Analiza zemljišta

Danas stigla analiza :
Sa jedne parcele recimo :
HUMUS-3.118,
PH-4,6,
P2O5 mg/100gr - 1,6,
K2O mg/100 gr - 11,6.

Preporuke :
Stajnjak 30 t/ha,
krec 5t/ha,
P2O5 110kg/ha
K2O 150 kg/ha, na azot ne rade analizu ..

Druga parcela :

Humus - 3,790
PH - 6
P2O5 -28,1
K2O 32,4

Preporuke : NISTA.

Sta znace ovi parametri : humus, ph, P2O5, K2O i koliko bi optimalne vrednosti trebale da budu ? LJUDI POMAGAJTE, JA OKO OVOG NEMAM POJMA ???:sta:
 
Za pocetak, pretpostavljam da ti je jasno da je prva parcela losa, a druga dobra. Sad sam pronadji razlike, i utvrdi kvalitet. Imas na ovim stranama svasta o tome, i uopste nije tesko da naucis uz minimalno truda. Imas cak i na prethodnoj strani o pH i uticaju kalcifikacije. Dok sam sve ovo ispisao, mogao sam i da ti odgovorim na tvoje pitanje. No, nadam se da prihvatas sugestiju i da je za tebe ovo najbolji put. Ako ti pokazes i najmanje truda, siguran sam da ce ti puno ljudi odgovoriti na pitanje.
Od mene mala pomoc:
%N Klasa obezbeđenosti zemljista
<0.10 Siromašno
0.10-0.20 Srednje obezbedjeno
>0.20 Dobro obezbedjeno

Klasa obezbeđenosti Sadržaj P2O5 u zemljištu
mg/100 g zemljištu
Siromašno <10
Srednje obezbedjeno 10-20
Dobro obezbedjeno >20

Klasa obezbeđenosti Sadržaj K2O u zemljištu
mg/100 g zemljištu
Siromašno <10
Srednje obezbeĎeno 10-20
Dobro obezbeĎeno >20
 
lucky je napisao(la):
Ja sam prosle godine radio analizu na jednoj parceli.

Humus oko 1%
pH 4
P2O5 3.6
K2O 5.4

Bačene 4 tone krečnjaka
40 tona stajnjaka
400 kg 3x15
120 Kg MAP
250 Urea

i jedva ostvario 7 tona kukuruza po hektaru.

A mogu vam reći da imam i gorih parcela koje stajnjak nisu videle godinama i ipak se nekako prezivljava.
Kliknite za proširenje...
Samo da nisi rasturao Ureju vec kan ili an mozda bi bilo i tona vise.
 
marko22 je napisao(la):
Za pocetak, pretpostavljam da ti je jasno da je prva parcela losa, a druga dobra. Sad sam pronadji razlike, i utvrdi kvalitet. Imas na ovim stranama svasta o tome, i uopste nije tesko da naucis uz minimalno truda. Imas cak i na prethodnoj strani o pH i uticaju kalcifikacije. Dok sam sve ovo ispisao, mogao sam i da ti odgovorim na tvoje pitanje. No, nadam se da prihvatas sugestiju i da je za tebe ovo najbolji put. Ako ti pokazes i najmanje truda, siguran sam da ce ti puno ljudi odgovoriti na pitanje.
Od mene mala pomoc:
%N Klasa obezbeđenosti zemljista
<0.10 Siromašno
0.10-0.20 Srednje obezbedjeno
>0.20 Dobro obezbedjeno

Klasa obezbeđenosti Sadržaj P2O5 u zemljištu
mg/100 g zemljištu
Siromašno <10
Srednje obezbedjeno 10-20
Dobro obezbedjeno >20

Klasa obezbeđenosti Sadržaj K2O u zemljištu
mg/100 g zemljištu
Siromašno <10
Srednje obezbeĎeno 10-20
Dobro obezbeĎeno >20
Kliknite za proširenje...
Hvala imenjace, mada si mi mogao i objasniti sta je P2O2 i k2O, i sta je bazno, a sta kiselo, ali ajde, hvala svakako.
 
Na prvu obavezno KAN, a na drugu koja je skoro neutralna mozes da ides i sa UREA-om, mada to zavisi i od kulture koju sejes.

Znam da sam mogao. Jesi li pogledao stranu 11?
 
Jesam pogledao, ukapirao sam da na mojim parcelama definitivno fali fosfor i kalijum, pogotovo fosfor izuzev ove jedne, imam jos pet gde su parametri slicni kao kod ove prve. I sve su dosta kisele, sve PH ispod 5. E samo ne ynam sta ynaci humus i koliko on treba da iznosi?
 
"Humus je prerađeni organski deo zemljišta. On je od velikog značaja za plodnost zemljista, jer doprinosi stvaranju povoljne strukture, vezivanju vode i hraniva.Humus je izvor hrane i energije za zemljišne mikroorganizme, njegovom razgradnjom - mineralizacijom dobijaju se hraniva pristupačna biljkama, naročito azot kao i ugljen - dioksid koji služi za fotosintezu.Humus reguliše vodno-vazdušne osobine pa je koristan naročito u uslovima suše i suvišne vlage u tlu.Ovaj dragoceni sastojak zemljišta obezbeđuje se upotrebom organskih đubriva, pre svega stajnjaka. Iako je sadržaj neophodnih hraniva, pre svega N, P i K u org. đubrivima zastupljen sa niskim koncentracijama, to se nadoknađuje upotrebom velikih količina ovog đubriva (srednja norma se kreće od 20-30 t/ha).Opšti zaključak je da dovoljne količine humusa uzemljištu povoljno deluju na fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta odakle proizilazi meliorativna uloga organskih đubriva koja su glavni izvor humusa, a sam humus predstavlja ogledalo plodnosti zemljišta

Povećanje sadržaja humusa u zemljištu može se postići na sledeće načine:

1.Upotreba većih količina organskog đubriva pre svega stajnjaka
2. Ukoliko gazdinstva nemaju neophodne količine stajnjaka preporučuje se upotreba komposta od otpadaka biljaka i životinja;

3. Preporuka zelenišnog đubrenja tj. setva biljaka koje brzo rastu i stvaraju veliku kolčinu organske materije grahorica, uljana repica, lupine, crvena detelina i zaoravanje u trenutku kada se postigne najveća zelena masa (u cvetanju). "


Evo tu je ukratko i po meni super objasnjeno.A kolko treba da iznosi sto vise to bolje,do 3 je lose zemljiste obezbedjeno msl od 3-5 je solidno i preko pet je dobro.
 
Drugim rečima, najbolje da koristiš što je više moguće stajnjak, jer on bitno popravlja rodnost i zemlja se lakše obrađuje. To je moje lično iskustvo. Svake godine nađubrim 5 do 7 jutara sa goveđim i pilećim stajnjakom.
 
A kako se kiselost racuna, mislim od koje je brojke kiselo,i kakav PH treba da bude, mislim koja vrednost?
 
Najbolje je da ti je zemljiste neutralno, a to znaci da je pH 6,5-7,5. Ispod 6,5 pocinje kiselo, a iznad 7,5 alkalno. Pri neutralnom zemljistu je iskoriscenost bitnih elemenata je najveca i krece se oko 90%. Sa smanjeme pH ta iskoriscenost se smanjuje, i dolazi negde do 40%. Ali, to nije najveci problem. Pri malom pH i pod jos nekim uticajima dolazi do povecanja kolicine toksicnih elemenata, tj do njihove toksicnosti, sto moze biti cak i fatalno. Sve se tu vrti oko nekavih pozitivnih i negativnih jona, pa ako te zanima prouci to. Zato se kod kiselih zemljista ubacuje CaCO3, jer on vezuje te jone, i pomaze kod vezivanaj tih toksicnih kolicina, i umanjuje njihov uticaj drasticno. Tako da ce ti nekih 5-6 t CaCO3, najverovatnije povecati pH za preko 1, a kolicine toksicnih elemenata smanjiti cak i za 70%.

Sve ovo je nabacano, ali sustina ce ti biti jasna.
 
Od ovih djubriva sto sam naveo, samo bih kan smeo bacati, zar ne?

---------- Poruka napisana u 20:46 ---------- Prethodna poruka je at 20:43 ----------

I samo jos jedno pitanjce i necu vise:osmeh:, kako da poboljam ovaj fosfor, mislim kojim djubrivom?
 
Pa napisah ti gore, na prvu KAN, na drugu UREA.

MAP, DAP, NPK, pa nadjes site Victoria, Eurofertil, Yara, Linzer, i sve saznas.
 
Dragan18 je napisao(la):
Ja se ne bi slozio sa Urea-KAN konstatacijom i preporucio bi samo KAN , zasto, zna nauka!
A za fosfor MAP!
Kliknite za proširenje...
Pa objasni zasto na drugu ne UREA, kad znamo da moze biti ekonomski isplativije, a zavisno od kuluture mozda i bolje.
A sta ce mu MAP na drugoj, kad ima ima i P dovoljno. I sta sad da radi sa MAP-om u prolece.
Naveo sam mu djubriva u kojima ima P, jer je to trazio. A ranije je dobio nekoliko misljenja da treba da ide sa nekim lakse usvojivim fosfornim djubrivom u prolece.
U svakom slucaju, bilo bi dobro da objasnis "ovo zna nauka!".
 
MAP-može i u proleće to ide na parcele gde ga fali (ako sam dobro pratio samo na jednuoj ima dovoljno).
KAN zbog kiselosti( sve mu je ph <5)
 
Pa nije, pH mu je na jednoj preko 6. Izgleda da ne pricamo o istoj zemlji.
Znam da moze MAP, ali da li je bolje MAP ili neko od ovih fosfornih koje se brze rastopi? Barem tako kazu, a ja im verujem pa zato i zagovaram ovo drugo.

A sad videh da se @talianu ukljucio u diskusiju. "zna nauka" i dalje cekamo.
Ova druga parcela mu je odlicna. A i takvu preporuku je dobio. post 221, na tu zemlju mislim.

Da, doveden si u zabludu. Jedan ph<5, a drugi ph>6.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh