Žetveni ostaci-biomasa kao energent za grejanje domaćinstva

talianu je napisao(la):
Spaajki jel ima mogucnosti da se kotao predozira tjda puni,puni,puni ...ipodigne temperaturu na recimo 100 stepeni i pocne da kljuca.
Kliknite za proširenje...

To se ne može dogoditi jer rad gorionika reguliše termostat, kada se postigne zadata temp. vode na izlazu iz kotla, termostat izključuje ventilator i dodavanje "goriva".
Opadanjem temp. termostat pokreće proces ponovo...
 
A kako se ponovo upali gorivo? Da li ostane žeravice pa od nje (koliko traju ti prekidi kad je dostignuta zadata temperatura?), ili imate grejač koji pali šapurike?
 
Ja sam se ove godine zaj.. i nisam spremio slamu, pa sam kupio drvo i ugalj, i tak sam se zaj..., jer u odnosu na slamu je sr., a tek u odnosu na šapurike je duplo sr. Drvo i ugalj me izašlo papreno, plus za loženje komplikovano u odnosu na slamu, koja je skoro dž., i lako se loži.
 
Sve ima svoje mane i prednosti. Slama je ubedljivo najjeftinija, ali nosi niz drugih problema. Ugalj sam napustio zbog bezočne krađe na stovarištima (tonu maznu dok kažeš keks, a niko ne prihvata merenje). Drva nikad nisam koristio kao glavni energent za centralno, već samo za smederevca i kaljevu peć dok je bila u funkciji.
 
dukej je napisao(la):
A kako se ponovo upali gorivo? Da li ostane žeravice pa od nje (koliko traju ti prekidi kad je dostignuta zadata temperatura?), ili imate grejač koji pali šapurike?
Kliknite za proširenje...
Ostane zara na ploci pa se gorivo samo upali ponovnim pokretanjem gorionika sto se na snimku vidi..Prekid traje otprilike 10-ak minuta kolika je tolerancija termostata dok mu opadne temperatura od zadate.Pumpa radi stalno pa samim time treba toliko vremena da temp.na termostatu opadne.Moze da ostane do 30 min iskljuceno i da se ponovnim pokretanjem ponovo upali, mada ne pravim tolike pauze.Da napomenem,pumpa mi stalno radi i izlazna temp iz peci mi je uglanom 55 c prepodne, i 45-50 c popodne a u kuci ceo dan 24-25 c.
 
Kada sam pre koju godinu ložio same šapurike, na svakih sat i po do dva, po dve pekarske gajbe, temperatura je varirala od 30 do 60 stepeni, nikada nije bilo smole, peć sam čistio jednom do dvaput u sezoni (samo pepeo u tunelima), pepeo svake dve-tri nedelje, a ovaj Spajkijev sistem je daleeeko bolji, tako da tu nema ni pepela :osmeh:.
 
@spajki koliko dnevno potrosis ogreva (kilograma ili kubika tako samlevenog ili vec kako meris mozda broj rezervara za sapuriku)
ja lozim sojinu slamu i dnevno ode 6-9 bala i dosta je toplo a i ne lozim tako cesto za razliku od prosle god kada mi se cinilo da svaki cas izlazim da lozim
 
Ne znam sta podrazumevas pod smolom ali nista mi se ne lepi i ne tegli po kotlu.Imam samo malo fine garezi po zidovima koje sa obicnom cetkom opajem i to je to.Iz kanala iscistim tu finu garez jednom u dve nedelje (ili kad se setim) i to je to.
Potrosnja mi kao kod svakog grejanja zavisi od spoljne temperature,trenutno,bure (200 lit+konus) sto mu dodje oko 55-60 kg samlevenih sapurika mi traje od ujutro 8,30h do uvece oko 21-22h.Grejem oko 160 m2 kuce + oko 50 m2 radionicu sa nikakvom izolacijom.Ja sam zadovoljan sa ovim.
 
Da prokomentarisem i ja, "valjda nece da skodi". Proizvodnja peleta-Licno sam bio svedok, doduse ima vec cetiri godine, gasenju pogona za agropelet kapaciteta 200 kg/h. To ovde nema/nije imalo trziste a njegova pec je imala veliko loziste...! Briket bio konkurentniji. Moj kolega je bio upozoren od profesora sa Polj. fak. iz NS-a da je proizvodnja briketa-pelata komercijalno neisplativa na kapacitetima ispod 300-500 kg/h. Jos ako to krenete sa nepouzdanim masinama taj kapacitet padne duplo. Jedina prodaja peleta bila mu je za MK I to peleta koji je mesao sa secernom melasom ali je to islo kao stocna hrana a ne kao emergent. Sto se tice Kineskih masina pitajte nekog u "Sojaproteinu" kako su prosli ili "Pelera" u Ratkovu. Pravi proizvodjaci su skupi ali Vam nude mogucnost placanja posle 6 meseci, odnosno tek kad oni dokazu ugovoreni kapacitet! Ako se nevaram, pa pogon u Titelu je otvoren 2009 sa sve subvencijama, a sad ne radi!?
Sledece, sto se potraznje tice za drvenim peletom u svetu ona postoji ali samo za “belim” peletom sa procentom pepela ispod 1%. Jedan od najvecih distributera u Evropi “German Pellets” NECE da proizvodi pellet od tvrdog drveta /zbog otezane proizvodnje, distribucije, itd/. Pon u Vinkovcima “Spacva” takodje vise neradi jer su pravili pellet sa velikom primesom hrastove kore /koju inace imaju na deponiji/. Jos jedna informacija, pomenuta firma Trater inace planira da predje na DRVO kao sirovinu za proizvodnju peleta. Da ne davim sad sa razlozima, svodi se na isplativost.
Lozenje peleta-Prosle godine sam sa firmom koja se bavi uvozom I montiranjem svih vrsta kotlova, pa I onih na pellet, pravio ponudu za jednu stambenu zgradu od 7000 m2, pa se ispostavilo da za gorionik na Agropelet treba u startu izdvojiti 3-4 puta vise para nego za gorionik na drveni pellet, pa se ispostavilo da je za ponudjeni ugovor od 5 godina daleko isplativija varijanta sa drvenim peletom. Ove godine na Poj. Sajmu su Austrijanci promovisali kukuruzni oklasak -kočanj kao naj gorivo /karakteristike,manipulacija, skladistenje itd/ za ovo podnevlje. Doduse skupljaju ih sa novim kombajnima koji imaju poseban bunker za to ali sam siguran da bi se moglo naci neko prihvatljivije resenje za nas. Ako je njima verovati onda Spajki nece imati bolje I lakse grejanje jer ce mu Agropelet losije goriti u njegovom gorioniku I puno cesce ce ga morati cistiti zbog zagusenja. Po njima je oklasak po karakteristikama I kvalitetu sagorevanja kao I odrzavanju blizi drvenom od agropeleta. Siguran sam da ce nam Spajki vec preneti svoja iskustva.
Namerno sam napisao duze pismo u nadi da bi sa druge strane ono moglo da ustedi puno vise vremena o pravcu razmisljanja. Inace moj generalni zakjucak u vezi biomase je: “oni koji imaju masine za prikupljanje biomase, su u sve vecoj prednosti u odnosu na one koji tu istu preradjuju”! Istomisljenici javite se da “pravimo sobni-forumski repuljik”! :) Pozdrav svima!
 
mcole, ne znam kako su prof sa Polj. fak. došli da kalkulacije da je proizvodnja isplativa samo pri proizvodnji većoj od 300-500 kg/h? Tačno je da pri većim obimima proizvodnje/prodaje dolazi do bržeg pokrivanja fiksnih troškova i njihove degresije i do brže otplate investicije, ali je takođe tačno da fleksibilnost kapaciteta u ogromnoj meri određuje fiksne troškove. Prosto rečeno, fiksni trošak nije isti ako se mašina plati 100.000 ili 10.000 evra. Pored toga, mislim da je realna pretpostavka i da će pojedine kategorije troškova rasti (npr. transportni troškovi) sa rastom obima proizvodnje što umanjuje profitabilnost investicije. Jednostavno, ako preradiš svu slamu iz tvog kraja, moraš da je nabaviš iz susednog atara i to moraš da prevezeš. Bez neke dublje analize, rekao bih da su pogoni zatvoreni zbog lošeg planiranja, nedostatka obrtnih sredstava da se zatvori ciklus i bez obezbeđenog plasmana na inostrano tržište. Lično mislim da trenutno više šansi za uspeh ima veći broj manjih proizvođača nego jedan veliki proizvođač. Ovo naročito ako se ima u vidu da tehnologija nije zahtevna i da je dostupna već od 20.000 evra (možda i manje) za ceo proces. Spreman sam da nastavimo diskusiju na ovu temu jer mislim da ova priča ima potencijal.
 
Dok je drvo kao energent u Srbiji (recimo ja ga plaćam) 40 eura ne verujem da ima ikakvog računa praviti pelete.
Ja grejem cc 200m2 kuće odlično izolovane.
Banatska bukva + Užička bukva jedina 2 energenta.
Bukvu 15 metara + šapurike od 4-5 vagona kukuruza i uglavnom ne potrošim sve u toku sezone ( bar nisam ovih 9 sezona od kada se grejem tako).
Spajki ne znam kako melješ šapurine ali mislim da je bolja varijanta da da ih drobiš između 2 valjka ,biće krupnija i sa manje prašine jedino može biti problem transporta kroz puž.
Ja planiram sledeće godine da napravim veliki spremnik za šapurine i da se dozira pomoću hidrauličnog klipa.
Jedini razlog što mi se Spajkijev sistem ne sviđa je što moraš prvo da melješ šapurine,inače je ideja za desetku.
 
Dali mi neko moze reci nesto o kaloricnosti vinove loze.Nema debelo granje,lako bi se usitnilo,a u prolece je nude na sve strane.Ima je na gomili ispred vinograda.Moglo bi se loziti u snopovima ,a verovatno bi bila pogodna za pelet.
 
talianu je napisao(la):
Dok je drvo kao energent u Srbiji (recimo ja ga plaćam) 40 eura ne verujem da ima ikakvog računa praviti pelete.
Ja grejem cc 200m2 kuće odlično izolovane.
Banatska bukva + Užička bukva jedina 2 energenta.
Bukvu 15 metara + šapurike od 4-5 vagona kukuruza i uglavnom ne potrošim sve u toku sezone ( bar nisam ovih 9 sezona od kada se grejem tako).
Spajki ne znam kako melješ šapurine ali mislim da je bolja varijanta da da ih drobiš između 2 valjka ,biće krupnija i sa manje prašine jedino može biti problem transporta kroz puž.
Ja planiram sledeće godine da napravim veliki spremnik za šapurine i da se dozira pomoću hidrauličnog klipa.
Jedini razlog što mi se Spajkijev sistem ne sviđa je što moraš prvo da melješ šapurine,inače je ideja za desetku.
Kliknite za proširenje...
Da bi drobio sapurike treba mi neko ludilo od drobilice :haha:.Sapurika je strava tvrda kad je suva,probao je jedan kolega da ih drobi u masini koju je napravio za drobljenje vestackog djubriva i nije hidromotor(ne mali) mogao da savlada sapurike.Jeste da potrosim deo energije(gorivo) na mlevenje ali zato imam automatizovano grejanje :osmeh:,sto bi sa samim sapurikama izveo samo da sedis pored peci i dodajes "dve po dve".Hajde malo objasni nacin na koji hoces da ih dodajes ili daj link ka necemu slicnom.
 
Mislim, da bi se moglo sa silokombajnom, podesiš brzino podavanja.

A za ozbiljniji posao, možda bi se kupilo polovnu mašino za punjenje visokih silosa (Epple, Mengele...).
Ta sve saseće.

20429415.jpg

20429416.jpg

20429417.jpg
 
Poslednja izmena:
Ovo je dobra sprava ali i to je mlin cekicar a ne drobilica ako ne gresim.Prosle godine sam radio sa sitom fi20mm i mlin bez turbine (da duva na prikolicu ili tavan) a ove godine sa sitom fi 24mm i mlin sa turbinom.Bolju granulaciju sa manje prasine sam imao prosle godine bez turbine nego sa njom.Razmisljam o pravljenju neke drobilice ali o tom potom.
 
Spajki ,sistem bi bio kao tvoj samo što bi skladište bilo na tavanu i prirodnim padom bi se spuštalo u sulundar ku kome bi klip vremenski podešen gurao određenu količinu šapurina ka otvoru od kotla.tvor treba bito dovoljno veliki da se šapurine ne bi zaglavljivale .
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh