Čačak – Na 100 kilograma kljuka (džibre) srpski domaćin prosečno izgubi 2,29 litara šljivovice samo zbog toga što kace drži otvorene, na toplom, i kasni sa destilacijom. Pošto u Srbiji prosečno rodi 436.000 tona šljiva godišnje a u rakiju se preradi 392.400 tona, udruženi gubitak svake jeseni iznosi devet miliona litara sirove meke šljivovice sa 28 procenata alkohola.
Ili, prevedeno u prepečenicu, između 4,5 i pet miliona litara ljute rakije, što je ravno godišnjoj proizvodnji jednog velikog industrijskog pogona za destilaciju nacionalnog aperitiva. U novcu, to je bar 15 miliona evra štete svake jeseni.
Ove podatke objavila je grupa istraživača Instituta za voćarstvo iz Čačka i Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna u naučnom radu „Uticaj načina prerade šljiva na prinos rakije šljivovice”. Dokumentovan je rezultatima ogleda izvedenog na Institutu gde su dve godine uzastopno tri sorte šljiva – požegača, stenli i čačanska rodna – prerađivane u rakiju na sedam različitih načina.
Ti tehnološki postupci razlikovali su se u sledećem: da li je kljuk šljive sa košticama ili bez njih, da li je destilacija izvršena odmah po alkoholnom vrenju ili dva meseca kasnije, da li su plodovi muljani ili pasirani i da li je do alkoholnog vrenja došlo spontano ili su u kljuk dodati selekcionisani kvasci.
– Pri preradi iste sorte šljive, čak u toku iste godine, primena različitih tehnoloških postupaka uslovila je razlike u prinosima rakije od 1,02 do čak 33,85 odsto – kaže za „Politiku” mr Branko Popović iz čačanskog instituta, jedan od autora rečenog rada.
...
