@ retlav
Da li možda znaš kako bio masa stoji sa smolisanjem u pothlađenim ložištima? Sad ću i pojasniti na šta mislim.
Sad se grejem na baliranu sojinu slamu, ali ranije sam se grejao na ugalj. Kod grejanja na ugalj, ukoliko je ložište pothlađeno, tj. ako je temperatura povratnog voda niža od 60-tak stepeni, stvara se smola koja u dodiru sa kondezom pravi sumporastu kiselinu koja nagriza metalne delove kotla, i onda kotao posle nekog perioda procuri. To se rešava mešnim ventilom kojim se obezbeđuje da temperatura vode u kotlu uvek bude iznad granice stvaranja smole (tj kad ona sagori u kotlu).
Sad imam kotao na baliranu sojinu slamu, i pošto nemam akumulator toplote režim izgaranja je malo drugačiji u odnosu na ugalj. Kod uglja je uvek u kotlu bilo ili plamena ili žara, tj. grejanje je bilo, da tako kažem kontinualno. Kod slame nije tako, nazvao bih ga periodično. Kad se bala slame stavi u kotao, ona izgori u proseku za 40-60 minuta, i u tom periodu podigne temperaturu vode na nekih 60-70-80 stepeni. Međutim, kako bala izgaranjem nestaje, tako se spušta temperatura, i kod mene se za nekih 90-150 minuta (od trenutka ubacivanja bale u kotao) zavisno od stepena zagrejanosti kuće i spoljašnje temperature, temperatura vode spusti na nekih 40-tak stepeni i tad ubacujem novu balu.
(Kod ovakvog načina grejanja ne vidim svrhu ugrađivanja mešnog ventila kao zaštite od pothlađivanja kotla zbog ovakvog kretanja temperature vode. A smanjivanje vremenskog intervala između dva loženja (u cilju sprečavanja padanja temperature ispod one po kotao potencijalno opasne, i kad bi mešni ventil mogao da radi svoj posao) ne dolazi u obzir makar iz jednog razloga: u tom slučaju bih morao da kampujem u kotlarnici... Ovde mislim na loženje čistom sojinom slamom, bez dodavanja šapurika ili drva. A produžavanje perioda gorenja prigušivanjem klapne za dovod svežeg vazduha u kotao mi takođe ne igra ulogu jer praktično moram da imam dobro (a ne prigušeno) izgaranje zbog mogućnosti postizanja dovoljne temperature za dobro grejanje kuće (mnogo radijatora, želje za većom temperaturom u kući od one koja se preporučuje kao zdrava, neizolovana kuća itd.). Doduše, jedan vid delimično prigušenog izgaranja (a ne skroz intezivnog) bez obzira ma klapnu već imam zbog malo lošijeg dimnjaka, koji dolazi do izražaja u prelaznom periodu a sad dok je hladno dimnjak radi ok...)
Dakle da rezimiram, temp. vode u kotlu je 40 stepeni, ubacujem balu i za nekih pola sata do sat imam temperaturni vrh, a za narednih sat vremena nema više intezivnog gorenja u kotlu (bala je najvećim delom izgorela) i temperatura vode pada opet do nekih 40 stepeni, i tad ide nova bala u kotao. Za sve ove temperature sam mislio na potisni vod, dok je u povratnom vodu temperatura još manja. Dakle samo u malom vremenskom periodu (ili čak nikad nije) temperatura povratnog voda je tolika da spreči nastajanje smole na zidovima kotla.
Pa ipak, nemam mnogo smole u kotlu i dimnjaku, u odnosu na ugalj zanemarljivo malo. Najviše je imam u donjem delu kotla, naročito na vodeno hlađenoj rešetki kroz koju propada pepeo (za razliku od uglja gde je nikad nisam imao zbog žara koji ugalj pravi, a slama slabo). I sad najzad dolazim do na počletku postavljenog pitanja. Koliko ima sumpora u smoli koju pravi sojina slama, tj. koliko da očekujem radni vek kotla pri ovakvom režimu rada? (Da se radi o drvima ili uglju u ovakvom režimu temperatura bio bih siguran da ne bi izgurao ni 5 godina, a sa slamom nemam iskustva...)
Obrazloženje mog pitanja nema veze sa ovom temom, ali sadržaj sumpora u smoli od biomase (pa i agropeleta) ima. Ukoliko moderatori smatraju da je ovaj post ipak za neku drugu temu, neka ga slobodno prebace...
- - - - - - - - - -
Ja sam bio jako zagrejan za proizvodnju peleta,video sam u radu te male kineske peletirke(snage motora do 10 kw) i razgovarao sam sa ljudima koji ih imaju.Realna proizvodnja na njima je 1 kw snage motora =10 kg peleta na sat.I za to su potrebni idealni uslovi vlage materijala koji se peletira.Na par mesta ljudi su susili piljevinu od topole koju su donosili iz drvara gde se prave pAlete,i pri proizvodnji pEleta dodavali melasu kao vezivno sredstvo da bi peletirka mogla da sabije sve kako treba a da nema previse prasine (do 2% bi trebao da je maximum dozvoljene prasine).Znam da se agro pelet koristi u ogromnim gorionicima koji greju skole,bolnice... ali moze se koristiti i u kucnim domacinstvima.Tako sam doasao na ideju da probam sapurike da dovedem u stanje slicno peletu i sa njima da automatizujem grejanje. Poslo mi je to za rukom i evo drugu godinu se grejem na sapurike.Ujutro ocistim pec i gorionik,napunim rezervar sa gorivom i ja sam 12 sati miran.
Je l' može koja slika tog sistema?
.
