Analiza zemljišta

Milos88_

Član
Učlanjen(a)
7 Feb 2013
Poruka
1.059
Lokacija
Zrenjanin-Srpski Itebej
Da li moze neko ovo da mi rastumaci, tacnije trosenje K po ovoj logici?
''Za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuću vegetativnu masu suncokret izzemljišta iznese: 45-55 kg N, 20-25 kg kg P2O5 i 70-90 kg K2O. Zbog manjeg žetvenog indeksa1:2, sa prinosom od 3 t/ha zrna odnese 80 kg N, 40 kg P2O5 i 40 kg K2O.'' - u pitanju je djubrenje suncukreta. Kako je moguca tako malo iznosenje K ?
Inace je iz izvora http://www.pss-subotica.rs/Brosure/PRIRUCNIK ZA DJUBRENJE RATARSKIH I POVRTARSKIH KULTURA.pdf koji sam ovde negde nasao na sajtu.
 

Arkadije

Član
Učlanjen(a)
11 Jul 2010
Poruka
2.088
Lokacija
Neuzina
To bi trebalo biti iznosenje K samo kroz zrno,njega i nema puno u zrnu ,tj ne koliko ga ima u biljnoj masi koja ostaje na njivi,ako se ista ne odnosi baliranjem.
 

Milos88_

Član
Učlanjen(a)
7 Feb 2013
Poruka
1.059
Lokacija
Zrenjanin-Srpski Itebej
Aham...znaci ostaje i vraca se veliki procenat kroz masu, taj podatak nisam nasao nigde....zato pitam, za kukuruz i psenicu jesam nasao koliko se vraca kroz ostatke, tj odnos je 1:1, dok za suncukret pise da je 1:2, da li to znaci da duplo vraca (od mase zrna) kroz ostake?
 

Arkadije

Član
Učlanjen(a)
11 Jul 2010
Poruka
2.088
Lokacija
Neuzina
Ako mislis na zetveni index ,to bi trebalo da je odnos prinosa zrna i ukupne tezine zetvenih ostataka,nadzemnih.E sad koliko vracas K kroz zetvene ostatke u zavisnosti od prinosa,to nzm.Ali po tim brojkama gore sto si napisao,taj odnos odneseno sa parcele i zaorano kroz zetvene ostatke za K je vise 1:3 pa i 1:4 .Ali sve te informacije na netu koliko koje biljne kulture vuku hraniva iz zemljista su nesigurne,jer maltene na svaki sajt,forum,blog,knjiga ,brojke su razlicite.
 

Vlada015

Član
Učlanjen(a)
30 Jul 2010
Poruka
2.144
Lokacija
Šabac
Pomoć prijatelja! Imam jednu parcelu gde je CaCO3 15,7 pa vas pitam da li je to dobro (mada pretpostavljam da nije) čemu škodi ta povećana vrednost i kako da se (ako je potrebno) dovede u red?
Inače ostali parametri su:
pH u H2O 8.28
pH u 1M KCL 7.58
Sadržaj humusa 2.82
N-0.16
P2O5-17.09
K2O-19.05
Hvala!
Cela Srbija juzno od Save i Dunava se trudi da podigne pH vrednost zemljista a ti bi da je spustis. Cuti tu i uzivaj kada imas takvu zemlju.
 

sinisa1979

Član
Učlanjen(a)
24 Okt 2010
Poruka
5.726
Lokacija
Subotica
Ne pH,nego CaCO3. I lepo sam pitao da li je to dobro i da li mora da se dovodi u red,a nisam strogo rekao da se mora sniziti ta vrednost.
Evo jedan citat: Kalcijum karbonat ima značajnu ulogu kod primene organskih i mineralnih đubriva. On utiče na dejstvo unetih đubriva, direktno ili indirektno, jer svojim prisustvom utiče na promenu pH vrednosti zemljišta. U uslovima visoke obezbeđenosti zemljišta sa CaCO3, dolazi do reakcije vezivanja sa određenim elementima (pre svega sa fosforom) i/ili blokade usvajanja drugih hranljivih materija od strane gajenih biljaka.

- - - - - - - - - -

Sadržaj CaCO3 Kalcijum se u zemljištu nalazi u obliku soli kalcijumkarbonata - CaCO3, kalcijumhidrokarbonata - Ca(HCO3)2, kalcijumsulfata - CaSO4 i kalcijumnitrata Ca(NO3)2, i drugih koje sumanje ili više rastvorive. Kalcijum pokazuje veliku adsorptivnu sposobnost zbog čega dominiranad ostalim katjonima u adsorptivnom kompleksu. Kalcijum posredno ili neposredno utiče nadelovanje mineralnih ñubriva preko svog uticaja na promenu pH vrednosti zemljišta. Kalcijummože da ograniči proizvodnju izazivajući nedostatak neophodnih elemenata kao što su gvožñe,cink, magnezijum i dr
Na teritoriji Subotice preovladavaju jako karbonatna zemljišta tako da se za prihranu nepreporučuje upotreba krečnog amonijum nitrata (KAN), već isključivo urea-e, amonijumnitrata iamonijumsulfata, a posebnu pažnju treba posvetiti primeni fosfornih ñubriva s obzirom natendenciju stvaranja teže rastvorivih i biljkama nepristupačnih, sekundarnih i tercijarnih fosfata.
Malo o visokoj vrednosti pH koju si spomenuo
Zemljišta u regionu Subotice su uglavnom slabo alkalna,(pH od 7.2 do 8.2 a ja imam i sa preko 8.2 vrednosti) što je posledica prisustvarastvorivog kalcijuma. S obzirom da je za uspevanje većine gajenih biljaka najpovoljnijaslabokisela do neutralna reakcija zemljišta, može se istaći da je u našoj regiji potrebno koristitifiziološki kisela ñubriva za ishranu biljaka kao što su urea, amonijumnitrat i amonijumsulfat.
Uostalom ako te ne mrzi-pročitaj http://www.pss-subotica.rs/Brosure/PRIRUCNIK ZA DJUBRENJE RATARSKIH I POVRTARSKIH KULTURA.pdf
 

Vlada015

Član
Učlanjen(a)
30 Jul 2010
Poruka
2.144
Lokacija
Šabac
Sadrzaj Kalcijum karbonata u zemljistu = pH vrednost, sto manji CaCO3 to je niza pH vrednost. Neki mikroelementi koji su dostupni u alkalnim zemljistima, nisu dostupni u kiselim ili neutralnim zemljistima.

Evo npr. jedna moja analiza pre kalcifikacije:

pH u vodi 7,21
pH U Kalijum hloridu 6,01
N 0,11%
P2O5 13,50
K2O 25,00
Humus 1,98
CaCO3 2,08

Pogledaj pocetak emisije, okolina Vrsca.
 

sinisa1979

Član
Učlanjen(a)
24 Okt 2010
Poruka
5.726
Lokacija
Subotica
sto manji CaCO3 to je niza pH vrednost.
Nije tačno. Evo imam 6-7 analiza gde su mi pH manje više iste tj oko 7.3 i 8.3 a CaCO3 varira izmedju 5.2 i 15. I opet ću ponoviti citat,pa ako grešim u tumačenju-ispravite me. U uslovima visoke obezbeđenosti zemljišta sa CaCO3, dolazi do reakcije vezivanja sa određenim elementima (pre svega sa fosforom) i/ili blokade usvajanja drugih hranljivih materija od strane gajenih biljaka.
Blokiranje elemenata prijatelju,ja to tako shvatam. I evo opet isti citat kakvo je zemljište kod nas u Su.
Zemljišta u regionu Subotice su uglavnom slabo alkalna, što je posledica prisustvarastvorivog kalcijuma. S obzirom da je za uspevanje većine gajenih biljaka najpovoljnijaslabokisela do neutralna reakcija zemljišta, može se istaći da je u našoj regiji potrebno koristitifiziološki kisela ñubriva za ishranu biljaka kao što su urea, amonijumnitrat i amonijumsulfat.
Vidiš ovo boldovano? Povoljno zemljište je slabokiselo do neutralno znači od 5.5 do 7.2. A naše zemljište je preko toga,slabo alkalno i alkalno tj od 7.2 pa na više i tu počinje blokada fosfora (na 7.6) i nekih mikroeljementa bitnih za razvoj pš i kuk.,što uglavnom sejemo. A ovi iz Vršca imaju nisku pH vrednost od 4.8 pa do 5.5 znači sa tim muljem podižu pH na onu povoljnu vrednost što sam spominjao ali sa muljem dodaju i azota 40kg/t, fosfora 60-80kg/t i kalijuma 40kg/t a i to valjda nešto znači.....
----------------------------------------------------
http://www.pss-subotica.rs/Brosure/PRIRUCNIK ZA DJUBRENJE RATARSKIH I POVRTARSKIH KULTURA.pdf
 

sinisa1979

Član
Učlanjen(a)
24 Okt 2010
Poruka
5.726
Lokacija
Subotica
Hvala. Prelazim u baštovane.
-Biljke različito reaguju na prisustvo kalcijuma u zemljištu. Neke biljne vrste (većinaleptirnjača) zahtevaju veće količine kalcijuma, dok druge ne podnose zemljišta sa velikomkoličinom kalcijuma. Postoje i biljne vrste (žita) koje su prilično tolerantne prema različitimnivoima obezbeñenosti zemljišta kalcijumom.

-Na kiselim zemljištima ponekad je potrebno izvršiti kalcifikaciju, ali veoma obazrivo, izrazloga što preterana kalcifikacija može nepovoljno uticati na obezbeñenost biljaka kalijumom,magnezijumom, cinkom, manganom, gvožñem, borom i bakrom.

-Tako npr. rastvorljivost gvožña i mangana pripH vrednosti većoj od 8 naglo se smanjuje, fosfati magnezijuma i kalcijuma u alkalnoj sredinismanjuju svoju rastvorljivost, a sa zakišeljavanjem povećavaju.

-Iz pregleda klasifikacije zemljišta na osnovu sadržaja kalcijumkarbonata vidi se dapreovladavaju karbonatna zemljišta tako da se za prihranu ne preporučuje upotreba krečnogamonijum nitrata (KAN) već isključivo Uree i amonijumnitrata, a posebnu pažnju treba posvetitii primeni fosfornih ñubriva s obzirom na tendenciju stvaranja teže rastvorivih i biljkamanepristupačnih, sekundarnih i tercijarnih fosfata
.

Preko 7,6 pH usvajanje fosfora opada strana14/slika6. http://www.pss-subotica.rs/Brosure/PRIRUCNIK ZA DJUBRENJE RATARSKIH I POVRTARSKIH KULTURA.pdf

-Fosfor povoljno utiče na otpornost biljaka premaniskim temperaturama, bolestima i poleganju, odnosno imasuprotno dejstvo od suviška azota.

-Pregledom rezultata kiselosti zemljišta vidi se da je situacija ista kao i kod oranica odnosnoda je dominantno prisustvo slaboalkalnih zemljišta, tako da se radi smanjenja pH vrednostipreporučuje upotreba fiziološko kiselih mineralnih ñubriva.

Strana 14/ tabela 17 http://www.pss-subotica.rs/dokumenti/pss_Subotica_analize_zemljista_2011.pdf

-Na osnovu rezultata analize sadržaja kalcijumkarbonata može se sagledati visok sadržajkalcijumkarbonata u otprilike jednoj trećini uzoraka i na takvom zemljištu postoji velikamogućnos blokiranja usvajanja mikroelemenata. Zbog toga se mora posvetiti odgovarajućapažnja ñubrenju mikroelementima i izboru podloge.

- - - - - - - - - -

--------------------------------------------
Evo i ovde u slajdu pa na 29-toj strani kažu da je cilj kiselo zemljište pretvoriti u slabo kiselo do normalno,a ne u slabo alkalno i alkalno kao što je naše.

- - - - - - - - - -

https://www.slideshare.net/IgorRistic/prezentacijazemljite

- - - - - - - - - -

[FONT=&quot]Ako je Ca nizak nemaš problema sa P. Kod glinovitih zemljišta i kod peskovitih ako je Ca visok problem P je uočljiv.
[/FONT]
[FONT=&quot]
[/FONT]
http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/~svetodavstvo/node/232[FONT=&quot][/FONT]
 
Vrh