Šljiva

Ja imam oko hektar rodne ali mi se baš nešto ne sviđa.Jeste podložna na šarku, ima je i kod mene, doduše kao što neko reče više na listu, ali traži baš jaku rezidbu, trebalo bi sa njom da se pozabavi neko iskusan i hoće lako da pređe u alternativno rađanje tj. da promašuje po 1 godinu. Ako se to desi jedne godine stvar može da se rešava samo jakim rezanjem.Koliko sam video nije otporna na sušu tj mnogo bolje je podnosi lepotica koju bih ti ja i preporučio jer kad možeš da je prodaš zakonzum dobra je cena, oko 35 do 40 dinara, a kad ne možeš za rakiju je uvek bolja od stenleja, jedino je malo izbegavaju za sušenje, kao zbog druge boje, ali ne verujem da joj išta fali za cepanje jer joj je sadržaj koske procentualno manji, i to za dosta, u odnosu na stenlej.Ja imam još jednu sortu kojom sam jako zadovoljan a to je čačanka najbolja, izuzetno krupna, redovno rađa, i stiže ranije, kao lepotica, ali za nju slabo ima otkupa.
 
Proletos sam posadio 60-ak stabala,naravno bez navodnjavanja.Jednom sam ih zalio sa po deset litara,i opet cu posto kise nema pa nema.Cudi me da se ne suse,mada i ne napreduju nesto posebno,mada su kao sertifikovani.
Na jesen imam u planu ubacivanje oko 80 rane i 20 lepotice.Vise me prolecno sadjenje nece videti.
 
Kolege vocari, jel moze preporuka za kolicinu gnojiva za jednogodisnje sadnice. (mislim na jesen)?
Znam da jos nije vrijeme ali se pripremam polako. Savjetuju me sa bacim 300 grama po sadnici.
Da li plavo prskanje radim kada opadne polovina ili tri cetvrtine lista ?
 
Mozes da smanjis to malo. Nece stetiti ni svih 300 grama ali ako ti finansijski nesto znaci smanji slobodno.
Saka dve po sadnici je dovoljno, sto znaci oko 100-150 grama (saka je otprilike 70-80 grama)
Prskaj kad spadne dobar deo lista tj kada sredstvo kojim prskas moze da dopre do svih delova krosnje-grana, da mu list ne smeta i da se sto vise mesta na kojima je bio list (to su ipak ranice, tj mesta na kojima patogen moze prodreti u biljku) prekrije preparatom.

uzgred
Naravno da u teoriji postoje tacne preporuke momenata kada treba prskati, ali vaznije od toga je shvatiti sustinu prskanja pa ce time i termin biti lakse odrediti. Posebno jer je prilicno diskutabilna procena da li je opalo 3/4 ili 4/5 lista. Ni za polivinu i 3/4 se ne moze biti sto posto siguran.

Sustina plavog prskanja je generalna dezinfekcija vocke, i kada se steknu uslovi da se to moze uraditi to je pravi momenat.
Ne valja prerano jer dosta lista ometa sredstvo da dospe do svih delova grana i grancica, ne valja prekasno jer ce tako proci dosta vremena od momenta kada su opali prvi listovi pa je patogen preko tih oziljaka vec mozda inficirao biljku.
Zato se to radi kad opande vecina lista. Nekada to bude ranije nekada kasnije, ako u vremenu kad opada list duva neki jak vetar onda ce list brzo opsati pa cemo moci da sacekamo da opadne skoro sve, ako su uslovi takvi da se vegetacija sporo zavrsava onda cemo morati da prskamo iako ima vise lista nego sto bismo zeleli i sl.

Sustina je da se dezinfekcija uradi sto je moguce bolje u datim uslovima uz svest da ni najidelanija jesenja dezinfekcija nije dovoljna da se sve bolesti i stetocine preduprede. Sto je bolje uradimo to su nam vece sanse da naredne vegetacije lakse pobedimo patogene, ali sigurno cemo morati da ih suzbijamoa pa makar pogodili najidealniji momenat za plavo prskanje.
 
Veliko je zadovoljstvo kada otvorim forum i nadjem iscrpan, precizan i dobronamjeran odgovor. To mnogo znaci i zato hvala.
Sto se tice kolicine gnojiva, nije problem finansijske prirode nego hocu da budem siguran da tako treba.
Shvatio sam poentu vezano za prskanje.
 
ja zalivam tako sto stavim cisternu od 1000l na auto prikolicu i crevom pustam uz svako stablo oko 30l vode... onda naspem kuci cisternu i opet u krug!da li bi valjalo dodati u tu vodu neku prehranu i koju?
 
Ja imam problem što mi na kajsijama ne opadne list na svakoj u isto vreme...naime jedna po jedna požute "preko noći" i list krene da otpada, tako da imam situaciju da na 50 komada list opada u različito vreme, kad je na jednoj skroz opao na drugoj tek požuti, ne znam da li i šljiva ima taj problem i šta raditi sa time, malo je nezahvalno da idem svaki drugi dan da prskam po 2-3 stabla...
 
Prehrana preko zemlje ti ide na jesen i u proleće, na jesen nešto tipa 15-15-15 a u aprilu i maju KAN. Količina i formulacija zavisi od sastava zemljišta. Mislim da je na jesen bolje ne unositi sa vodom, da ne bi produžio vegetaciju, a na proleće KAN sa vodom.... moraš da paziš onda oko količine, ne valja ofrlje, izračunaš tačno u litar koliko ćeš vode po stablu pa tako dodaš i KAN, a to nije tako precizno pa se ne bih sa time igrao. Mislim da je bolje da ručno razbacaš đubrivo i zafreziraš, a posle nekog vremena samo zaliješ vodom, ako nema padavina.
 
tako i radim,vestacka djubriva bacam rucno u jesen i prolece,to znam!mislio sam dal dodati u vodu sto zalivam neka vodotopiva djubriva,mikroelemente...?
 
E za to već treba da uradiš analizu zemljišta pa da vidiš da li ti nešto nedostaje, ne bih ja to napamet... :) ali ajde sačekajmo još nečije mišljenje, nisam puno upućen...ionako svi bacamo KAN i u jesen NPK napamet.. :D
 
Zadovoljstvo je i moje, maldi vocaru.
Hvala tebi

Oktopod
Pa postoje situacije kad se i po dva puta mora raditi plavo prskanje. U ekstremnim uslovima (duga, topla i vlazna jesen) nije zgoreg ponoviti.
Bice da je kod tebe bas to resenje najzgodnije. Kad smatras da treba da tretiras te sto im list ranije opadne ti tada istretiraj i one druge. Kad dodje vreme da je za te druge pravi momenat ti istretiraj i one prve. Nece biti zgoreg a ni bakar nije bas preskup.
 
bok ljudi, jel tko od vas ima sljivu boranku,zanima me kad se bere jeli prije ruth sljive ili,
u hrvatskoj je nitko nema,ni sadnicu ni plodove pa me bas ona zanima kakve su joj odlike
hvala
 
Šjive „boranka" i „timočanka" su stone sorte, od kojih prva redovno rađa, ima sočan plod i sazreva sredinom jula, dok druga ima krupan plod težine do 50 grama i stiže za berbu sredinom avgusta.

Izvor: ​
http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=7114&sectionId=13&email=yes

Ruth Gerstetter
- ova srednje bujna, i rodna rana sorta šljive, nije samooplodna, dozrijeva u periodu od kraja lipnja do početka srpnja (dosta rano)

Izvor: http://www.opg.com.hr/index.php?opt...jenost-u-primjeni&catid=16:voarstvo&Itemid=37
 
oktopod je napisao(la):
Šjive „boranka" i „timočanka" su stone sorte, od kojih prva redovno rađa, ima sočan plod i sazreva sredinom jula, dok druga ima krupan plod težine do 50 grama i stiže za berbu sredinom avgusta.

Izvor: ​
http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=7114&sectionId=13&email=yes

Ruth Gerstetter
- ova srednje bujna, i rodna rana sorta šljive, nije samooplodna, dozrijeva u periodu od kraja lipnja do početka srpnja (dosta rano)

Izvor: http://www.opg.com.hr/index.php?opt...jenost-u-primjeni&catid=16:voarstvo&Itemid=37
Kliknite za proširenje...

rista je napisao(la):
Ruth Gerstetter je prva sljiva koja stize na rod u kalendarskoj godini barem ovde i mom kraju :osmeh:
Kliknite za proširenje...
i kod mene ruth prva rodi,ali kako je kolega oktopod napisao ,po tome boranka ide prije rutha

jel ima tko od vas dvojice boranku,ima li je gdje kupit blizu vas
 
Rut je šljiva samo za lokalno tržište, prednost joj je samo što je prva šljiva sa plavim plodovima.

-----------------

Evo kako izgleda sorta Felicia Grose (Grossa di felisio)

Slikano 04.07.2012.god



a evo može se i već probirno početi brati, ali ipak treba sacekati još jedno 7 dana da prođe Stenlej taman će tad biti najbolja za branje, a i cijena će biti veća.

Slikano 09.09.2012,god. A na zadnjoj slici je veličina polda u odnosu na Stenlej (desno je Stenlej, a lijevo je Felicija).

 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh