Ракија од шљиве

Nece biti vise sljive ove god. ako nadjem malo dunja i kraj za ovu god.
pili smo danas tu od 50%, lepa rakija puna aroma i mirisa, bez nekog loseg efekta...
 
dscn1884.jpg
Пијана слика.
 
Ovde kod njih nekoliko sam nailazio na klipove u komu. Jedni kažu da drže zato što da jačinu komu, a drugi zbog kiselosti... valjda ubija kiselost. Iskreno, meni to deluje malko sumnjivo, al' nek' bude tako. Ne pokvari kom pa neka ide...
 
Ja to već rekoh malo unazad, moj otac i kazandžija su to isto radili...izlazila kisela pa turiše kukuruz ceo.
 
Danas sam po prvi put cuo i video da se u kazan iz kojeg se vadi za prepek ubacuje par klipova kukuruza , da povuce gocinu , rakija je super probao nema kiseline ni smeka a moze da se tera na 2-3 grada ..
Mi teramo dok ne krene kisela, a to je negde oko 10gradi prepeka pa ispod. Cim padne ispod 10gradi obavezno se cesce kontrolise kvalitet. Kasnije ako ima potrebe razblazuujemo destilovanom vodom kad se "sladi".
Kukuruz u klipu, kocanjke i ostalo ne stavljamo jer rakija ima cudan smek kad odstoji. " Parnjacu" nemozes da osetis dok se ne "sladi" dal ima neki smek ili nema, za to treba imati prefinjeno nepce:osmeh:
 
prijatelji potrebna mi je jos ova pomoc.naime ispeceno je oko 300l meke prekidano na izmedju 25 i 30 stepeni kako koji kazan.rakija je od pozegace i izuzetnog je ukusa.sutra prepek prvi put u zivotu.mislili smo da teramo dok ne podje kisela pa da prekidamo i dodamo destilizovanu ili demineralizovanu vodu ali sam sinoc citajuci postove na kajsiji video da neki od vas koje veoma postujem geber....insistiraju da se prekida na visokim procentima preko 60 pa da se kasnije dodaje destilisovana voda.takodje ako sam dobro shvatio sto vise se pusta da izlazi iz lule vise izlazi metanola?kazu da bez obzira na ukus koji se ne oseca zbog jacine arome ostaju ucaurene i razblazivanjem d vodom sve dolazi na svoje.sta da radimo koji metod je najbolji?ps nemamo bure za sada ali imamo staklene balone od po 5l koliko da ih punimo ukoliko ide razblazivanje i kada da je razblazujemo.unapred svima veoma zahvalni
 
mislili smo da teramo dok ne podje kisela pa da prekidamo
Kada osjetiš ovaj nedostatak već si debelo zakasnio, tako da ne bih preporučio ovakav način odvajanja frakcija.
neki od vas....insistiraju da se prekida na visokim procentima preko 60
Mađaricu (Požegaču) prekini kada u prihvatnoj posudi budeš imao najmanje 65 stepeni, a poželjno je i još bolje na cca. 68.
kazu da bez obzira na ukus koji se ne oseca zbog jacine arome ostaju ucaurene i razblazivanjem d vodom sve dolazi na svoje.
Osjeća se ukus itekako. Zato i jesu najbolje rakije koje dozrijevaju preko 30 godina u buretu, kada ispari alkohol i na taj način budu svedene na pitku jačinu. U pitanju je samo snaga alkohola koja neutrališe naša čula za ukus u usnoj šupljini, pa ne možemo trenutno osjetiti ono što inače možemo. Probaj tu rakiju od 68 stepeni uzeti u maloj količini koja se ne može nazvati gutljajem. „Stavi“ je na vrh jezika i dozvoli da se polako širi po ustima i da je pljuvačka iz usta razblaži i tako spriječi iritaciju zavšetaka za ukus na jeziku. Nećeš ni biti svjestan jačine rakije a imat ćeš jedinstvenu priliku da vidiš šta je prava aroma i šta ova šljiva može dati. :osmeh:
imamo staklene balone od po 5l koliko da ih punimo ukoliko ide razblazivanje i kada da je razblazujemo.
Kod većine posuda pa i ovih balona je nazivna zapremina manja od stvarne za nekih 10%. Tako da ih trebaš puniti na ovih 5 litara ili 90% stvarne zapremine (one kada je posuda napunjena do vrha).
Razblaživanje se radi destilovanom ili demineraliziranom vodom. Nakon dva mjeseca odležavanja rakije, na uhvaćenoj jačini, kreni u nekoliko navrata spuštanje jačine za po 5% alkohola. Dva mjeseca je minimalno, a važi pravilo što duže to bolje. Ako je rakija bila 65 stepeni i više onda prvo spuštanje možeš uraditi za maksimalnih 10 stepeni. Nakon svakog razrjeđenja pusti neka protekne bar 10-15 dana, a poželjno je i više. Ako sa 45 želiš spustiti na 40% onda u ovoj zoni budi dodatno oprezan i uradi to u dva navrata. Kod razblaživanja važi pravilo, potpuno lagano, u tankom mlazu, uz obavezno i neprestano miješanje, čitavo vrijeme dok se voda iste temperature usipa u rakiju. Ne smije se dozvoliti potkoncentracija alkohola u bilo kojem dijelu posude jer bi to bio direktni udar na stabilizirane arome u destilatu i njihov djelimičan gubitak.
 
Molio bih savet, čime da premažem kazan malo mi propušta na gornjem djelu oko zalemitog šešira..nešto se sječam kao djete da se to zamazivalo nekim blatom..tj.. zemljom ili ima neko sredstvo čime da premažem?
 
Neko lepi testo a neko dodaje mekinje u brasno, pa u to doda vode i omaze prstom svugde gde moze da pusta. Licno vise praktikujem cisto brasno bez mekinja jer kad se stegnu mekinje ostaju male ljuspice i u sledecem lepljenju moze da izgrebe jagodice.Znaci brasno i voda i time oblepis svugde gde treba ako se radi o ovakvom lampeku
images

Ako je rec o ovakvom lampeku onda ide voda u kanale da nebi pustao.
lampek_u_porti_manastira_lelic.jpg


Najbolje postavi sliku pa da vidimo sta te muci?
 
Spoj kapka kazana (šešira) i parovodne cijevi ide preko onog malog kupastog suženja na vrhu kapka. To kupasto suženje se na kapak spaja najčešće lemljenjem kalajom, a ponekad dodatno i nitnovanjem. Ovo je jedno od osjetljivijih mjesta kod starijih kazana uslijed ne baš pažljivog skidanja i postavljanja parovodne cijevi ili rukovanja kapkom. Trajno i najbolje rješenje je lemljenje. Najbolje da to uradi onaj ko ima vičnu ruku jer nije baš jednostavno imati osjećaj za temperaturu lema na pomalo nezgodnim mjestima, bez puno neravnina za koje bi se kalaj lakše, čvršće i trajnije uhvatio. Neko efikasno trenutno rješenje jeste mješavina mekinja i brašna u omjeru 3:1 i malo vode. Još bolje od mekinja je krupno mljeveno kukuruzno brašno (šrot), naročito u ovakvoj situaciji, jer bolje lijepi za ravnu bakarnu površinu uslijed zagrijavanja. Jako malo vode gdje smjesa dobije plastičnost tek kada se dobro umiješa. Ako nedostaje vode dodaješ je pomalo tokom miješanja tijesta. Mekinje su te koje obezbjeđuju nepropusnost i čvrstoću tijesta, a brašno služi samo kao vezivno sredstvo i ispuna. Prije nego naneseš ovo tijesto na tu rupicu, očisti na vruče ovaj dio kapka 5-10%-tnim rastvorom limuntoza i nakon 5 minuta dobro obriši mokrom krpom ili operi vodom. Može i limunom. Samo ga prepolovi i dobro istrljaj to mjesto, na vruče. Nakon toga nanesi to tijesto nešto šire nego što je rupica kako bi se uhvatilo na najbliže neravnine oko rupice na koju pušta. Da li pušta na samo jednom mjestu provjeri noću uz neko svjetlo, dok traje destilacija. Tako se zbog pojačane vlažnosti vazduha najlakše vidi tanki mlaz isparenja iz kazana koji je primjetan u visini od nekih 15 centimetara. Danju je to teže uočiti, ako se radi o ovako malim rupicama kao što je vjerovatno i u tvom slučaju.
 
Poslednja izmena:
Gde ostavljate jaku rakiju od 68vol da odlezi i kada je razbalzujete kako to radite? Da li direktno u buretu ili je pretocite u neki sud pa u njemu radite razblazivanje?
 
ne znam na kakvo bure mislis, ako mislis na drveno , sa malim otvorom , tesko ces tu izvesti dodavanje vode i konstantno mesanje , koje je pozeljno prilikom razblazivanja rakije.
ako je to slucaj , ja bih uradio ovako , presuo bih rakiju iz bureta u neki veci sud, dodao vodu , konstantno mesao , pa sve vratio u bure do sledeceg sipanja vode, onda opet u veci sud pa voda i mesanje...

ako je veca kolicina rakije u pitanje, me znam sta da ti kazem , ja cu imati oko 100-120l rakije za razblazivanje , a gde cu je drzati i kako razblaziti jos nisam smislio , jedino mi pada na pamet plavo bure od 200 l , pa razblazivanje, ali me je strah da rakija bude u tom buretu , da ne povuce neki miris..
 
@geberu imam pitanje za vas: vi poznajete bele ili žute šljive koje imamo kod nas u Sprskoj, pa me zanima da li se smeju oprati, ja sam izgleda zaj**** stvar i oprao ih, i sada kada sam počeo peči rakiju vidim da kom nije sladak nego kao kiseo, nisam dodavao ništa šečera ni kvasaca. Rakija je dobra, nema nikakvoga priokusa ali ne dava mnogo. Hvala na odgovoru
 
Ono sto sam ja citao je da nije pozeljno prati bilo koju sljivu pred stavljane u kacu... Naime ima veze sa mikroorganizmima koji su na njoj... cak se preporucuje da ostane dan dva na zemlji-da sto vise tih dobrih mo dospe na nju....
 
ako je veca kolicina rakije u pitanje, me znam sta da ti kazem , ja cu imati oko 100-120l rakije za razblazivanje , a gde cu je drzati i kako razblaziti jos nisam smislio , jedino mi pada na pamet plavo bure od 200 l , pa razblazivanje, ali me je strah da rakija bude u tom buretu , da ne povuce neki miris..

Pa to i ja razmiljam, opet ako govorimo o odlezavanju nove rakije, onda je logicno da to ne bude u staklenom balonu ili u plasticnom buretu, jer tu rakija ostaje onakva kakvu smo je ispekli (moje laicko misljenje), vec bi nju trebalo sipati u drveno bure, pa posle minimum 3 meseca poceti sa razblazivanjem.

Za malu kolicinu je ok to presipanje iz bureta u sud, razblaziti, pa vratiti u bure, ali sta se radi kada se ima veca kolicina tipa 200-300l koje je tu najbolje resenje?
 
Rakija što duže odležava na punoj jačini sve bolje dozrijeva, tako da se svođenje na željenu jačinu počinje raditi onda kada se mora. Vodeći računa da se to radi u obrocima, ne odjednom i da između dva obroka protekne najmanje 10-15 dana, a poželjno je i više. Razblaživanje za veću količinu se radi isto kao i za malu, samo su posude veće. Može se iskoristiti pretok crijevom i čin postepenog dosipanja i mješanja u nekoj posudi. Dok je pretočiš već je treba vratiti u njenu posudu. Za prvo spuštanje sa 68 stepeni možeš određenu količinu vode postepeno pomiješati sa polovinom zapremine pa je takvu vratiti u osnovnu posudu. Rakija dozrijeva i u staklu samo što tamo nije obogaćena aromama koje potiču od hrastovog drveta.

@kanački, nikako nemoj tu plavu plastiku za bilo kako duže odležavanje. Za miješanje i kraće držanje može da posluži. Stakleni baloni, pleterke, nazivne zapremine 54 litre a u stvari imaju po 60.

@rastušan, šljiva se inače ne pere ako nije zamazana blatom ili prašinom. Kada se opere ili je sapere kiša prije berbe onda bi se trebao dodati kvasac zbog čistijeg vrenja. U protivnom postoji opasnost od veće aktivnosti bakterija i drugih mikroorganizama, što onda utiče i na kvalitet i na količinu rakije. Upravo iz tih razloga se i ne preporučuje da se za pravljenje rakije upotrebljava šljiva koja je ležala na zemlji. Zbog aktivnosti svih drugih mikroorganizama koji nisu kvasci koji fermentaciju vode u poželjnom pravcu. Kljuk i ne treba da bude sladak nego blago kiselkast, ali ne na sirćetnu kiselinu po ukusu i mirisu, nego na prirodno prisutne kiseline u voću.
 
Nazad
Vrh