Ajd da se jednom oslobodimo tog starog manira koji smeta najviše nama seljacima, a koji koriste kupci postavlajjući sebe uulogu onoga kod koga je i nož pogača, a on je da čekamo da neko istakne neki papir na kome piše cena, i da to smatramo svetim pismom.
Oni istaknu papiru a mi pročitamo svoju sudbinu na njemu.
Nema više državne ekonomije, nema više određene zagarantovane cene, cena je stvar dogovora kupca i prodavca.
Trenutno ima "istaknutih" cena od 16 do 25 dinara, s tim da su one od 16 stvarno istaknute a one od 25 se dogovaraju u kancrelarijama ili voćnjacima.
Ko ima doovljno kvalitetne robe da je kupcu stalo da je kupi on pregovara oko cene, ne čita papir na vratima, ko nema taj ili daje odmah ili čeka pa šta ga snađe.
Ove godine treba čekati, šljiva za sušenje se traži, mnogo se traži, cena će biti solidna.
Šljiva čiji kvalitet ne odgovara za sušare (gradobitna, sa flekama na plodu) može otići po prilično niskoj ceni, možda čak cena takvoj bude i padala u toku otkupa.