Iron, čini mi se da se ti baviš malo otkupom,
Ako te stvarno interesuje, nikad ni jedan kilogram voća nisam prodao a da ga sam nisam proizveo. Nema ničeg lošeg u poslu otkupa voća, ali ja ga ne radim. I ja bih voleo da se upoznamo, ali od te vrste posla, da ja kupim tvoje voće, nema ništa.
Probelme sa gradom svako ima i imaće ih. Ja sam ih imao prošle godine. Imao sam čak i "noćni"grad, ne prošle godine, pre nekoliko godina, ne sećam se tačno koje. Do tad sam verovao da je to skoro nemoguće, i na moju žalost, prvo saznanje da je to ipak moguće sam stekao tako što je grad noću potukao moje zasade.
Imam i iskustvo da grad gađa skoro neverovatnom preciznošću samo moj voćnjak. Tako uzan pojas da samo mene zakači a ostali skoro nedirnuti.
Neki su to, naravno i očekivano, pripisali mom ateizmu i radu u nedelje i dane obeležene crvenom bojom u kalendaru. Ja naravno i dalje radim kad imam posla, a skoro uvek ga imam, ne obraćajući pažnju na štamparsku boju u crkvenoj štampariji. I evo ove godine kod mene bezbožnika rodilo a kod komšija na žalost ne. Ni kalednar im nije pomogao.
A oko izbora razmaka, naravno da svako za sebe odlučuje, a voleo bih zaista da pokušaš da pobiješ argumente koje sam ispisao (ipak sam se potrudio, zar ne?)
Tri vagona po hektaru je relativno lako dostižan prinos. Klasičan razmak može da da više, i daje ga veći broj godina. Gusta sadnja do njega stiŽe za par godina ranije, a da li se za tih par godina, po par tona robe koja se proda po 10 dinara kako ti reče, isplati tokom celog plodonošenjae vočnjaka ulagati više rada, imati skuplju proizvodnju, na svakome je da odluči.
Najbolje je tu računicu izvoditi hladne glave i bez pristrasnosti za jedan ili drugi način, ali i inat je nekome motiv. Ko je spreman da plati da bi isterao inat srećno mu bilo.