Bolesti, insekti i preparati - prepoznavanje simptoma, čime i kako zaštiti i lečiti

Apache 50WG, karenca 14 dana, na reklamnom panou ima nacrtan baš i ovaj moljac. Koncentracija 35 grama kesica na 200 litara, kažu može i na 300 da se razvuče, košta 900 dinara. Rekli su mi da će se verovatno opet pojaviti jer stalno izlaze novi iz zemlje, ovi u grančicama su verovatno pobijeni, preporuka dva do tri uzastopna prskanja na pet do sedam dana razmaka...al opet kažem, ima ih i kod komšije, možda i u dinjama koje imam, ružama...nema spasa. Dobro kupanje bakrom na jesen i plavo ulje na proleće, a onda sve standardno sledeće godine.

http://timings.rs/images/apache50wg1.pdf
http://timings.rs/images/apache50wg.pdf
 
ja sam to nazvao moljac jel mi liči, ljudi pomagajte, ovoga kod mene i u komšiluku ima čitava najezda, ima na svakom voću sede i bleje, na orahu, šljivama, grožđu, kajsijama, trešnjama...tačno vidim na trešnjama i kajsijama kako je na nekim mestima kod pupoljka pored lista iscureo med tj vosak, tačno kako piše u ovom tekstu. Pored toga imam najezdu svega, suše se listovi sadnica od jesenas, unutar lista sitne bele tačke, paučina, negde i buba usred paučine, pauk, nešto mi ubada vrhove mladih grana i počnu da se suše, unutra crna jajašca, na listu magrive nađoh okrugla providno bela jajašca u malom skupu od 5 komada, tvrda ko kamen...sutra prskam ceo plac, prskao bih tim apacheom, dal ima nešto bolje, širokog spektra, sistematik, možda dimetogal? Kod komšije ista situacija a on je prskao i bakar na jesen i plavo ulje na proleće i dva puta insekticid u junu julu, prskaćemo i ja i on sutra ali će ova čuda opet od obližnjih placeva da dolete, ma POMAGAJTE :D

Čime sutra da prskam? Dal za nekoliko dana da ponovim? Kako se zove ovaj insekt kod nas u prevodu?
 
Ovaj insekt je preplavio drvece na Dunavu.Juce sam bio na pecanju,sve grane su pune njega ima ih na milijarde.
 
Čoveče, ja danas bio kod drugarice u Zemunu, kraj reke soliter, ladno nađosmo jednog na radnom stolu, na 17om spratu je stan :D

Aj taj insekt manje više onda, izgubljena trka, ima ga koliko oćeš, nije mi jasno prskao sam mlade trešnje insekticidom tamo u maju, pa u junu, pa onda još jednom, pa sad 26.7. poslednji put, svaki put uspešno, kakva bre sad jajašca i paučina i sušenje lista, dokle...od 10 komada ostale još 4, a jedna bogami dal će preživeti ne znam...
 
Pošto sam iz Zrenjanina, raspitao sam se u Poljoprivrednom Institutu, dobio informaciju da je to cikada, metcalfa pruinosa. Futurefarming je u pravu što se imena tiče, ali šteta?
Meni su rekli da se uništava bilo kojim insekticidom i predložili mi calypso ali uz, a to su posebno naglasili, obaveznu upotrebu okvašivača, npr silwet, pošto imaju voštani oklop-
Pitao sam kako ih uništiti u toku zime i rekoše mi da treba pokupiti suvo lišće, ako je moguće, i spaliti ga, a ako nije, ako je površina velika i lišća mnogo, onda da poprskam površinu 3% ureom kako bi što pre istrulilo i jajašca se smrzla. Prskanje površine treba obaviti tik pre opadanja lišća.
A onda standardna zimska prskanja kako treba.....
Meni je ovo logično

I još jedan komentar!
"Moderan svet" današnjice, nam omogućava da za 24 sata obletimo planetu, da zavučemo nos u svaku rupu i da mislimo kako nam je bilo super na putovanjima. Na žalost sa nama uvek putuje još neko, u prtljagu, u tovarnom prostoru.... Slučajno ili namerno, nije ni važno. Invazivne vrste potiskuju domaće a meni ostaje da se pitam
PA KOLIKO JA TO SVE TREBA DA PRSKAM
Čini mi se da ću ostatak života provesti sa prskalicom na leđima! U oblacima otrova, raznoraznih.

Šta jede ovu metcalfu, koja je nova kod nas i nema ni ime, ako je išta jede?
 
Poslednja izmena:
I mene more ta pitanja sa prskanjima, još pogotovo što imam šareno raznog voća po par stabala na placu, datumski se sve prska u drugo vreme jer im faze vegetacije nastupaju u različita vremena...postaje to prskanje ne samo potreba nego i muka a i prokletstvo po našu planetu.

Što se tiče ove cikade (hvala na info o imenu), mislim da je to izgubljena trka jer je ima svuda, šta imam od toga što ih pobijem na mom placu kad doleću nove, eto darko1973 ih vide milion na Dunavu a meni je plac od Dunava kilometar vazdušnom linijom.

Tako da ću ja danas oprskati Apache da spasem mlade sadnice čiji je list ugrožen i da pobijem novonastale vaške na vrhovima mladih grana, a na cikadu neću ni da se obazirem inače bih poludeo :)

Izvukao bih i ovde tekst sa onog linka da ostali jasnije uoče pošto mi se čini da je ovaj insekticid odličan, kontaktan, sistematičan, efikasan pri raznim temperaturama, otporan na ispiranje kišom, ne zagađuje vodotokove, deluje na širok spektar insekata, nije skup...kud ćeš više:

Clothianidin, нова високо ефикасна активна материја спада у групу неоникотиноида. Фолијарни
инсектицид који се примењује прскањем. Нема укрштене резистенције са пиретроидима, карбаматима
и органо-фосфорним инсектицидима.
је у ниским дозама веома ефикасан против низа инсеката који гризу и сишу. Практично
је неотрован за људе и топлокрвне животиње (III група отрова). У води и земљишту се разграђује брзо
хидролитички и микробиолошки.
Нема забрана за примену у водозаштитним зонама и поред водотокова.
Apache 50 WG
SPEKTAR DELOVAWA Делује контактно и системично на читав низ штетних инсеката :
S кромпирова златица
S лисне ваши
S смотавци
S мољци
S минери
S трипси
S крушкине буве и други.

различита у зависности од инсекта (узрочника)
- од 35 g/ha за кромпирову златицу па до 350 g/ha за крушкину буву.
ДОЗА ПРИМЕНЕ-
35 g/ha 350 g/ha

Posle kontakta sa Apache 50 WP insekti prave nekontrolisane pokrete, prestaju sa ishranom,
престају са одлагањем јаја i nakon nekoliko minuta postaju nepomiчни.
: Apache 50 WG deluje pouzdano pri razliчитим температурама
и код променљивих временских услова. Захваљујући модерном систему формулације стабилан је на испирaњe kišom.
 
Pozdrav ljudi.ove godine imam isti problem sa sljivom, i to od mladih sa 6 god do starijih.pozuti lisce krene da se susi grana i za nedelju, dve cela se osusi.sta da radim nisam pametan prave mi veliku stetu i nije mi jasno do cega je to i koja je bolest a niko nzna ni da mi objasni.jel ima neko ideju.Takodje mi se desava da uvece kad zalivam sljive koje su mlade i dale roda krene posle nekoliko dana da im opada lisce,dal ne treba da ih zalivam dal nesto radim pogresno nznm.MOLIM ZA POMOC.HVALA
 
Da nije monilija laxa tj sušenje grančica? :) Jel znaš na šta mislim? Jesi prskao fungicidima kad se otvaraju pupoljci, u cvetu i u precvetavanju, kad opadaju latice?
Što se zalivanja tiče, ono nema veze sa opadanjem lišća...

Daj neku sliku, ne bi bilo loše. Ove godine se suši i zbog suše, jednostavno, šljiva već dugo nosi plod, još od kraja maja pa sad u nedostatku vode, ako nije navodnjavana, kreće da uzima vodu iz plodova koji se polako suše pa tako krene cela grana..
 
ne nije monilija jos sam prskao dva puta od nje i sva prskanja sam izveo.nznm jednostavno krene da zuti list i jos nije otpao a ona se cela osusila.a sto se tice ovih koje navodnjavam to su neke ranke i odavno sam ih obrao tako da sad nznm sta je uzrok,neke zute neke su normalne,ubij me ako znam al kako je krenulo ne sluti na dobro.ako mognem izbacicu neku fotku
 
крушкина оса?

Претходног викенда обиђох свој засад виљамовки (на подлози дуња БА29) и на пар (5-10) присада уочих неке грозоморне ларве.. изгледају као пуноглавци или пужеви, тамно браон-црне боје, слузави.. мало сам истраживао по нету и дођох до закључка да би то могла бити крушкина оса (Janus compressus, ако се не варам). Ево пар фотографија, нису неког квалитета али могао бих направити и боље.. оно што ме интересује је као прво да ли сам погодио о чему се ради и ако јесам како да сузбијем ове штеточине? Такође ме занима када и чиме је најбоље да обавим зимску тј. јесењу заштиту засада? Негдје сам прочитао да то треба учинити када опадне 75% лишћа али ко ће то бројати.. :)))
Крушке до сада нису прскане баш редовно и педантно обзиром да су засађене у марту и намјеравам да проведем активну и педантну заштиту у наредном периоду па би ми требала информација да ли је обавезно превентивно прскање онако како се може наћи у програмима заштите крушке, без обзира на то да ли има промјена и штеточина у воћњаку?

Хвала вам унапријед.

IMAG0079.jpg


IMAG0080.jpg
 
Pomazem teci oko njegovih sljiva, ima ih 30 starosti preko 10 godina, proletos pocetkom marta probamo mi da zapalimo travu na pocetku sljivara i vatra se prosir,i dunu vetar i izgore trava u celom sljivaru. Nakon toga obavismo zimsko prskanje, kasnije jos 2 priskanja i tamo aprila se videlo na 3,4 drveta posledica vatre slabo olistala i deo grana se osusio, orezemo te grane, maja su sljive lepo napredovale bile lepo popunjene liscem i rodom(prosle godine im opao cvet i nisu ni rodile), juna kad se brala viznja obidjemo sljivar sve je po starom one nekoliko sto su ble sumnjive njima lisce pocelo da zuti ostale imale lisce i plod po negde bila neka suva grana, prosla berba doso suv jul, doso avgust (mi nismo ni isli u sljivar nije bilo vajde posto nema vode odakle da se navodnjava) krajem avgusta dobijemo izvestraj od tecinog brata pola sljive se osusile samo nekoliko imaju rod. Bio ja prehjuce da oberem to sto je rodilo kad tamo preko 10 stabala suvo puklo stablo na svakoj od krosnje pa maltene skoro do zemlje dobrih 70ak cm, kod nekih krenule mlade da nicu iz zemlje, vecina tih kojima je puklo stablo su imale rod vidi se ostao rod na stablu i oko stabla smezuran, interesantno kod ovih koje su se osusile je bila najslabija vatra a gde je bila najjaca one rodile. Mozda je vazno pre 4 ili 5 godina je grad smaltio te sljive i one nisu radjale 2 godine, pa su jednu ili 2 godije radjale (u tim godinama kad nisu radjale teca ih nije prskao) prosle godine i ove smo ih isprskali kako valja. Pricao sam sa tecom i razmisljamo dal da ih sve posecemo a mladare koji su iznad kalema ostavimo, vidim na pocetku ove teme se pisalo o pucanju stabla pa se razmisljam da probam sa krecenjem orezivanjem svih suvih grana i da im damo jos jednu sansu sledece godine.
 
Slobodno udari poneku tačku i pređi u novi red kad pišeš :)

Kako vidim, tebi rađaju svake druge godine...što će reći da prerode, to je moguć uzrok alternativnog plodonošenja tj svake druge godine. To može biti i razlog što su popucale, kao i što su se posušile, jednostavno previše roda, možda i loša rezidba, dugačke grane i popucale...a posušile se od velike suše i mnogo roda, nisu imale čime da hrane rod pa krenule da vuku nazad iz njega.
 
Ja bih rekao da je losa rezidba, posto ima 2 reda od po 15 stabala, mislim da je razmak nekih 3m, sada se grane dva susedna stabla dodiruju. Kako je meni teca reko iz tog sljivara je on samo jednom peko rakiju za sve ove godine.
 
pogledaj u temi šljiva, pričalo se koje sorte loše podnose loše orezivanje pa usled toga rađaju svake druge godine...negde među poslednje dve tri strane rekao bih...to što su ti se krošnje sklopile je siguran znak slabe rezidbe usled koje imaš pucanje grana od mnogo ploda kao i sušenje u sušnim godinama, a verovatno je to razlog i alternativnog plodonošenja
 
[h=1]http://poljoprivreda.info/?oid=9&id=1095

Sušna leta pogoduju štetočinama[/h]Visoke temperature i sušna leta doprineli su da se kod nas pojave do sada nepoznate štetočine koje napadaju poljoprivredne useve. Zbog izmenjene klime i štete od već registrovanih insekata, iz godine u godinu sve su veće.
20092012112248-1.jpg
Naši stari kažu da jedno zlo nikad ne ide samo. Prvo je poljoprivredu pogodila katastrofalna suša, zatim su došli požari, a sušno leto je pogodovalo i prenamnožavanju i većim štetama od insekata.Između ostalog, poljoprivrednici su godinama upozoravani na to da je zbog izmenjenih klimatskih uslova pitanje godine kada će moljac paradaza iz mediteranskih zemalja doći u naše krajeve. Lane je primećen na više lokaliteta, a ove godine, između ostalih ga je na svojim usevima primetio proizvođač organskog povrća u Subotici Josip Mamužić:“Ove godine na feromonskim klopkama smo uhvatili tutu apsolutu. Napadnuti plodovi u koje se insekt ubušuje nisu za komercijalni plasman.”Više temperature ubrzavaju razvoj insekata. Rezulatat toga je kalendarsko pomeranje pojave određenih štetočina kao i perioda kada ti štetni organizmi prave najveće štete na usevima. Stručnjaci pokrajnske Prognozno-izveštajne službe prate sve promene i o tome obaveštavaju poljoprivrednike. Milena Budić iz te službe kaže da su ove godine naročite štete prouzrokovali repin moljac, repine korenova vaš, kukuruzni plamenac, pamukova sovica i razne vrste buvača, tripsa i grinja. To su sve organizmi koji za svoj razvoj zahtevaju suvo i toplo vreme.Prognozno-izveštajna služba Vojvodine i pored toga što prati pojavu i razvoj najznačajnijih štetočina u poljoprivrednoj proizvodnji, prati i odgovor tj. reakciju tih organizama na povećane temperature i odsustvo vode. Život svih insekata zavisi pre svega od spoljne temperature tj. temparature vazduha, pa tako i pojava i razvoj štetnih insekata u poljoprivredi. Povećanjem temperature ubrzavaju se i temperaturne akumulacije samih insekata i ubrzava se njihov razvoj. Kao rezulatat ubrzanog razvoja dolazi do kalendarskih pomeranja u pojavi određenih štetočina kao i perioda kada ti štetni organizmi prave najveće štete na usevima. Milena Budić iz pokrajnskog PIS-a to potvrđuje na primeru kukuruznog plamenca na lokalitetu Gospođinci, a približno je ista situacija i na ostala 22 lokaliteta u Vojvodini gde se prati ova izuzetno značajna štetočina. Maksimum leta leptira II generacije, kao najštetnije, u 2010. bio je 16.avgusta, u 2011. 6. avgusta, au 2012. 30.jula (ove godine pik leta je usledio 17 dana ranije u odnosu na 2010.godinu i 7 dana ranije u odnosu na prošlu godinu). To znači da su usevi paprike i kukuruza ove godine bili ranije ugroženi nego prošle i pretprošle godine (period polaganja jaja usledio ranije) i da je ranije trebalo primeniti hemijske mere zaštite. Iako je došlo do kalendarskih pomeranja u najznačajnijim biološkim događajima ove štetočine, temperaturne akumulacije za te ključne biološke tačke su približno iste za sve godine.Kao rezultat ubrzanog razvoja (posledica visokih temperatura), kod nekih štetočina kao što je jabukin smotavac jasno je uočljiva treća generacija, iako u literaturi stoji da u našim klimatskim područjima ova štetočina ima dve generacije godišnje. To znači da se koncept zaštite jabuke od ove štetočine menja i produžava (ove godine na lokalitetu Čerević maksimum leta leptira III generacije jabukinog smotavca bio je 1.septembra).Ove godine, zabeležen je izuzetno velik broj položenih jaja šljivinog smotavca. Međutim, došlo je do masovne dehidratacije i propadanja jaja, a svakako da su na to uticale izuzetno visoke temperature vazduha i odsustvo vlage tokom ove sezone.Brojnost cikada kao vektora virusa i fitoplazmi je povećana ove godine. Uopšteno, preživljavanje insekata kao prenosioca virusa je bolje pri povećanim temperaturama, tako da se u narednoj sezoni može očekivati veća pojava virusnih i fitoplazmatičnih oboljenja.Za protekle tri sezone koliko postoje, stručnjaci Prognozno-izveštajna služba Vojvodine konstatovali su da visoke temperature i odsustvo vode utiču na:- pojavu specifičnih organizama koji se favorizuju takvim vremenskim uslovima (tripsovi, grinje, buvači, kuk.plamenac, pam.sovica, repin moljac i dr.). U takvim godinama, jedine mere zaštite u cilju suzbijanja takvih štetočina jeste pravovremeno suzbijanje-na početku pojave, jer masovno razmnožavanje znatno otežava zaštitu.- kalendarska pomeranja u pojavi i razvoju štetočina- pojavu treće generacije kod nekih štetočina- dehidrataciju i propadanje jajaBaš zbog svega navedenog, neophodno je da se poljoprivrednici konsultuju sa stručnjacima Prognozno-izveštajne službe o vremenu hemijskog tretiranja useva, o preparatima i njihovoj količini. Tada će biti sigurni da će uz minimalan broj tretiranja dobiti pun efekat – zdravstveno bezbedne proizvode uz najniže troškove. Potrebne informacije proizvođači mogu dobiti u centru te službe u Novom Sadu kao i na sajtu koji se nalazi na adresi www.pisvojvodina.com.
Đorđe Simović, Poljoprivreda.info


​
 
Pozdrav. Imam 5-6 stabala jabuke, starosti oko 8 godina. Nikada nisu radjale, osim jedne koja radja svake godine. Na jednoj se pojavile nekakve rupe na stablu i granama, a okolo nje crna mrlja,to je bilo pre oko 3 godine. Postavio sam snimak na you tube http://youtu.be/FJbwn6Kqlo0 Molio bih ako ko zna da kaze koja je bolest i sta ciniti. Uocio sam na jos 2-3 stabla tek po koju rupu sa opisanim karakteristikama.Hvala http://youtu.be/FJbwn6Kqlo0
 
Pukla ti je kora, verovatno od mraza, po debljini debla bi se reklo i da je malo starija voćka u pitanju...najbolje je to sve povaditi pa zasaditi šta želiš, ionako kažeš da ne rađaju što znači da verovatno nemaju oprašivačke sorte, nema polena druge sorte koja oprašuje tu koju imaš..
 
Imam oko 100 stabala sljive stenlej, stare oko 8 godina pa me zanima cime ih treba prskati sad u prolece i protiv kojih bolest
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh