Danas samo još da me neko hebao, i sve bi bilo komplet. Prvo jutros išao da pregledam kukuruz, na jednoj njivi bilo prečesto. Posle razbacivao sijeno koje mi je pokislo prije neki dan (lik koji je trebao da ga balira me zahebao, pa zakasnio pola sata, kiša pala a sijeno bilo skupljeno u redove). Posle opet to skupljao u redove, pa balirali. Posle taj lik koji je balirao zapao ko majka, nije htio da me posluša kuda da ide i zavalio i traktor (IMT 539, star godinu dana) i presu (neka velika Welger, teza je dva puta od traktora). Da tu ne bude kraj, presom je razvalio komšiji ogradu, a taj komšija me mrzi (ne govorimo 40 godina). Posle par sati svadje i ganjanja sa sikerama i zamalo policijske intervencije, komšija je sa svojim velikim Ursusom C360 pokušao da izvadi ovog sa presom, pa je i on zapao. Pošto nisu htjeli da me poslušaju, patili su se dva sata i poderali pola ripni na gumama (tu je blato, a ispod je kamen, ja nasipao prošle godine). Kad su me konačno poslušali, samo smo otkačili presu, izvadili traktor, bacili par kolica kamenja, vratili traktore, zakačili presu i izvadili je za 5 minuta. Komšija mi je prijetio ubistvom, ja sam njega takodje častio i nisam mu ostao duzan.
Posle sam bacao djubrivo kukuruzu, pola hektara, ručno sve jer je mokro mnogo, ja, zena, mama i otac, za sat i po završili.
Sad pijem kafu pa odo spavat. Hebem ti ovakav dan