Alati i radionice

Arkadije je napisao(la):
Sto se tice gasova,cist co2 uvek ima bolju penetraciju u metal,to znam sigurno,jeste da var mozda najruznije izgleda,ali mi to nikad nije bitno .Nego sto sam nedavno takodje saznao,jeste da punjena zica za co2 aparat takodje ima bolju penetraciju u metal od obicne pune zice koja koristi zastitni gas npr cist co2.
Gde kupujete zice ,tj gde ima najbolji izbor ?.
@Goran G. Koja velika boca ?,ove 7kg (10l) ,ili one jos vece kao sto se koriste u autogenom ,zaboravio sam koje kilaze/litraze su te ...
Posto te kosta punjenje takve boce za c18 gas ?.
Kliknite za proširenje...
Velika kao od autogenog,zelene boje a cena je bila 6600 din
 
DraleTD je napisao(la):
Када се прави секач од лежаја мора да се материјал отпусти, па онда се само врх неких 10мм окали. Ако се не отпусти каљењем јако је опасно са њиме радити јер пуца као стакло и где год погоди зарива се крвнички. Људи су губили и очи, због таквих, секача ако их не одпусте како треба. Ковачку ватру је лако направити, чак може и од роштиља на брзину да се направи. Наш стари пријатељ је био ковач у шећерани и он је кући грејао материјал са ћумуром и онда га калио али неће баш много да каже у чему је вршио каљење. Тек сада нам помало каже како и у чему се кали.
Kliknite za proširenje...
Ne mora kovačka vatra! Ima svoje prednosti, ali ima i mane. Inače se pravi sa koksom tj. kamenim ugljem mada bez problem može ko što kažeš ćumur. Gori na nesšto nižoj temeraturi i kraće, ali je sasvim dovoljn za ovu namenu. Pogotovo ako se ubaci malo vazduha (kisika) da pospeši sagorevanje prilikom grejanja.

Inače brener je sasvim dovoljan, samo imaš manju kotrolu ako želiš zagrjati samo deo nekog komada. I bez neke pećke (makar i cigle samo naredjane) mnogo se toplote rasipa.

Što se tiče u čemu se kali. Postoje čelici koje se bolje kale u ulju postoje oni koji se bolje okale u vodi (čak postoje u oni što se kale na vazduhu).
Ako ne znaš tačno koji čelik imaš to nije mnogo bitno. Bitno je jedino da samo da se temeratura spusti naglo kako bi se promenila kristalna struktura što će funkionisti u obe tečnosit osim ako je čelik nekaljiv.

Takodje nisam baš za korišćenej autogenog u ovu namenu jer se lako može pregrejati matrijal.
 
Još mi se pomalo tumba po glavi teorija iz srednje škole. Bez zle namere bih ispravio ovo (čisto ako neko u budućnosti naleti na ovo pisanje)
dusanboss je napisao(la):
Bitno je jedino da samo da se temeratura spusti naglo kako bi se promenila kristalna struktura što će funkionisti u obe tečnosit osim ako je čelik nekaljiv.
Kliknite za proširenje...
Svi čelici sa legirajućim elementima grade kristalne rešetke na nivou atoma
Čelici pri promeni temperature postepeno menjaju kristalnu rešetku različito tj menjaju raspored kao i gustinu "zrnaca". Pri većoj temperaturi smanjuje se razmak kristala u rešetci, obrazujući gušću strukturu gde su centri zrnaca bliži jedan drugome. Sporim postepenim hladjenjem se centri udaljavaju i pravi se veći razmak između centara što rezultira da se postepeno vraćaju u prvobitni oblik kakav su imali pre zagrevanja. Brzim hladjenjem tj kaljenjem se dobija gušća struktura jer čelik ostaje "sabijen" sa svojim legirajućim elementima. Naglim hladjenjem se samo delimično menja struktura zagrejanog čelika ali se u kontrolisanim uslovima postiže da struktura bude približna onoj kakva je bila u zagrejanom stanju na određenoj temperaturi.
Za sve čelike postoji podatak kako kristališu. Postoje različiti oblici rešetaka... Išlo je nešto po geometrijskim oblicima rešetki.
Obrnut proces je otpuštanje gde se već okaljen "gust" čelik zagreva do temperature na kojoj menja strukturu a zatim se što sporije moguće hladi kako bi se vratio u prvobitnu strukturu kakvu je imao pre same termičke obrade odnosno u prvobitno stanje kakav je bio pre prethodnog kaljenja.
 
Све сам прочитао, и то на енглеском, идем да ложим пећ. Термичка обрада је цела наука и не треба се тиме бавити. Правио сам и ја пар раоника, зајебано посао. Нешко, при каљењу челик постаје ,,ређи" , то јест специфична густина му се смањује а димензије значајно повећају,

Послато са RMX3624 помоћу Тапатока
 
Jeste nauka, ali apsolutno nepotrebna za neko obično kaljenje npr. sekača o čemo ovde pričamo. Ja namerno nisam hteo da ulazim u detalje i tehnologiju jer je ona poznata tek nekih 100 god dok su ljudi kalili čelik i pre 3000 god.
Kad bi mom dedi koji je bi kovač ceo svoj život krenu da pričaš o kristalnoj metalnoj rešetci rekao bi ti da lupaš i da kristal može da bude šećer il čaša a ne gvoždje. Ipak to ga nije sprečavalo da uspešno kali sve i svašta.

Tako da nemoj da vas plaši nauka. Sve je to nepotebno da bi ste uspešno okalili nešto.
 
Nagledao sam se mnogo neuspešnog kaljenja kroz karijeru.
Možda je teorija FeC dijagrama nepotrebna mnogima, ali kaljenje i naročito otpuštanje uopšte nije jednostavno.
Ono pucanje okaljenog materijala i nastaje baš iz razloga ako se ne poznaje otpuštanje ili napuštanje materijala koje baš umiruje materijal i smanjuje unutrašne napone nastale prisilnim zadržavanjem kao posledica naglog hlađenja.
Ali da ne pišem o nom što većini nikada neće trebati..
 
mirosti je napisao(la):
Možda je teorija FeC dijagrama nepotrebna mnogima, ali kaljenje i naročito otpuštanje uopšte nije jednostavno.
Kliknite za proširenje...
Да л' постоји код нас литература, да не кажем таблице, у којима пишу температуре закаљивања и отпуштања за наше стандардизоване челике (у смислу, оне "по ЈУС-у", са ознакама Ч.хххх) ?

Виђам по клиповима да екс-Совјети имају широко доступну литературу за све њихове челике по ГОСТ-у, па се без много либљења упуштају у каљење и отпуштање онога што праве.
 
Postoji koliko mi se čini u Krautovom strojarskom priručniku. Imam ga negde u pdf formatu. Jako dobar priručnik. Piše i koji se kale u ulju a koji čelici u vodi.
 
Имаш га негде у .пдф-у? Да ти није заједно са "биткоинима" којима никако да уђеш у траг?

Ако ископаш негде тај приручник, не било ти заповеђено, подели га са нама.
 
Richarde, pa to mnogo preciznije imaš u FeC dijagramu, jer tačno vidiš temperature prekristalizacije.
Neko univerzalno pravilo za ugljenične čelike je 930°C. Legirani Ni čelici (te vole tvoji omiljeni rusi) se kale na 1050+..
Mnogi plemeniti čelici prekristalizaciju završavaju tek na debelom minusu(-30 i više), pa i tu ima caka.. itd, itd..
Čak i Aluminijum se kali, pa i on ima dijagram stanja.
Temperature otpuštanja se razlikuju ali obično kreću sa 400-600 stepeni i hlade se tokom noći zajedno sa peći..

Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka
 
Koji pneumataki udarni odvijač preporučujete? Nasao sam na najlon pijaci za 5 crvenih neki Dingo odvijač, žute boje made in PRC. Jel ga neko poseduje?
 
Ja sam uzeo Atlas Copco sa 1250 nm.Šrafove steže na mrtvo, ako ne paziš pokida sve.Nov kupljen preko K.P a koštao 30.000 na mišiće.
 
dusanboss je napisao(la):
Jeste nauka, ali apsolutno nepotrebna za neko obično kaljenje npr. sekača o čemo ovde pričamo. Ja namerno nisam hteo da ulazim u detalje i tehnologiju jer je ona poznata tek nekih 100 god dok su ljudi kalili čelik i pre 3000 god.
Kad bi mom dedi koji je bi kovač ceo svoj život krenu da pričaš o kristalnoj metalnoj rešetci rekao bi ti da lupaš i da kristal može da bude šećer il čaša a ne gvoždje. Ipak to ga nije sprečavalo da uspešno kali sve i svašta.

Tako da nemoj da vas plaši nauka. Sve je to nepotebno da bi ste uspešno okalili nešto.
Kliknite za proširenje...
E moj Dule, za tvog dedu ne znam, ali su majstori nekad prolazili sito i reseto dok ne postanu majstori.
Jeste da oni nisu poznavali nauku kakva je nama danas poznata, ali im je svakako sve bilo poznato sto se tice posla koji su radili.
Tako da po meni nisu ti stari majstori i njihovo znanje o nekom zanatu uopste za potcenjivanje.
 
Нису стари мајстори за потцењивање, али они си радили алатке за дрво, земљу и камен, нико се није бавио гвожђем осим њих, а нису имали на располагању 2000 врста челика па да им треба наука. Совјетска металургија је изванредна, имали су сировине и нису жалили. Кад Руси сад праве ракетне моторе од титанијума и гађају ук. Имају стандарде и поштују их, њихови алати и сад пролазе добро на тестовима доконих YTубера што све стављају под пресу и танталове муке.

Послато са RMX3624 помоћу Тапатока
 
Pa rusi su osvajali i druge zemlje radi materijala.
Recimo Nikal koji je najuticaniji legirajući element čelika za oružja je bio u Finskoj..
Odmah se okupira ta oblast..
Pa titanijum itd..

Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka
 
Можда, знам да немају олова, а Никл сад ваде у Сибиру, у Нориљску тамо им је главно налазиште, а све је загађено. П.С Финска је били део Шведске, они су до скоро славили што их је Русија ослободила од Швеђана. Баш у Карелији и нема неких руда, или нисам упућен.

Послато са RMX3624 помоћу Тапатока
 
mirosti je napisao(la):
Richarde, pa to mnogo preciznije
Kliknite za proširenje...
Није Ричард, него Рихард, за другаре - Рики. ;)

А за наведене процесе... нећу сам да покушавам, али је добро да барем стекнем неку представу, да ли да себе тиме одговарам да се не занимам тиме тек тако или да видим да неко други баш греши у послу - свеједно.

mirosti je napisao(la):
Recimo Nikal koji je najuticaniji legirajući element čelika za oružja je bio u Finskoj..
Odmah se okupira ta oblast..
Kliknite za proširenje...
'39-те је рат избио јер су Совјети хтели да одмакну границу од Петрограда, у то време вероватно највећег индустријског центра у држави, а да заузврат Финцима дају већу територију, али свеједно, исто недођија за недођију. Никла и кобалта су имали (и ископавали) и на Средњем Уралу, а то што су Фини имали никла у Петсаму, мислим да није био предмет предлога о размени територија.
 
Стари ковачи су температуру за каљење одређивали по боји усијаног материјала. А за каљење секача и пијука су користили мокраћу. Кажу да је људска најбоља, а онда после ње иде говеђа. Ако нису имали мокраћу у воду се додавала со и то су имали тачно коју количину соли по литри воде за који материјал и коју чврстоћу.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh