Šljiva

Bojim se da pre dolazi vreme onih koji ce te proizvode izvoziti ,a ne nas proizvodjaca .. I ako zazivi veci izvoz za Rusiju ,cene nasih proizvoda ce i dalje biti minimalne , a izvoznici ,odkuplivaci, nakupci,prekupc..ce zaradjivati vise ,nadam se da gresim i da si u pravu GorskiCare
 
Morala bi se paralelno sa eventualnom većom potražnjom i otvaranjem tržišta, napraviti i ozbiljna reforma i organizacija. Tu prvenstveno treba početi od samih proizvođača, sistemom različitih vidova udruženja i saradnje. Onda zahtevati i od države da nađe svoj interes, ali da ujedno i zaštiti proizvođače od onih koji "uzimaju najveći deo kolača i najbolji kajmak skidaju", iako ga nisu ni videli. Samo, pitanje je da li će se kod nas nešto slično desiti, bar u skorije vreme...
 
Tako je do pre dvadeset godina smo unistavali komunizam a velicali kralja, a sad bi zadruge... Ponekad se pitam da li nas narod zna uopste sta zeli, to je konstatacija na nas narod, inace slazem se da se organizujemo i da su nam zadruge nephodne!!
 
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 76%"]Mirisna aniska
Drvo je za mirisnu anisku i hrana i stanište. Zbog toga je vrlo važno odabrati pogodnu vrstu drveta, dobre kakvoće te ga u pravo vrijeme srušiti kako bi imali što duže plodonošenje i veći prinos gljiva.
Neoštećeno drvo je relativno čisto od gljiva razarača drveta. Tome izvana doprinosi kora koja svojim fizičkim i kemijskim svojstvima sprječava klijanje spora i prodor primarnog micelija u drvo. Vrlo važno svojstvo kore je i da sprječava gubitak vode iz drveta.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]Prilikom izbora drveta potrebno je obratiti pozornost i to spadali drvo u skupinu tvrdog ili mekog drveta. Tvrdo drvo kao što je hrast, grab, bukva ima vrlo veliku gustoću što znači da je 1 kubni metar tvrdog drveta znatno teži nego isti volumen topole, vrbe ili johe. Kako se prinos kreće oko 20-30% od početne težine drveta tada je iz tvrdog drveta moguće dobiti dvostruko veći prinos nego od iste količine mekog drveta. Kako micelij brže prorasta meko drvo tako će i prvo plodonošenje na njemu nastupiti već nakon tri mjeseca u proraštanja u trapu, za razliku od tvrdog drveta kod kojeg treba čekati i do 6 mjeseci do prvih plodova. No zato će meko drvo već nakon tri godine biti potpuno iscrpljeno i neće davati više plodova dok gljiva na tvrdom drvetu može plodonositi 5 i više godina.

Prilikom izbora drveta koje će se koristiti za nacjepljivanje važno je obratiti pozornost na odnos mekog djela drva i tvrde srčike. Između kore i srčike nalazi se mekano drvo u kojima se micelij mirisne aniske brzo razvija i u kojem se nalazi velika količina gljivi dostupnih hranjiva. U tvrdoj srčiki nalazi se manje vode i veća koncentracija biljnih fungicida koji zajedno usporavaju rast micelija. Odnos tvrdog i mekog drveta zavisi od vrste drveta, starosti stabla i mjesta na kojem drvo raste.

Svojstva kore također su vrlo važna prilikom odabira drveta za uzgoj jer ona štiti od vanjskih utjecaja. Smanjuje gubitak vode, a svojim fizičkim i kemijskim svojstvima smanjuje zarazu mikroorganizmima. Uklanjanje kore dovodi do brzog napada drugih gljiva razarača drveta. Osim zaštite od zagađenja i sama mirisna aniska, za plodonošenje, treba koru na oblicama. Ukoliko s neke oblice ili nekog djela oblice tijekom uzgoja, spadne kora tada na tom dijelu oblice nema plodonošenja. Deblja kora mnogo bolje trpi fizička oštećenja i bolje sprječava isušivanje oblice. Mnoge vrste drveta imaju tanju koru dok su stabla mlada, a kasnije kora odeblja.
Mirisna aniska raste na mnogim vrstama koje ne plodonose jednako dugo i ne daju isti prinos, a pogodnost pojedinih vrsta se vidi iz pločice ispod.
[TABLE="width: 733"]
[TR]
[TD="width: 246"]
Vrlo pogodne vrste​
[/TD]
[TD="width: 232"]Srednje pogodne vrste
[/TD]
[TD="width: 247"]
Nepogodne vrste​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 246"]Hrast
[/TD]
[TD="width: 232"]
Joha​
[/TD]
[TD="width: 247"]
Jabuka​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 246"]
Grab​
[/TD]
[TD="width: 232"]
Topola​
[/TD]
[TD="width: 247"]
Platana​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 246"][/TD]
[TD="width: 232"]
Bukva​
[/TD]
[TD="width: 247"]
Bor​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 246"][/TD]
[TD="width: 232"]
Breza​
[/TD]
[TD="width: 247"]
Drijen​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 246"][/TD]
[TD="width: 232"]
Kesten​
[/TD]
[TD="width: 247"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 246"][/TD]
[TD="width: 232"]
Javor​
[/TD]
[TD="width: 247"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 246"][/TD]
[TD="width: 232"]
Lijeska​
[/TD]
[TD="width: 247"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 246"][/TD]
[TD="width: 232"]
Vrba​
[/TD]
[TD="width: 247"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Prema dosadašnjim iskustvima u Hrvatskoj je najpogodniji hrast (lužnjak, kitnjak, medunac, cer, crnika) jer je široko rasprostranjen, daje visoki prinos i dugo plodonosi, a i otporan je na mehanička oštećenja. I srednje pogodne vrste drveta mogu dati zadovoljavajući prinos uz pažljivo rukovanje te brigu o oblicama. Slabo pogodne vrste nisu preporučljive za uzgoj za tržište. Zanimljivo je da na jabuci, micelij mirisne aniske premda prorasta oblicu, ne daje plodna tijela.

Najbolje drvo raste u gustoj šumi s visokim deblom i malo pokrajnjih grana. Takva debla su većinom zdrava, ravnog debla i velikim postotkom mekog drveta. Ovakve oblice je najbolje nabaviti u šumariji kada prorjeđuje mlade sastojine.
Duljina na koju se oblice režu, obično 0.5 do 1 m, mora biti takva da omogućuje rukovanje samo jednom čovjeku. Promjer veći od 20 cm je nepogodan jer su oblice preteške za rukovanje i imaju velik postotak tvrdog drveta. Promjer manji od 10 cm nije pogodan jer daju manji prinos uz istu količinu rada te se prebrzo isušuju prilikom uzgoja.

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
Poslednja izmena:
Pozdrav ljudi,
planiram da posadim oko 50 sadnica sljive na jesen. Imam parcelu 80x20m koja je obrasla travom i ne obradjuje se vec 10god. Ovih dana sam je malo pokosio tamo gde ce biti voćke. Već sam premerio i obeležio mesta sadnje- 4 reda razmaka od po 4m, i 5m razmak u redu. Poprskao sam glifosavom, čekam da se osuši trava, pa da izašovim mesto sadjenja, jer nemam mogućnosti za oranje cele parcele. A razlog zasto sve ovo radim je da ne stoji vise ovaj prostor bezveze, neobradjen, i da bih pravio rakiju od šljive. Dakle, hteo bih da mi preporučite koje sorte i koliko komada? Ne znam da li piše, ali za svaki slučaj, iz Pančeva sam :)
Ne znam koliko je bitno, ali u toj bašti su relativno visoke podzemne vode. 2000. i 2006.godine je u sredisnjem delu celog leta bila prava bara 0.5m dubine . Imam bunar na sred bašte i nivu vode je sada 1,5m od površine. Posle većih kiša ove godine voda je dolazila skoro do vrha, ali se brzo povuče.
Uzimajući ovo sve u obzir, koje vrste da posadim? I svake kritike, saveti su (mnogo) dobrodošli :)
Puno hvala svima unapred!!!
 
ako je toliko visok nivo podzemnih voda - ne valja ti za voce - jer to je visegodisnja biljka koja samo jedne godine ako se izlije dobra kisa ode sve
mora se napraviti sistem za odvodnjavanje (sistem kanala) - pa bi mozda i vredelo, na visim delovima saditi na nizim i gde se voda zadrzava kopati kanale i povezati ih i na kraju deo gde ce ta sva voda da se sakupi
dobru zemlju sa mesta kanala bacati na mesto sadjenja da se podigne nivo zemlje, saditi npr. lavandu na kosinama kanala da poveze zemlju... sve to moze i resi se samo ulaganja su problem
mozda ti je bolja opcija saditi nesto sto ima plici koren - npr. kruske sa podlogom dunje
 
Da. Nekad je tu bilo voce,ali voda unistila. Ostalo samo na krajevima. To sam posekao. Ipak cu ja posaditi,nije skupo,a i imam vremena. A voda ako dodje,ostace nesto :)
 
Kolege su apsolutno u pravu. I ne samo što rizikuješ potencijalno ponovno plavljenje, već je naprosto činjenica da se pod uticajem količine vode, ta zemlja totalno "ispostila". Ako si baš čvrsto rešio, onda probaj samo na tim nagibima, pa šta ti Bog da, ali bi u najmanju ruku za početak morao u rupe koje iskopaš, ubaciti drugu kvalitetniju zemlju i stajnjak... Srećno...
 
U prvom postu si napisao da te zanima rakija, samim tim si olakšao sebi i izbor sorata. Moj predlog bi bio crvena ranka (ako je možeš nabaviti) i Čačanska rodna, pa onda Valjevka... Nisam siguran zbog nadmorske visine, ali kod mene ove prve dve (treću nemam), cvetaju u isto vreme i poboljšavaju oprašivanje, ali i uklapaju se u sva tretiranja, te otuda i duplo manje posla. Napomenuću da se od još dosta drugih sorata može napraviti kvalitetna rakija, ali po mom mišljenju ovo su (uz Požegaču) sorte koje bi bile "rakijske"...
 
Crvena Ranka je neprevazidjena za rakiju, ali na zalost ne radja svake godine. Na drugom mestu je Pozegaca, po meni najbolja sljiva za svaku namenu ali podlozna je virusu Sarke. Od Cacanskih sorti za rakiju je najbolja Cacanska Rodna, radja obilno svake godine. To je sto se tice sljiva najboljih za rakiju, moze i od drugih Cacanskih sorti da se napravi dobra rakija samo moras da im povadis kostice.
Ne verujem da bi neko voce uspelo na takvoj zemlji gde mu je korenje non stop u vodi. Mozda neko od kolega ima neki bolji predlog :ppozdrav:
 
"Gorski Car"- Neko bi mogao pomisliti da zajedno sedimo i pišemo na forumu, jer su nam mišljenja na ovu temu gotovo identična...
S obzirom da je za rakiju, onda... :ppozdrav:

Šala na stranu...Ja imam i Požegaču, ali nažalost nemoguće ih je odbraniti od šarke a imaju i prilično godina, pa planiram više od pola da povadim. Crvena ranka zna da preskoči mada se ranije slabo i radilo oko njih, ali kad rodi jako dobro iznese plodove, čak neke oštećene i zalije, da ne pričamo o količini i kvalitetu rakije koju daje. Po mom mišljenju dobro ju je imati uz rodnu...Zaključak mog predloga: Č. rodna 70-80% i crvene ranke 20-30% ubaciti parcijalno radi boljeg oprašivanja...
 
Poslednja izmena:
Brate ja ti predlazem ako imas puno vode tokom cele godine da sadis pirinac, ali bez ikakve sale, on voli vodu ko pijanac casu! Ili posadi topolu.
 
Pa da, pravicu 'sake' od pirinca, kao Japanci ;-) na tom kraju baste gde je bilo voca,bilo je par stabala sljive,ne znam koja je,ali je mnooogo sitna,plava(nije dzanarika). I ima mnogo izdanaka.
Hvala na savetima ??????

- - - - - - - - - -

Pa da, pravicu 'sake' od pirinca, kao Japanci ;-) na tom kraju baste gde je bilo voca,bilo je par stabala sljive,ne znam koja je,ali je mnooogo sitna,plava(nije dzanarika). I ima mnogo izdanaka.
Hvala na savetima
 
Nije crvenkasta , bas je plava plava, ima "pravi" oblik sljive, a unutra jeste tamno zuta, a i kostica ispada cim je otvoris. Nisam video sitniju sljivu nigde na pijacama. To drvece je posadjeno pre mnoooogo godina, i bilo je vise stabala koji su iz tih izdanaka izrasli, jer su bili nepravilno rasporedjeni. Onda cu te izdanke da posadim tamo na sredisnjem, rizicnijem , delu :)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh