako da nastaju šupljine, po čemu je bolest dobila i naziv. Ukoliko do infekcije dođe kasnije tokom vegetacije pojavljuju se samo pege, ali ne dolazi do ispadanja tkiva unutar pega. Na letorastima pege su mrke ili purpurne, vremenom se šire i nastaju rak rane prekrivene gumaznim eksudatom. Nekada su mladari prstenasto obuhvaćeni i kao takvi izumiru.
Ciklus razvoja: Parazit se tokom zime održava u rak ranama, na lastarima ili u pupoljcima.
Štetnost: Zaraženo lišće opadne pre vremena. Ukoliko je došlo do infekcije lisne peteljke ugine ceo list što smanjuje vitalnost sadnica šljive ili njihovo sušenje.
Suzbijanje: Zaštita šljive u cilju suzbijanja Clasterosporium carpophilum sprovodi se nekim od fungicida: Blauvit (0,5-1 %), Bakrocid S-25 (1-1,5 %), Bakarni oksihlorid – 50, Bakrocid S-50, Bakarni kreč-50 (0,75 % su kružne i eliptične, nejasnih ivica, žućkaste boje i različite veličine od nekoliko milimetara do 1,5 cm. Postepeno postaju žuto-narandžaste da bi na kraju bile crveno-narandžaste. Tkivo u okviru pega vremenom postaje ispupčeno sa lica lista, a sa naličja udubljeno. Jače zaražen list se suši i biljka izgleda kao da je vatrom spaljena.
Ciklus razvoja: Parazit prezimljava u opalom lišću. S proleća, nakon kiše, dolazi do izbacivanja askospora kroz otvor na vrhu peritecije. Vazdušna struja ih raznosi i kada padnu na list šljive u kapi vode proklijaju i ostvaruju infekciju.
Štetnost: Prevremeno opadanje obolelog lišća smanjuje vitalnost sadnica šljive koje su lošijeg kvaliteta.
Suzbijanje: Preporučuje se sakupljanje i uništavanje opalog lišća čime se smanjuje infekcioni potencijal. Od fungicida mogu se primeniti: Capi (0,2-0,3 %), Folpan 50-WP (0,2 %), Captan 50-WP, Kaptan 48-SC, Venturin (0,2 – 0,3 % početkom listanja kada se očekuje veći infekcioni potencijal patogena i povoljni uslovi za širenje oboljenje ili tokom maja i juna meseca kada je manji infekcioni potencijal patogena i manje povoljni uslovi za širenje oboljenja), Dithane M-45, Mankogal-80, Bevesan 45-M (0,2-0,25 % preventivnim tretiranjem po pojavi prvih listova) i dr.
2. Simptomi bolesti
Na plojki lista nastaju okrugle pjege, tamnocrvene, narančaste do ljubičaste boje obrubljene jednom uskom tamnijom zonom. Veličina pjega varira od 3 do 5 mm u promjeru. Ako je zaražen mladi list, pjege nekrotiziraju i napadnuti dio plojke ispada pa list ostane probušen. Kod kasnijih zaraza napadnute zone ne ispadaju već samo nekrotiziraju. Broj pjega je različit. Ako na listu ima velik broj pjega, lišće može otpasti pa nastaju štetne posljedice za vitalnost voćke.
Peteljka isto može biti zaražena. Na njoj se javlja duguljasta pjega, a kao posljedica zaraze list se suši.
Na izbojima se javljaju slične pjege onima na lišću. Pjege su eliptične, a unutar pjega tkivo uliježe i suši se.
Mladice na kojima se nalaze pojedinačne pjege podsjećaju na oštećenja od tuče. Napadnuti dio kore puca, a na tim mjestima se javlja smola.
Plodovi napadnuti neposredno nakon cvatnje suše se poprimajući tamnosmeđu, gotovo crnu boju i otpadaju. Plodovi pred berbu manje su osjetljivi.
Zaštita od šupljikavosti lista trešnje
Infektivni potencijal može se smanjiti rezidbom zaraženih izboja tijekom zime i njihovim iznošenjem iz voćnjaka. Međutim, to nije dovoljno pa je potrebno primijeniti i fungicide. Preporučuje se kasno jesensko prskanje fungicidima na osnovi bakra. Sljedeće prskanje obavlja se nakon zametanja plodova i u jesen. Kod nas su registrirani fungicidi na bazi bakra, kaptana i tolilfluanida.
IVAN ILIC
Član
@darko 1973
Pored svega navedenog,da nisi slucajno preterao sa azotnim djubrivima?Bune me vrsni delovi lastara.Starije lisce,mada se lose vidi,deluje kao da je pod negativnim dejstvom prekomerne doze azota.Imao sam ostecenja kod kivija od azota i najpre krece po obodu lista da gori,onda se susi ceo list i opada.U medjuvremenu nervatura lista je izrazito tamno-zelene boje.Obrati paznju na sve ovo pa ukoliko nije to onda je verovatno Oktopod dao odgovor u svom zadnjem postu.
Pored svega navedenog,da nisi slucajno preterao sa azotnim djubrivima?Bune me vrsni delovi lastara.Starije lisce,mada se lose vidi,deluje kao da je pod negativnim dejstvom prekomerne doze azota.Imao sam ostecenja kod kivija od azota i najpre krece po obodu lista da gori,onda se susi ceo list i opada.U medjuvremenu nervatura lista je izrazito tamno-zelene boje.Obrati paznju na sve ovo pa ukoliko nije to onda je verovatno Oktopod dao odgovor u svom zadnjem postu.
IVAN ILIC
Član
Darko,u redu je sto se tice prskanja,mislio sam na predoziranje vestakom azotnog tipa-KAN,AN,UREA...Jer i to moze da bude razlog ovako sagorelog lisca.
Problem sa tresnjom kod mene je pojava supljikavosti lista kao sto rece @oktopod i visak azota sto rece @IVAN ILIC(brat pored mene nema taj problem manje stavljao djubriva)i jos nedostatak kalijuma.Prskati sa agrodinom i dodati neko djubrivo na bazi kalijuma(u zemlju) ili folijarno 0:0:50 u kolicini 0,2%-0,3%.Agrodin prskati cisto bez mesanja sa necim.Ovo za kalijum mi nije bas jasno ali sta je tuje,hvala forumasi.PS ovo je zastitar rekao.Slikacu list tresnje kojima nedostaje gvozdje i reci sa cim treba dase prska(nisu moje tresnje)i tu je bio zastitar(neki drugi)pa da znamo svi o cemu se radi i da moze da prepoznamo.
Poslednja izmena:
