kanački
Član
Onda sam bio u zabludi da cu bar malo korigovati kiselost zemlje konstantnim koriscenjem uree i an,san djubriva u vicnjaku ..
Da li sumpor smanjuje kiselost trajno ili je i kod njega efekat samo dok ga biljka u usvoji , mislim na AS ?
Analiza zemljišta
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Onda sam bio u zabludi da cu bar malo korigovati kiselost zemlje konstantnim koriscenjem uree i an,san djubriva u vicnjaku ..
Da li sumpor smanjuje kiselost trajno ili je i kod njega efekat samo dok ga biljka u usvoji , mislim na AS ?
vladimir92
Član
Zna li neko iz Cacka ili okoline rade li u PSSS Cacak N-min metodu?
Srdjan Žorž
Član
Ja mislim da sumporna djubriva idu u neutralna ili alkalna zemljista da bi ih malo zakiselila a u kisela zemljista samo krec moze da smanji kiselost.
kanački
Član
Moja greska, mislio sam kako da ga `zakiselim` , tj.spustim malo pH.
Da li neko koristi ovaj instrument ili nešto slično ?
http://www.kupujemprodajem.com/Mera...emljist-22562646-oglas.htm?filter_id=57959146
http://www.kupujemprodajem.com/Mera...emljist-22562646-oglas.htm?filter_id=57959146
Srdjan Žorž
Član
Imao ga ja to nije za nista i dosta neprecizno.
Pseudomonas
Član
Sumpor (djubriva sa sulfatima) sam po sebi ne smanjuje pH, stavise povecava ga. Ali sumporna kiselina (tecna ili u prahu) kao i azotna, mogu smanjiti.
Ako je vocnjak u pitanju, zavisi od medjuredne obrade itd. moze i gajenjem detelina (tj leguminoze) da se spusti pH, doduse sporije - korist je svakako mnogostruka.
vladimir kisač
Član
Postoji sumporna u prahu?
I dalje, kako sam ja shvatio da sumpor pod uticajem bakterija prelazi u sumpornu kiselinu i na taj način zakišeljava zemljište. Naravno količine sumpora koje treba inkorporirati a koje se navode u stranoj literaturi su fijuuuuuuuu. Skupa rabota. Čak sam razmišljao međuredno prskanje manjom koncentracijom sumpornom kiselinom. Ako to ima nekog efekta, recimo tri puta godišnje????
Srdjan Žorž
Član
Amosulfatna djubriva smanjuju Ph vrednost to stoji evo malo literature.
https://sr.wikipedia.org/sr/Amonijum_sulfat
https://sr.wikipedia.org/sr/Amonijum_sulfat
Pseudomonas
Član
Postoji u prahu, da. Zavisi od zemljista i ostalih uslova sta je bolje dodavati, prah ili tecnost. Citala se literatura
- da, mogu i bakterije da to odrade samo pitanje je koliko brzo i pod kojm uslovima. Ukoliko se odlucis na tu opciju, nikako ne zatrpavaj uneti S, mora gore na povrsini da bude - zbog kiseonika. Ako pricamo o tehnickoj kiselini kupljenoj na vece kolicine, cenim da i nije tako skupo. Naravno pitanje je o kojoj je povrsini rec.Kada se tako nesto radi, ne treba leciti pre svega posledice vec uzrok (tj ono sto daje baznost zemljistu). Ponekad je lakse i jeftinije to eliminisati nego se boriti protiv same pH, ako me razumes. Ne znam nista o tom zemljistu pa ne mogu da kazem sta bi uradio sa tim dodatkom sumporne kiseline (u svakom slucaju nista lose).
vladimir kisač
Član
Pa mislim da su karbonati uzrok tome. Ali to je samo moje jako slabo strucno misljenje
Pseudomonas
Član
Pa mislim da su karbonati uzrok tome. Ali to je samo moje jako slabo strucno misljenje
Onda eliminises tj. smanjis njih
Pseudomonas
Član
Kiselinom. Problem je veliki ako voda za irigaciju sadrzi karbonate.
kurjakbb
Član
Pozdrav narode.
Zna li neko da li ce ove godine biti besplatnih analiza za reg.polj.domacinstva?
Zna li neko da li ce ove godine biti besplatnih analiza za reg.polj.domacinstva?
MOMOSARIC
Član
@Pseudomonas , dao sam komšiji koji radi 500tinjak hektara vaše kontakt podatke sa preporukom da vam se javi , ako bude nosio uzorke poslaću i ja par komada snjim , možda i vodu vidim da radite ozbiljno. Kako se uzima uorak vode za navodnjavanje i u kojoj posudi , koja količina se šalje ?
Pseudomonas
Član
Nema problema i hvala. Kad bude i ako bude, samo se javite za detalje kako da uzorkujete. Kolicina vode - moze oko 100ml. Najprakticnije je u plasticnu bocu od 0,33 za flasiranu vodu. Prvo se dobro ispere boca 4-5 puta sa tom vodom koja se planira za analizu, zatim napuni i to je to.
-------------------------------------------------------------------
@ vladimir kisac U tom zemljistu u kome je povisen pH, dok ne resis pH, znaj da imas problem sa dostupnoscu mikroelemenata (pre svega gvozdje; ali i cink itd.)
Pseudomonas
Član
E to je diskutabilno kako i koliko ce se dodavati, jer ako prskas nasumicno/celu povrsinu (atomizeri itd) dosta toga ispari, ukoncentruje se u gornjim slojevima i ne ode u dublje slojeve gde i treba da ima efakat. Prirodno je prilicno spor proces da sama kiselina migrira u dublje slojeve - ako nema dubokog mehanickog mesanja. Sistem kpk je u principu dobra ideja jer je najekonomicniji nacin za unosenje vode i svega sto je u njoj rastvoreno. Zavisi kakav je pH zemljista, tj za koliko treba da se spusti i kako ce koren reagovati na kiselinu. Sve to mora da se testira, nista napamet i u teoriji. To je ako govorimo o tecnom "resenju" ima ga i u prahu.
Primera iz literature ima naravno, za nasu praksu: nama se obratilo par osoba sa tim problemom jer im je trebao nizak pH za borovnicu ako se ne varam kojoj je potreban nesto nizi pH i jos neke kulture. Posto su bili manja gazdinstva, finansijski nisu mogli sebi da priuste to, pa nismo ni pristupili radu, iako je dogovor bio da plate samo ako uspemo da sredimo problem. Testiranje i probe se vrse naravno na tom problematicnom zemljistu koje se dostavlja, kao i voda koja se koristi na datoj parceli.
Posao naravno nije nimalo lak, ni sa tehnicke ni sa strane truda i znanja koje je potrebno uloziti; ali da ne bi prodavali jedno te isto resenje i komsiji pored onog koji bi narucio ovo resenje, postoji predlog da ukoliko vise gazdinstva ima ovaj isti problem (da su im zemljista slicna) zajedno uloze u rasevanje ovog problema - sto je finansijski mnogo prihvatljivije.
Svaka preporuka je da se ovaj problem resi pre nego sto se formira bilo koji tip zasada; da se obrati paznja koja voda se koristi za navodnjavanje i naravno kakvo je zemljsite. Zemljiste se svakako moze korigovati, a za vodu, da se razumemo, u 90% slucajeva jeftinije je da nadjete novi izvor nego da popravljate postojeci - naravno ako je neki ekstrem. Ukoliko su to neke nijanse, moze.
Primera iz literature ima naravno, za nasu praksu: nama se obratilo par osoba sa tim problemom jer im je trebao nizak pH za borovnicu ako se ne varam kojoj je potreban nesto nizi pH i jos neke kulture. Posto su bili manja gazdinstva, finansijski nisu mogli sebi da priuste to, pa nismo ni pristupili radu, iako je dogovor bio da plate samo ako uspemo da sredimo problem. Testiranje i probe se vrse naravno na tom problematicnom zemljistu koje se dostavlja, kao i voda koja se koristi na datoj parceli.
Posao naravno nije nimalo lak, ni sa tehnicke ni sa strane truda i znanja koje je potrebno uloziti; ali da ne bi prodavali jedno te isto resenje i komsiji pored onog koji bi narucio ovo resenje, postoji predlog da ukoliko vise gazdinstva ima ovaj isti problem (da su im zemljista slicna) zajedno uloze u rasevanje ovog problema - sto je finansijski mnogo prihvatljivije.
Svaka preporuka je da se ovaj problem resi pre nego sto se formira bilo koji tip zasada; da se obrati paznja koja voda se koristi za navodnjavanje i naravno kakvo je zemljsite. Zemljiste se svakako moze korigovati, a za vodu, da se razumemo, u 90% slucajeva jeftinije je da nadjete novi izvor nego da popravljate postojeci - naravno ako je neki ekstrem. Ukoliko su to neke nijanse, moze.
Poslednja izmena:
vladimir kisač
Član
Pseudomonas
znam za problem dostupnosti mikroelemenata, pokazao mi se na aroniji, već od prve godine. U prvoj godini je poslužilo samo gvožđe, kasnije nije bilo dovoljno, hloroza nije nestajala, pa sam išao sa kombinovanim đubrivom preko lista. Sada sam dao stajnjaka jesenas, i na proleće je plan ammosulfan( AN+sumpor) i zalivanje kap po kap sa korekcijom vode koju je vaš institut preporučio.
Naravno i dalje ću raditi prihranu preko lista, jer je pokazala jako dobre rezultate, takoreći u 5 dana je nestajala hloroza. Jasno mi je međutim, da se problem mora rešavati u zemljištu, pa sam zato i toliko opsežne pripreme napravio za sledeću sezonu.
Inače, jako interesantna činjenica je da je u jednom delu voćnjaka i to na početku parcele, jako dobar kvalitet porasta skoro i da nema hloroze i nikad nije ni bilo. I tek sam ove godine zaključio šta može biiti uzrok: svake godine tamo pada i trune lišće od dva ogromna oraha. I svake jeseni se ono zaore tamo. Možda nema veze sa temom, ali eto morao sam to da napišem, da ljudi koriste i stajnjak jer on ima čitav niz prednosti. I veštak ga ne može zameniti već samo dopuniti.
znam za problem dostupnosti mikroelemenata, pokazao mi se na aroniji, već od prve godine. U prvoj godini je poslužilo samo gvožđe, kasnije nije bilo dovoljno, hloroza nije nestajala, pa sam išao sa kombinovanim đubrivom preko lista. Sada sam dao stajnjaka jesenas, i na proleće je plan ammosulfan( AN+sumpor) i zalivanje kap po kap sa korekcijom vode koju je vaš institut preporučio.
Naravno i dalje ću raditi prihranu preko lista, jer je pokazala jako dobre rezultate, takoreći u 5 dana je nestajala hloroza. Jasno mi je međutim, da se problem mora rešavati u zemljištu, pa sam zato i toliko opsežne pripreme napravio za sledeću sezonu.
Inače, jako interesantna činjenica je da je u jednom delu voćnjaka i to na početku parcele, jako dobar kvalitet porasta skoro i da nema hloroze i nikad nije ni bilo. I tek sam ove godine zaključio šta može biiti uzrok: svake godine tamo pada i trune lišće od dva ogromna oraha. I svake jeseni se ono zaore tamo. Možda nema veze sa temom, ali eto morao sam to da napišem, da ljudi koriste i stajnjak jer on ima čitav niz prednosti. I veštak ga ne može zameniti već samo dopuniti.
