Žetveni ostaci-biomasa kao energent za grejanje domaćinstva

Tako i ja mislim ::super:: :bravo:. Sad jedino da razradim plan za mlin. Mislim da bi mlin za plastiku (Alpina) bio adekvatan za ovu namenu, a i najmanja je verovatnoća za zagušenje, plus turbina za utovar i :cool:.

---------- Poruka napisana u 21:01 ---------- Prethodna poruka je at 20:57 ----------

Spajki, jel guši na konusu rezervoara? To se rešava mešačem kao kod rasturivača veštačkog đubriva.
 
Teoretski da,mesacem.Bio sam ubacio mesac pa je bilo jos gore.Ta samlevena i isfronclana ljustika je gora od kanapa i armature.Koci, zaustavlja,namotava se,čuda pravi.Onda sam ga izbacio i još povećao otvor na buretu i sad je ok.
 
Pa to je onda još jednostavnije, napraviti donji otvor da je veći od dužine ljuštike, zači da treba da je prečnik bar fi 200 mm, onda nebi moglo da zaguši.
 
kolkiko kosta ova pec.dali oz da gre 14 radijatora.oko 500 kvadrata.
grejace sto posto ja imam termomont simanovci 40kw na cvrsto i grejem 600kv i 21 radijator i veruj mi na drva i ugalj ugrejem ali bato mnogo i potrosim 30m drva 10 tona uglja i dve 5-tonke cokanja(sapurine) i polovinom marta cvrc nema vise ali bar se ne smrzavam
 
Ako 40 kw greje 600 kv ja je pojedem odmah.
Tebi je prosek svake sobe 20 m2 ?Ako ideš logikom jedna soba jedno grejno telo.
u stvari kotao mi je tkk40 to mu je i oznaka i grejem bukvalno tri kuce ja i burazer dvojnu i matori i keva nus prostorije oko 600kv ja nisam majstor taj su mi kotao oni preporucili i veruj mi greje sve to ali kazem mnogo ogreva mi ode celo leto grbacim za ogrev zato sam ovde da vidim da ako mogu neki jeftiniji sistem za grejanje a da ne menjam kotao jer je i ovaj star 4 god i jako mi se svidja urbanov sistem gorionika jer cokanj imam zabadava koliko god hocu a mala je investicija da se gogionik namesti skoro sve od materijala imam samo dobra volja
 
Meni je montiran kotao za kk 60 za kapacitet od 350 kvadrata(maximalno) ja grejem oko 200m2. Zato mi malo čudno d tako "mala" može da stogne d zagreje sve to.
Ako greješ toliko kvadrata onda je to po meni normalna potrošnja.
 
Može i mala peć da greje tu kvadraturu, ali je pitanje kakvu ima izolaciju na objektu, i ono najbitnije, koliko često mora da loži. E onda se dolazi do ove varijante, da mala peć, koja se konstantno dozira sa gorivom i raspaljuje vazduhom, može komotno da greje veliku kvadraturu za svoju veličinu (peći).
 
Evo konačno i mojih iskustava sa peći koju sam kupio ove godine ,sačekao sam da prođe zima i ovi jaki minusi da bi mogao dati neku ukupnu ocenu za prvu sezonu.Prvo da kažem da sam sa peći prezadovoljan i da je ispunila sva moja očekivanja i puno više,ono što me je odmah oduševilo kod ove peći jeste veoma brzo zagrevanje vode,tj. podizanje temperature u celoj kući konkretno u mojoj kući koja je spratnica + potkrovlje (koje se ne koristi) sa ukupnom grejnom površinom od 140 kvadrata kuća je izolovana sa stiroporom od 5 cm.U roku od 15 -20 minuta od podlaganja temperatura na izlazu iz peći je 40 - 50 stepeni ,a radijatori topli za ovo je zaslužena velika zapremina peći tj.velika količina vode koja se nalazi u peći,moja stara peć na čvrsto gorivo nije ni izbliza mogla da zagreje ovako brzo a i puno više goriva sam morao ubaciti.Drugo pošto sam na dosta mesta pročitao da ove peći dime do te mere da se i komšije bune,od toga bar kod mene nema ništa iz dimnjaka izlazi može se reći gušći dim jedno 5 minuta dok se bala ne razgori a posle malte ne bez dima ,i pored toga što kad sam ugrađivao peć zbog prostara sam morao ugraditi koleno za dimnjak kao što se vidi na slikama,Peć je konstrukcijski odlično rešena za čišćenje i što se tiče čađi peć sam čistio do sad 2 puta u celoj sezoni,cela operacija traje nekih 10 minuta.E sad ono najbitnije potrošnja. Peć od početka sezone ložim od 8 pola 9 sati ujutro , a poslednje loženje mi je oko 23 sata stim da sam na ovim temperaturama od - 20 i kusur ubacivao u peć poslednji put oko 1 posle ponoći.Kada su temeparture do - 8 tj. ova prva polovina zime bale sam delio na pola i tako ih ubacivao ,na tim temperaturama prosečna potrošnja mi je bila 2,5 bale, podlaganje sam u ovim uslovima vršio sa 2 korpe čokova.Sve preko ovih temperatura pa do -26 koliko sam izmerio najviše u februaru ,prosečna potrošnja mi je bila 4.5 bale a podlaganje na ovim temperaturama sam vršio sa 3 korpe čokova.Otpad tj. pepeo sam čistio u ovoj prvoj "toplijoj" varijanti svaki drugi dan i pri tome imao jedan najlonski džak od veštaka,a u ovoj drugoj hladnijoj varijanti svaki dan i imao opet jedan džak.Temperatura u kući mi se uvek kretala od 24 do 28 stepeni a ujutro pred loženje od 15 do 19 stepeni .Konačni bilans sa nekom predpostavkom do kraja marta i nešto aprila će biti potrošeno oko 380 bala slame i jedan špediter čokova,s obzirom da sam plaćao baliranje slame 18 din po bali a čokove imao svoje... ostalo izračunajte sami.Ovde bi podvukao crtu , a pored svih ovih prednosti ,jedinu manu koju sam do sad primetio kod ovog sistema jesu užasno iritirajiće čestice pepela koje posle čišćenja bukvalno lebde u vazduhu još pola sata i bez maske nikad nečistim peć,ali i to ću rešiti sledeće sezone ugradnjom jednog ventilatora u zid prostorije.Sve u svemu da nedavim dalje možda sam nekom pomogao ako se dvoumi da uvede ovako nešto i ima sve uslove moj savet je da što brže učini.Evo par sličica

b3skuf.jpg
oh0g20.jpg


iqgc5w.jpg
2q35eza.jpg


34fi8bb.jpg
 
Mi koji ih ložimo, svi mislimo na sojinu slamu,jer je za ovu namenu najadekvatnija, mislim da niko neloži žitnu slamu (sem ako nemora).

---------- Poruka napisana u 00:34 ---------- Prethodna poruka je at 00:24 ----------

Ja nemam izolaciju na kući, grejem oko 170 kvadrata, i do kraja zime ću potrošiti 1200 bala sojine slame, koje sam spremio, ali neložim ništa drugo sem slame. Zaj... me majstor što mi je balirao sojinu slamu, pravio je neravnomerne bale, i većinom dosta sabijene, što za ovu namenu nevalja, jer takva bala ne sagoreva dobro, nema dovoljno vazduha, i zbog toga i trošim nešto više, možda čak i nekih 20%.
Do predprošle godine dok sam se grejao sa istom peći isključivo na šapurike, trošio sam za sezonu oko 7 zmajevki šapurika.
 
Lepo.
Bala slame se misli na soju ili zitnu?

Tako je, bale sojine slame ali moje bale što mislim da je jako bitno ,nisu za sve ovo vreme dobile ni jednu kap kiše (kako na njivi tako ni u dvorištu) znači ja i brat smo sazlužni za dopunjavanje zaliha u podrum u koji stane oko 80 bala i par puta smo radili kad je magla i vlažno ,a iz bala izlazi prašina kao da ih kupim sa njive i za to mislim da mi je velika iskorišćenost energije ,jer sam gledao na još par mesta u selu ljudi bace samo neki najlon preko (kojeg vetar obično oduva) i onda se bale lepo "nasrču vode" i izgube mogu reći sigurno i do 50 % energije.Ja sam napravio skladište za bale koje od gore ima redovni krov a sa strane sam sve obavio asurama ,a sledeće godine ako bog da i tu ide čvrsti materijal
,I još sam zaboravio napisati da mi je plafon od sprata takođe izolovan iznutra sa stiroporom jer mi je ploča koja deli sprat i podkrovlje odvlačila puno toplote.
 
Prošle zime sam potrošio oko 900 bala sojine slame (+ šapurike iz čardaka od 10m), a ove sam stigao do cifre od 700 bala. Bale su mi takođe 100% suve (o tome jako vodim računa). Dnevno trošim oko 6 bala (prva oko 11-12h, a poslednja oko 21-22 h, kad se kako zalomi i zavisno od spoljašnje temperature), a dok su bili oni veliki minusi trošio sam obično po 7-8 bala dnevno (prva oko 10-11h a poslednja 23-24h). Naravno, na one velike minuse je išlo i po 3/4 -1 korpa šapurika uz svaku balu, dok recimo ovih dana uopšte ne trošim šapurike (donekle i zato jer ne mogu da im priđem jer se ispred šupe gde su one formiralo malo jezero od otopljenog snega). Kao što se vidi, razlika u balama nije velika između ovih toplijih dana i onih najhladnijih, ali je zato velika razlika u šapurikama bez kojih mislim da bih morao ubacivati balu na svakih sat do sat i po po onom najhladnijem vremenu, a ni tad nisam siguran koje bih temperature postizao. Kuća je spratna, tj. prizemlje i potkrovlje, (potkrovlje kompletno u betonskoj ploči), zidano na ciglu i po, s' tim da je ovo pola cigle šuplja fasadna cigla. Zidovi su bez izolacije a potkrovlje sam ja delimično izolovao sa staklenom vunom (kosine, ali je to davno urađeno i pitanje je u kakvom stanju je ta izolacija, tj. da li je propao najlon iznad nje, odnosno da li je primila vlagu). Grejnu površinu vam ne mogu reći jer sam u prostorijama gde se ne boravi privrnuo ventile na radijatorima, toliko da u tim prostorijama ne bude hladno, ali nije ni toplo. Time sam dobio da je u ostalim prostorijama temperatura od 23-27, zavisno od doba dana i da li je bala u izgaranju ili je već izgorela, odnosno može se reći da je u proseku temperatura oko 25 stepeni. Temperatura u tim sobama, pre podne pre potpaljivanja prve bale je obično oko 20 stepeni, s' tim da se u onim najhladnijim danima spuštala i do 18 stepeni. Peć čistim na svaka dva dana i imam po jedan džak od veštaka pepela. I meni je najveći problem taj pepeo koji leti po celoj kotlarnici, pogotovo ako se prodžara ložište da pepeo propadne u pepeljaru - a nije prošlo bar dva sata od potpale te bale.

@ marko

Nešto mi je malo taj špediter šapurika ako trošiš svakodnevno po 2-3 korpe šapurika...
 
Nije malo moj špediter ima arnjeve pa samim tim menja prikolicu od recimo 4 tone to nisam naglasio znači špediter sa arnjevima pun + - neka manja greška ali od toga nije više sigurno.A pretežno su to bile dve korpe po danu a tri sam ubaciovao tokom februara i to ne ceo februar ovu zadnju nedelju ubacujem opet po dve korpe jer nemam potrebe za više.
 
ja grejem oko 300 kvadrata,pec 50kw,potrosim oko 2500 bala sojine i zitne slame,kuca je bez izolacije,teperatura u kuci 17-25c,
 
To sa pepelom nas sve muči :udri:. Zaboravio sam da pomenem, da ja ložim od ujutru 6-7 sati pa sve do 1 posle ponoći, a na onih -24 je loženo od 6 do 2-3 sate posle ponoći (u smenama), temperatura unutra mi je od 20 do 23°C :cool:. I meni su bale suve (nađe se poneka vlažnija), a lagerovane su u bašti na gomili, i umotane u onu plavu kinesku foliju.
A niko ne pominje dimenzije bala ::namigivanje::, jer i tu ima razlike, moje su dimenzija 50x40x95 (prosečna dužina zbog majstora koji ih je kucao :udri:).
 
Što se tiče pepela koji lebdi svuda oko vas to bi mogli rešiti sa onim stolarskim"usisivačima za sitnu piljevinu.
Ništa komplikovano,ventilator Ulaz(usta)cev za izdlačenja,spremište.Ima postolje tako da se montira gde je kritična tačka.
Kad budem išao kući u Suboticu slikaću ima je brat u radionici.Cena je bila 250 eura ali se može napraviti za puno manje novaca.
 
Što se tiče pepela koji lebdi svuda oko vas to bi mogli rešiti sa onim stolarskim"usisivačima za sitnu piljevinu.
Ništa komplikovano,ventilator Ulaz(usta)cev za izdlačenja,spremište.Ima postolje tako da se montira gde je kritična tačka.
Kad budem išao kući u Suboticu slikaću ima je brat u radionici.Cena je bila 250 eura ali se može napraviti za puno manje novaca.

Postoje usisivači baš za pepeo ali su manjeg kapaciteta više za kamine i manje peći. Ja sam sebi to zacrtao za sledeću sezonu samo je skupo ovi što prave nove prodaju po 300 - 400 Evra a to je puno za tu namenu ,e sad vidim da to nije nešto komplikovano ,lima imam elektro motor takođe samo neznam kako unutra izgleda i gde bi nabavio turbinu (ventilator) kad bi negde video rastavljen tj.iznutra odradio bi ga bez problema.
 
pozdrav svima, da bih svima odgovorio (što su mi slali pp) u vezi gorionika na piljevinu-čokanj i sl uradiću to ovako javno,
-ložište samog gorionika je iz dve ploče 200x300 mm ( mada se treba prilagoditi svojim potrebama spram vrata na peći) na rastojanju oko 2 cm izvareno da vazduh ne izlazi nekontrolisano sa tri stranice sa strane visine oko 10-15 cm ( isto zavisi od vrata kroz koja to sve trba da udje u peć) na gornjoj ploči se buše rupe 2-3 mm (10 tak) pod uglom oko 45 stepeni prema zadnjoj strani peći da bi vatru odbijao od puža, razmak od ulaza puža do prvih rupa je oko 5 cm da ne bi dolazilo do gorenja u pužu, sa jedne strane se pravi ulaz za puž u visini gornje ploče dok je strana do zadnje strane peći slobodna
-puž kod mene sam uveo kroz otvor na donjim vratima fabrički predvidjen za gorionik na naftu on je 110 mm kroz tu cev sam stavio tanju 90 mm a razlika izmedju te dve cevi je dovod vazduha sa turbinskog ventilatora koji se može podešavati količina vazduha, puž treba da je tanji od cevi 10-20 mm a obrtaji mogu ići od 20-100 u min
-doziranje goriva se vrši sa vremencem koji radi sa dva vremena ( vreme doziranje i vreme stajanja podešavaju se oba) kombinacijom vremena doziranja i jačine vazduha se reguliše jačina vatre,a temperatura vode se može regulisati cevnim termostatom koji pali-gasi ceo sistem i održava zadatu temperaturu vode

ako sam propustio šta pitajte
 
Nazad
Vrh