znam da ide od 15-20 prskanja... sta mi predlazete sad posle ove kise? meni je receno da svakako posle Antracola 20 dana ide naredno prskanje, sto mi dodje 18-tog, samo sad ne znam napamet koji sam preparat dobio na preporuku imam zapisano...
Bolesti, insekti i preparati - prepoznavanje simptoma, čime i kako zaštiti i lečiti
[TABLE="width: 599"]
[TR]
[TD]Eos, Blauvit prah, Fobos[/TD]
[TD][/TD]
[TD]23.03.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Blauvit prah, Kolosul, Fobos[/TD]
[TD][/TD]
[TD]02.04.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Chorus, Mankosav, Karathane Nurel[/TD]
[TD][/TD]
[TD]06.04.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Prevent, Chorus, Pinto[/TD]
[TD][/TD]
[TD]12.04.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Mankosav, Pehar, Karathane, Konzul[/TD]
[TD][/TD]
[TD]19.04.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Stroby, Merpan 50 WP, Pehar, Streptomicin [/TD]
[TD][/TD]
[TD]26.4.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Delan, Score, Megathrin[/TD]
[TD][/TD]
[TD]03.05.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Decis, Topas, Score, Delan, Nutrisol[/TD]
[TD][/TD]
[TD]11.5.2012[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TR]
[TD]Eos, Blauvit prah, Fobos[/TD]
[TD][/TD]
[TD]23.03.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Blauvit prah, Kolosul, Fobos[/TD]
[TD][/TD]
[TD]02.04.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Chorus, Mankosav, Karathane Nurel[/TD]
[TD][/TD]
[TD]06.04.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Prevent, Chorus, Pinto[/TD]
[TD][/TD]
[TD]12.04.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Mankosav, Pehar, Karathane, Konzul[/TD]
[TD][/TD]
[TD]19.04.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Stroby, Merpan 50 WP, Pehar, Streptomicin [/TD]
[TD][/TD]
[TD]26.4.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Delan, Score, Megathrin[/TD]
[TD][/TD]
[TD]03.05.2012.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Decis, Topas, Score, Delan, Nutrisol[/TD]
[TD][/TD]
[TD]11.5.2012[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ja ne znam da li vi shvatate da tu nešto debelo nije u redu. Nabrajate tu hemiju kao da su kokice, dvadeset prskanja pa ovaj spisak gore, dvadesetosam komada!!!. Konj bi crko od tolike hemije, čak i antibiotika tu ima. Ma dajte ljudi, jebe. takvo voće, kome to treba?????
Realnost je da je zaštita voća neophodnost. Međutim mora se pokušati da se to svede na najmanju
moguću meru. Ne zbog ekonomskih razloga već zbog kvaliteta dobijenih plodova. Ima tu dosta
značaja i to što zaštitari i firme koje se bave prometom hemije od toga imaju ipak neke koristi.
Međutim nije sve tako crno belo kao što na prvi pogled izgleda i moramo malo dublje da razmislimo
o svemu tome.
Dilema 1: Da li je bitnije KOLIKO puta se prska ili ČIME se prska. Ja sam više pristalica logike da
je važnije ČIME nego KOLIKO.
Objašnjenje : Pojedina sredstva se razlažu dosta brzo, za par dana. Druga pak i za 100, 200, 300
dana. Šta mislite šta je bolje?
Po mojim saznanjima u nekim drugim, "razvijenim" zemljama (ovo može i bez navodnika) broj
prskanja je i do 30. Pre svega što mi imamo suvlju, za proizvodnju bolju klimu.
Dilema 2: Znanje ili neznanje naših zaštitara?
Objašnjenje 2: Kada ih slušate i ne mislite o onome šta oni pričaju uvek mislite da su bogom dani za
taj posao. Ako se malo razumete u sve to i pažljivo pratite sve ono što kažu tada od mnogih možete
čuti stvari koje nisu baš na mestu. Mnogi rade svoj posao najbolje što znaju, a koliko znaju? Tu je i
momenat ekonomije jer su uglavnom povezani s nekom kućom koja trguje pesticidima pa
preporučuju sredstva koja preodaje ta kuća a ne ona koja su bolja za zasad u tom trenutku.
Dilema 3: Moramo i mi nešto da znamo ili ne? Da li nam je bitno kakav je kvalitet voća koje
proizvedemo?
Objašnjenje: Moramo! Samo znanjem se branimo od svega lošeg što nam se dešava a što će biti
pomenuto i u sledećoj dilemi. Mi smo ti koji odlučujemo HOĆEMO li ili NE tako. Ne želim da
kažem da član
Pana986
nije nešto dobro uradio jer znam da su mu zaštitari to tako predložili ali je naše iskustvo, višegodišnje,
da insekticide u zasadu jabuka do posle cvetanja ne koristimo. Bude tu i malo vaši i eventualno
ponegde u starijim zasadima krvave vaši ali se to reši nakon cvetanja a pčele uživaju u cvetovima.
Dilema 4: Ko je za šta odgovoran?
Objašnjenje: Sve ono što drugi ne rade svoj posao se svali na krajnjeg: proizvođača. Tj na nas. O
ovoj dilemi ne bih trebao ni da pišem jer to je posao zaštitara i uređenog društva koje napravi pravila
koja su svrsishodna i u praksi primenljiva pa sve to lepo funkcioniše. Kod nas to baš i nije slučaj.
Zato nam za zaštitu voća preporučuju sredstva koja su predviđena za zaštitu npr šećerne repe,
pšenice ili dr i mi to, kao normalno, prihvatamo. Daleko da je to u redu. Svi tu uštede na
registracijama i profitiraju na zaradi jedino mi koji se bavimo kakvom takvom proizvodnjom
ispadnemo crne ovce jer kao koristimo ono što nije predviđeno. Ovaj forum je mesto gde možemo
svi da pomognemo svima i molio bih vas za toleranciju.
Npr član
Dzionik
u prethodnom postu ima dobru nameru ali način je malo loš jer kritikuje onoga koji je hemiju primenio
a ne one koji su hemiju preporučili. Moramo bez uvreda i jakih reči da diskutujemo jer će inače ovaj
forum i ova tema biti smešni. Kod nas kada nemamo dobra rešenja i razloge se uglavnom sve završi
svađom koja nikome ne koristi.
Odužio sam ali se nadam da sam malo pomogao.
moguću meru. Ne zbog ekonomskih razloga već zbog kvaliteta dobijenih plodova. Ima tu dosta
značaja i to što zaštitari i firme koje se bave prometom hemije od toga imaju ipak neke koristi.
Međutim nije sve tako crno belo kao što na prvi pogled izgleda i moramo malo dublje da razmislimo
o svemu tome.
Dilema 1: Da li je bitnije KOLIKO puta se prska ili ČIME se prska. Ja sam više pristalica logike da
je važnije ČIME nego KOLIKO.
Objašnjenje : Pojedina sredstva se razlažu dosta brzo, za par dana. Druga pak i za 100, 200, 300
dana. Šta mislite šta je bolje?
Po mojim saznanjima u nekim drugim, "razvijenim" zemljama (ovo može i bez navodnika) broj
prskanja je i do 30. Pre svega što mi imamo suvlju, za proizvodnju bolju klimu.
Dilema 2: Znanje ili neznanje naših zaštitara?
Objašnjenje 2: Kada ih slušate i ne mislite o onome šta oni pričaju uvek mislite da su bogom dani za
taj posao. Ako se malo razumete u sve to i pažljivo pratite sve ono što kažu tada od mnogih možete
čuti stvari koje nisu baš na mestu. Mnogi rade svoj posao najbolje što znaju, a koliko znaju? Tu je i
momenat ekonomije jer su uglavnom povezani s nekom kućom koja trguje pesticidima pa
preporučuju sredstva koja preodaje ta kuća a ne ona koja su bolja za zasad u tom trenutku.
Dilema 3: Moramo i mi nešto da znamo ili ne? Da li nam je bitno kakav je kvalitet voća koje
proizvedemo?
Objašnjenje: Moramo! Samo znanjem se branimo od svega lošeg što nam se dešava a što će biti
pomenuto i u sledećoj dilemi. Mi smo ti koji odlučujemo HOĆEMO li ili NE tako. Ne želim da
kažem da član
Pana986
nije nešto dobro uradio jer znam da su mu zaštitari to tako predložili ali je naše iskustvo, višegodišnje,
da insekticide u zasadu jabuka do posle cvetanja ne koristimo. Bude tu i malo vaši i eventualno
ponegde u starijim zasadima krvave vaši ali se to reši nakon cvetanja a pčele uživaju u cvetovima.
Dilema 4: Ko je za šta odgovoran?
Objašnjenje: Sve ono što drugi ne rade svoj posao se svali na krajnjeg: proizvođača. Tj na nas. O
ovoj dilemi ne bih trebao ni da pišem jer to je posao zaštitara i uređenog društva koje napravi pravila
koja su svrsishodna i u praksi primenljiva pa sve to lepo funkcioniše. Kod nas to baš i nije slučaj.
Zato nam za zaštitu voća preporučuju sredstva koja su predviđena za zaštitu npr šećerne repe,
pšenice ili dr i mi to, kao normalno, prihvatamo. Daleko da je to u redu. Svi tu uštede na
registracijama i profitiraju na zaradi jedino mi koji se bavimo kakvom takvom proizvodnjom
ispadnemo crne ovce jer kao koristimo ono što nije predviđeno. Ovaj forum je mesto gde možemo
svi da pomognemo svima i molio bih vas za toleranciju.
Npr član
Dzionik
u prethodnom postu ima dobru nameru ali način je malo loš jer kritikuje onoga koji je hemiju primenio
a ne one koji su hemiju preporučili. Moramo bez uvreda i jakih reči da diskutujemo jer će inače ovaj
forum i ova tema biti smešni. Kod nas kada nemamo dobra rešenja i razloge se uglavnom sve završi
svađom koja nikome ne koristi.
Odužio sam ali se nadam da sam malo pomogao.
sve što si rekao si u pravu. Kod mene u kraju ljudi uglavnom vode računa ali samo iz ekonomskih razloga, većinu ne zanima zdravlje onih koji će to jesti. Najveći problem je upravo jabuka jer ima veliki broj tretmana pa tu posebno treba biti obazriv i iskusan. Kad imate trešnje ili kajsije kojima se prskanje svodi na plavo, monilija i precvetavanje, tu i da oćeš ne možeš puno da zezneš..Pogotovo me nervira ova stavka sa korišćenjem ratarskih preparata...ja sam na retko kom preparatu video da piše da je baš za trešnju..možda se spomene višnja i to je kao isto. Uglavnom se na preparatima i to najviše na praškastim spominju razmere i način primene u lozi i žitu i slično, a koja je koncentracija za trešnju? Mnogo tih preparata ima napisan utrošak u litrama po hektaru, ok toliko litara vode, ali koliko praška ja da sipam u toliko vode?Mislim da nam je tržište slabo snabdeveno, sve se svodi na Perinu apoteku koji pitaj boga šta je lagerovao. Nema nigde neki supermarket sa pesticidima, pa da biram a da kraj svakog stoji knjižica za koju je namenu, u kom voću i koja koncentracija PO LITRI molim lepo 
fitomedicinar
Član
reci za jabuku d ne moze bez 15-20 prskanja je cisto neznanje. neko ko se bavi zastitom zna da tretiranje zavisi od mnogo faktora, u prvom redu klimatskih. ukoliko ne bude bilo kise i vreme bude suvo i sunacano onda u tom periodu nema potrebe primeniti bilo kakav fungicid! treba poznavati ne samo preparate vec i patogene i znati kad treba zaista prskati i kad zaista postoje uslovi za nastanak stete ako ne prrimenimo tretman. inace u integralnim merama zastite cak se dobra zastita jabuke postize i sa do desetak prskanja! postoje preparati koju su prirodng porekla kao abamektin koji je insekticid i cija je toksicnost za coveka 0, treba sanjiti primenu jako toksicni preparata i oristiti toksikoloski povoljnije da bi dobili na kraju zdrav proizvod. a da neko kaze da ne treba prskati je isto takvo neznanje kao neko kad kaze da ne moze bez 15 do 20 prskanja.
ja bih voleo da vidim u jesen kada je berba kako izgleda taj voćnjak koi je prskan samo 10 puta ? čak i ako je samo jedno stablo na okućnici mislim da je i tada malo 10 prskanja , a kamoli kada se radi o plantaži to jest gustom zasadu.*
fitomedicinar
Član
napomenuo sam da to zavisi od godine, ako je godina sa dosta padavina onda moze i 10 puta da bude malo, ali ako ih nema (padavina) zasto bi ti prskao 20 puta?? ne pricam o okucnicama, pricam o itenzivnoj integralnoj proizvodnji
Poslednja izmena od urednika:
fitomedicinar
Član
smotavci su u vezi sa temperaturama koje aktiviraju njegov let sto opet znaci u odnosu na meteoroloske faktore kao sto sam rekao ali isto treba reci da u tretiranju jabuka vise od 70 posto cine fungicidi ( tj venturicidi ) sto onda umnogome zavisi od vremena tj kise!
---------- Poruka napisana u 14:27 ---------- Prethodna poruka je at 14:25 ----------
crveni pauk jeste grinja i kao i ostale grinje uglavnom imaju jaci napad kad su susne godine. lisne vasi ako ih suzbijes na pocetku osnivanja kolonija kasnije imas daleko manji broj tretiranja
ali isto treba reci da u tretiranju jabuka vise od 70 posto cine fungicidi ( tj venturicidi ) sto onda umnogome zavisi od vremena tj kise!---------- Poruka napisana u 14:27 ---------- Prethodna poruka je at 14:25 ----------
crveni pauk jeste grinja i kao i ostale grinje uglavnom imaju jaci napad kad su susne godine. lisne vasi ako ih suzbijes na pocetku osnivanja kolonija kasnije imas daleko manji broj tretiranja
Istina je na pola puta...poenta je da jabuka manje više mora da ima barem 10 tretiranja i to u fazi kada već ima plod, a po meni je to boles', kajsiju i trešnju poslednje prskanje radim u precvetavanju i nemam nikakvih problema.
Ma pustite te kriticare sto im smeta sto se npr. jabuka prska 15-20 puta. Neka onda kupuje uvozne jabuke koje su skuplje i prskane vise nego nase, kad je takav pametnjakovic. Video bi ja njega da se bavi proizvodnjom jabuka kakve bi njegove bile. Lepo kaze FITOMEDICINAR, mora se poznavati biologija bolesti i steticina i na osnovu toga tretirati, kao sto prskanje protiv Venturie zavisi od intenziteta padavina. Problem je sto i tzv 'zastitari' rade za neku farmaceutsku kucu tipa Galeniku pa samo svoje proizvode forsiraju. A ucinak ne moze biti ni blizu kao sto su Bayer-ovi, Basf-ovi, Syngent-ini i ostalih renomiranih kuca. Jesu skuplji al taj novac se visestruko vraca kroz rod kojeg ima daleko vise i koji su boljeg kvaliteta. Ne kazem da ne treba koristiti neki galenikin proizvod al ne treba da se zastita zasniva samo na njihovim pesticidima samo zato sto su jeftiniji. A i zna se da uvoze aktivne materije neke cak iz Kine pa samo ih pakuju u svoju ambalazu...Uz adekvatno kombinovanje fungicida i insekticida, uz suzbijanje stetocina na vreme moze se smanjiti broj prskanja tokom godine kao i broj preparata.
Da, suština je poznavati bolesti i štetočine. Važi pravilo da je povoljno vreme za bolesti kada je kišna godina, a kada je sušna to je idealno za insekte. Preporučio bih knjigu Marka Injca i bračnog para Almaši "Korisni i štetni organizmi jabučastog voća" kada se priča svodi uglavnom na zaštitu jabuke. Samo znanjem se može naći balans između što manjeg broja tretiranja i što boljeg krajnjeg proizvoda.
Takođe ističem i to da je važno čime tretirate i da nije isto koristiti insekticide širokog spektra delovanja i specijalizovane insekticide za tačno određenu grupu insekata. Pomenute su grinje u prethodnim odgovorima a njihovo prenamnožavanje je uglavnom vezano za korišćenje insekticida koji uništavaju i prirodne neprijatelje grinja. Znači što manje piretroida, organofosfata, karbamata, ditiokarbamata. I još jedna važna stvar: mehanizmi delovanja i insekticida i fungicida su jako bitni. Ako se primeni dobra strategija primene sredstava onda se na manje štetan način, sa manje tretiranja može napraviti dobar rezultat.
Npr plan zaštite koji je primenio član
pana986
ima u svakom prskanju, osim u jednom, piretroid : fobos 2x, pinto, megatrin, nurel, konzul, decis. To se već ne sme jer je maksimalni dozvoljeni broj tretiranja piretroidima 2x u toku cele sezone a poželjno je i manje. Fobos i pinto kao i nurel i konzul imaju iste aktivne materije pa iako se isto ne zovu praktično je isto koristili jedan ili drugi. Verovatno ga očekuje dosta veliki napad grinja čim vreme bude malo toplije.
Takođe ističem i to da je važno čime tretirate i da nije isto koristiti insekticide širokog spektra delovanja i specijalizovane insekticide za tačno određenu grupu insekata. Pomenute su grinje u prethodnim odgovorima a njihovo prenamnožavanje je uglavnom vezano za korišćenje insekticida koji uništavaju i prirodne neprijatelje grinja. Znači što manje piretroida, organofosfata, karbamata, ditiokarbamata. I još jedna važna stvar: mehanizmi delovanja i insekticida i fungicida su jako bitni. Ako se primeni dobra strategija primene sredstava onda se na manje štetan način, sa manje tretiranja može napraviti dobar rezultat.
Npr plan zaštite koji je primenio član
pana986
ima u svakom prskanju, osim u jednom, piretroid : fobos 2x, pinto, megatrin, nurel, konzul, decis. To se već ne sme jer je maksimalni dozvoljeni broj tretiranja piretroidima 2x u toku cele sezone a poželjno je i manje. Fobos i pinto kao i nurel i konzul imaju iste aktivne materije pa iako se isto ne zovu praktično je isto koristili jedan ili drugi. Verovatno ga očekuje dosta veliki napad grinja čim vreme bude malo toplije.
Poslednja izmena:
fitomedicinar
Član
mislim da su 2 sagovornika u ova 2 poslednja posta objasnili sustinu. bez znanja o bolestima i stetocinama jabuke ne moze se voditi adekvatan program zastite. isto tako, slazem se da su galenikini proizvodi slabijeg kvaliteta i sto je jos bitnije oskudnije ponude u aktivnim materijama. treba koristiti sto specificnije insekticide kao sto su nenikotiniodi da bu ocuvali populacije prirodnih neprijatelja i smanjili broj tertmana na duze staze i smanjiti primenu toksicnijih insekticida kao sto su tipicni primeri dimetoat i cipermetrin koje galenika forsira.
Ajd i ja da izbacim cime sam tretirao, prihvatam svaki savet jer ste verovatno mnogo iskusniji od mene.
15.03. Funguran oh, EOS
03.04. Chorus, Mankogal
10.04. Chorus, Mankogal, Tonus, BM86
22.04. Pehar, Topas, BM86, Bor max
26.04. Bm86, Bor max
05.05. Score, Merpan, Harpun
Ovo sam koristio u jabukama, dok u kruskama ima jos par tretmana insekticidima zbog Kruskine buve.
15.03. Funguran oh, EOS
03.04. Chorus, Mankogal
10.04. Chorus, Mankogal, Tonus, BM86
22.04. Pehar, Topas, BM86, Bor max
26.04. Bm86, Bor max
05.05. Score, Merpan, Harpun
Ovo sam koristio u jabukama, dok u kruskama ima jos par tretmana insekticidima zbog Kruskine buve.
[TABLE="width: 1066, align: center"]
[TR]
[TD]
[TD] [/TD]
[TD]
[/TR]
[TR]
[TD] Alpha Bio Systems pond products
Aqua-One
Alpha Bio Systems pet products
ANTidote
Avenger pest control products
AzaSol
Bactimos Briquettes
Bio Blast (Fungus product)
Baking soda
Beneficial insects
Beneficial nematodes
[SIZE=-0]BioWash
[/SIZE]Bonide Mosquito Beater Granules
Bora-Care
Borate products
Boric acid
Bt products
Cinnamon products
Citric acid products
Citrus Green
Citrus products
Clove oil
Cornmeal products
D-limonene
Deer Scam
Diatomaceous earth (natural)
Earth Harvest Essential-1 PHE Pesticide
EcoEXEMPT
Essential -1 PHE products
Eugene oil
Garden Weasel Crab Grass Killer
Garlic tea products
Garlic pepper tea
Glue traps
Horticultural oils
Hydrogen peroxide
Insecticidal soap
Kaolin clay
Live traps
Mole Scram
Monterrey Herbicidal Soap
Mosquito Dunks
Nature-Cide
Neem
Niban (without PBO)
Sluggo Snail & Slug Control
Surround WP
Orange oil
Pepper products (red and black)
Potassium bicarbonate
Rabbit Scram
Spinosad
Scram animal repellant products
Sycthe
Tim-Bor
Vinegar Products – (from grain alcohol,
10% concentration or less,not distilled from 99% glacial acetic acid).
[/TD]
[TD] [/TD]
[TD] 2,4-D
Aldicarb
Amdro
Atrazine
Bayer gardening products
Bayleton
BHA
BHT
BR-61
Broadleaf herbicides
Carbonates
Chlorpyrifos
Clothianidin
Copper fungicides and other products
Copper sulfate
Daconil
Diazinon
DSMA
Dursban
Ethoxyquin
Finale
Funginex
Glyphosate
Imidacloprid
Insect growth regulators (IGRs)
Ironite
Manage
Marrik
Merit
Methyl iodide
Monsanto products
MSMA
Neonicotinoids
Orthene
Ortho products
Orthonex
PBO Piperonyl butoxide & all containing PBO
Polychlorinated biphenyls
Pyrethrins
Pyrethroids
Pyrethrum
Rotenone
RoundUp
Scimitar
Scott’s products
Sevin
Silica gel
SU herbicides
Synthetic fungicides
Telstar
Temik
Tempo
Vinegar (20% and stronger)
And all other toxic chemistry products
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
---------- Poruka napisana u 07:52 ---------- Prethodna poruka je at 07:34 ----------
Nije mi bila namera da bilo koga ponaosob kritikujem nego da ukažem na to po meni ludilo da se svake godine količina hemije povećava. I nije samo zdravstveno i ekološki štetno nego i ekonomski. I najzad da se čuje na ovoj temi da treba pre svega poznavati bolesti i štetočine i njihove osobine a zatim sredstva da bi se koristila na pravi način. I ponekad izračunati kolika je ekonomska šteta od odredjenih bolesti ili štetočina a kolika je od cene i primene hemije. I za one pametnjakoviće koji me nazivaju pametnjakovićem, šta mislite ko je najviše na udaru te hemije, pa upravo vi koji prskate, hodate i berete to voće.
Evo spiska nekih od organskih preparata pa možda i nadjete nešto što može da zameni toksičnu hemiju.
[TR]
[TD]
Acceptable Natural Organic
Pest Control Products
[/TD]Pest Control Products
[TD] [/TD]
[TD]
Unacceptable pest control products include but are not limited to the following:
[/TD][/TR]
[TR]
[TD] Alpha Bio Systems pond products
Aqua-One
Alpha Bio Systems pet products
ANTidote
Avenger pest control products
AzaSol
Bactimos Briquettes
Bio Blast (Fungus product)
Baking soda
Beneficial insects
Beneficial nematodes
[SIZE=-0]BioWash
[/SIZE]Bonide Mosquito Beater Granules
Bora-Care
Borate products
Boric acid
Bt products
Cinnamon products
Citric acid products
Citrus Green
Citrus products
Clove oil
Cornmeal products
D-limonene
Deer Scam
Diatomaceous earth (natural)
Earth Harvest Essential-1 PHE Pesticide
EcoEXEMPT
Essential -1 PHE products
Eugene oil
Garden Weasel Crab Grass Killer
Garlic tea products
Garlic pepper tea
Glue traps
Horticultural oils
Hydrogen peroxide
Insecticidal soap
Kaolin clay
Live traps
Mole Scram
Monterrey Herbicidal Soap
Mosquito Dunks
Nature-Cide
Neem
Niban (without PBO)
Sluggo Snail & Slug Control
Surround WP
Orange oil
Pepper products (red and black)
Potassium bicarbonate
Rabbit Scram
Spinosad
Scram animal repellant products
Sycthe
Tim-Bor
Vinegar Products – (from grain alcohol,
10% concentration or less,not distilled from 99% glacial acetic acid).
[/TD]
[TD] [/TD]
[TD] 2,4-D
Aldicarb
Amdro
Atrazine
Bayer gardening products
Bayleton
BHA
BHT
BR-61
Broadleaf herbicides
Carbonates
Chlorpyrifos
Clothianidin
Copper fungicides and other products
Copper sulfate
Daconil
Diazinon
DSMA
Dursban
Ethoxyquin
Finale
Funginex
Glyphosate
Imidacloprid
Insect growth regulators (IGRs)
Ironite
Manage
Marrik
Merit
Methyl iodide
Monsanto products
MSMA
Neonicotinoids
Orthene
Ortho products
Orthonex
PBO Piperonyl butoxide & all containing PBO
Polychlorinated biphenyls
Pyrethrins
Pyrethroids
Pyrethrum
Rotenone
RoundUp
Scimitar
Scott’s products
Sevin
Silica gel
SU herbicides
Synthetic fungicides
Telstar
Temik
Tempo
Vinegar (20% and stronger)
And all other toxic chemistry products
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
---------- Poruka napisana u 07:52 ---------- Prethodna poruka je at 07:34 ----------
Nije mi bila namera da bilo koga ponaosob kritikujem nego da ukažem na to po meni ludilo da se svake godine količina hemije povećava. I nije samo zdravstveno i ekološki štetno nego i ekonomski. I najzad da se čuje na ovoj temi da treba pre svega poznavati bolesti i štetočine i njihove osobine a zatim sredstva da bi se koristila na pravi način. I ponekad izračunati kolika je ekonomska šteta od odredjenih bolesti ili štetočina a kolika je od cene i primene hemije. I za one pametnjakoviće koji me nazivaju pametnjakovićem, šta mislite ko je najviše na udaru te hemije, pa upravo vi koji prskate, hodate i berete to voće.
Evo spiska nekih od organskih preparata pa možda i nadjete nešto što može da zameni toksičnu hemiju.
fitomedicinar
Član
zbog cega je bakar stavljen na listi toksicnih supstanci?? bakar se primenuje i u organskoj poljoprivredi, i radjeno je mali milion istrazivanja sa njim da je najbezbedniji sa toksikoloske i ekotoksikoloske strane. najtuznije je sto su ove tabele pravili ljudi koji nemaju elementarno znanje o hemiji.
