Analiza zemljišta

Do hloroze moze dovesti ne samo Fe nego i Mg koji cini hlorofil i daje tu zelenu boju. Simptomi na oko slicno izgledaju. Uradi folijarnu analizu ukoliko mozes finansijski, da bi znao na cemu si, podjednako je bitna kao i zemljiste. Do tada, nastavi sa folijarnim djubrivima, sa svim mikro (molibden ne treba). Dobar je stajnjak, ukolko jos "radi" dodatno ce zakiseliti sredinu. Takodje, vrlo je bitan i za strukturu zemljista. Stajnjak nazalost, kao sto kazes, moze samo da ustedi osnovna djubriva koja svakako moraju da se dodaju (kad treba da ih kupim-novcanik me zaboli:bravo:). Sto se tice oraha, pre bih ocekivao da tamo ne raste nista nego da raste bolje, jer u listu oraha postoji jedinjenje juglandin kao i cijanid (naravno male kolicine) sve to cini da druge biljke nemaju pravilno rastenje u bilizini oraha, sto je opste poznato. Mozda sastav tvog zemljista neutralise te "otrove"; a da ima djubrenja, zasigurno ga ima iz listova. Da li je sve to razlog sto su ti biljke u tom delu bolje, treba videti (mozda je samo u tom delu pH nizi)... Ukoliko nekada budes radio analizu zemljista uzmi iz tog dela zasebno u odnosu na druge delove pa ces videti sta je u pitanju nakon analize.
 
Jako zanimljivo da ljudi dižu zasade borovnice , aronije , maline , višnje i šta ja znam u alkalnim zemljištima i muče se da obore ph , a u Srbiji i Bosni opet hoće ječam , lucerku , soju ... pa diži ph ...:haha:
 
Juglon se u kompostu razlaže za nekoliko meseci, tako ga na proleće praktično nema. Malo se preteruje sa tom pričom oko oraha, činjenica je da postoje mnoge vrste koje mogu da rastu ispod njega i ne postoji univerzalno pravilo. Mada može da se kaže da jeste pravilo da se biljke u monokulturi bolje osećaju ako imaju komšije druge vrste, čak i ako su alelopatske.
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Jako zanimljivo da ljudi dižu zasade borovnice , aronije , maline , višnje i šta ja znam u alkalnim zemljištima i muče se da obore ph , a u Srbiji i Bosni opet hoće ječam , lucerku , soju ... pa diži ph ...:haha:
Kliknite za proširenje...

A još zanimljivije je da je u poljoprivredi najviše odmakao Izrael. Da Brazil uzima dve žetve soje godišnje na peskovitom zemljištu. Da su Kinezi izvoznici hrane. To ti je Momo poljoprivreda. Nikad više neće biti isto što je i bilo, prirodu prilagođavaš a ne sebe prirodi. Mislim možeš i ovo drugo ali pitanje koliko ćeš zaraditi.
 
Taj 'uspeh' je samo na račun uništavanja prirodnih resursa. Izral je reku Jordan sveo na potočić fekalne vode sličan Topčiderskoj reci. Brazil je posekao već trećinu prašume i zemljište koje je raščišćeno nestaje usled erozije. Kinezi imaju najzagadjeniju hranu, troše više pesticida od bilo koje razvijene zemlje. Voda u Žutoj reci više nije ni za industrijsku upotrebu.
E to se dešava kad ljudi misle da mogu prirodu da prilagode sebi a ne sebe prirodi.
Otišli smo u off ali samo još ovo: kako stojimo na 'ekološkoj' listi http://epi.yale.edu/country-rankings nije loše ako zanemarimo da su nas Slovenija i Hrvatska daleko prešišale.
 
To su primeri NEEKOLOŠKOG odnosa. Ja sam mislio pre svega na adaptaciju prirodnih resursa tako da budu iskoristljivi za ljude. Naravno da nisam za nekontrolisanu eksploataciju.
Ali saditi samo ono što na datom zemljištu uspeva i u datim klimatskim uslovima...onda ukinimo i plastenike najbolje. Kiselo zemljište(a isto tako i alkalno) treba adaptirati da bude pogodno za uzgoj biljnih vrsta koje su
1. isplative
2. koje dati proizvođač ume i može da prizvede( nije sve za svakoga, neko neće da se bakće sa voćarstvom).
Ako je negde zemljište kiselo i nedostaje nekog elementa pride, šta ćemo gledati u njega kako rastu trnjine i kote se vukovi?
A to oko toga kako drugi uništavaju svoja zemljišta podseća me na onu priču: "Ne valja u Nemačkoj, imaju ljudi para, al' se ne druže". Mi tobože ne uništavamo mi smo odgovorni. I onda imaš ekstra ekološka sela po Srbiji u kojima nema ko da živi. Stotine hiljada kuća praznih i iz gradova se dive ljudi preko kompjutera kako neko živi zdrav život na Pešteru.
Sve ovo pišem zato što život nije filozofiranje pred kompjuterom, nego se mora zaraditi novac i to što efikasnije jer još malo pa neće imati ni ko da se divi, odoše svi ambiciozniji u taj "nezdravi" zapad. A jedan od načina povećanja efikasnosti je i adaptacija resursa, podvlačim ne po cenu uništavanja prirode.
Kad već pominješ EPI - ko se bolje kotira industrijalizovane zemlje ili sirotinja?


.
 
Kad već pominješ EPI - ko se bolje kotira industrijalizovane zemlje ili sirotinja?
Kliknite za proširenje...

To je dobro pitanje...kako mogu ameri da se nadju na 25om mestu kad prže 25% svetske potrošnje nafte. Svakako sumnjivi standardi po kojima je njihov referentni univerzitet radio istraživanje. Meni je samo bila interesantna (i eventualno relevantna) pozicija bivših YU država.

Da se vratimo na temu, naravno da treba popravljati zemljište (i ja sam bacao kreč), samo je pitanje po koju cenu. Često je cena proporcionalna ekološkoj šteti. Kod nas se još uvek priča samo o hemijskom sastavu a potpuno se zanemaruje biološki deo. Vladimire imaš dobar primer sa orahom, pa razmisli šta bi mogao da uradiš u biološkom smislu da popraviš zemljište. To je obično mnogo jeftiniji način ali ga niko ne reklamira (još uvek).
 
Ja to jesam uradio,bacio stajnjaka i svima pricam kako je to dobro da se daje zemljistu ali ne bi verovao koliko su ljudi zatucani i to ne samo u pogledu zemljista i kvaliteta istog. Glupost i neotvorenost za promene. Da bude gore, mladi ljudi. Koji pritom slusaju ove od 75 godina a ti primenjuju poljoprivredu iz '60-tih. Zato sam vise pristalica savremenog menadzmenta u poljoprivredi koji se zasniva na nauci. Nauka zna sta je dugorocno dobro za prirodu a da se resurs zemljista iskoristi onoliko koliko moze.
Prvo da ubedimo ljude da ne pale zetvene ostatke. Evo to je za pocetak realan cilj.
 
Sad sam ogledao ovaj film skoro do kraja , stvarno je zanimljiv , hvala na linku . 99% se slažem , nema šta , ali , nebi bio ja kad nebi sagledao sa druge strane : glavna poruka je da sve vrste moraju da budu u ravnoteži , da je zemlja u balansu , i da je čovjek sagorjevajući organsko gorivo promijenio taj sklad . Pa realno , sve te vrste biljaka i životinja na zemlji nisu nastale odjednom nego kroz evoluciju postupno i taj se sklad održavao a one su se mijenjale i prilagodjavale opstanku. MOžda je i sadašnji stepen razvoja čovjeka isto dio tog toka evolucije i trenutno ponašanje čovjeka u poljoprivredi i industriji spada isto u taj proces i možda će i dalje to ostati u skladu kao što je i do sada sve ostajalo u ravnoteži pri pojavi novih vrsta i pri promjeni njihovog ponašanja ?
 
Nije da nisi u pravu Momo, ali u istom tom videu kaze da sve ovo što se dešava, te nagle promene je od 1950, a prirodi i evoluciji treba puno više vremena da se prilagodi nama...
 
Pa i u samom filmu stalno ponavljaju : brže,brže,brže , možda je isto tako i prirodna evolucija došla na nivo brže, brže,.. MOžda tako mora , ko zna zbog čega.
 
Uradjena analiza,rezultati za tabletu pod jezik. :osmeh:
2rwubdi.jpg
 
NA je l se po rezultate tako ide? Fotografišeš njihovu radnu svesku ili ih i štampaju na neki papir i šalju na kućnu adresu?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh