Kupio sam novo rotaciono svetlo. Lažem! Nije rotaciono nego trepćuće sa LED-ovkama. Ima gadno jak magnet, a i niže je kućište i lakše je dosta od onog pravog rotacionog sa sve motorom i halogenkom, pa neće valjda tek tako spasti sa krova kad se opet negde štrucnem.
Čudo tehnike - ima ono da se gurne u upaljač i još prekidač na njemu i to ti svetli tako i u kabini kad stisneš da znaš da ti je uključeno. Fensi, ali ipak sam ja njega premundirio po mom. Odsekao sam žicu(i ako u džeku ima neku elektroniku i osigurač) i povezao sam na postojeći vod na traktoru tako da ga palim prekidačem kojim sam palio i prethodno rotaciono svetlo, a da mi rupa za upaljač ostane slobodna. Isprobao sam - radi!
Kupio sam i malko goriva i terao prikolicu na tehnički i to košta oko 2500 dindže zajedno sa osiguranjem od autoodgovornosti za prikolicu "Kikinđanku". Šta da radim kad nemož' da se radi!?
I juče sam pokiši radio koješta. Komšija mi se već par dana pre toga žalio da mi je istrulo i raspalo se čelo stare kotarke pa da curi moje čokanje kod njega na travnjak, pa sam išao sa lotrom kod njega da to zakivam. Nije bilo prijatno da mi kaplje kiša za vrat, ali da juče to nisam uradio, neki drugi put po lepom vremenu ne bih ni toliko.
Kad je vreme da se radi upolje ondak ni ne podnosim izveštaj šta sam delao. Kome je inter'santno da pročita "Prsk'o sam", "Par'o sam"...
To svi radimo, a ovi nesvakidašnji poslovi mogu i da daju nekom ideju šta bi još moglo da s' uradi kad nemož' da se radi.