Šljiva

40dinara danas u Ritopeku niko je ne gleda:

- - - - - - - - - -

Gorski Car je napisao(la):
Zasto prskas po rosi? Kod mene niko ne prska kad je rosa, svi prskaju predvece.

Po cemu je prskanje u 4 ujutru pravo vreme :sta: otrov na listu ne moze dugo da se osusi zbog rose, kasnije kao opece vrucina eto ti fiotoksicnosti.
Kliknite za proširenje...
Rose nema tj ima ali nije strasno.a sta mislis da li je bolje da se przi ceo dan list pa ga uvece polijes hladnom vodom.i ako je velika temperatura uvece kao ovih danaotrov jednostavno ispari ne deluje dobro:ppozdrav:
 
Evo da se i ja malo pohvalim kako sam bio vredan.....Nisam mogao da udjem ranije traktorom od silnih kisa,pa je trava malo podivljala.Sad mi ostaje jos malo u redu frezom i to je to.Posle toga namestam kap po kap ako bude suse.

Pre......





I posle......



 
Svaka cast Sasa,koliki je zahvat malog setvospremaca i reci mi kako guta travu,jel hoce da gusi.
 
Zahvat spremaca je 2m.Nema problema sa gusenjem ako je trava nije prevelika. Kada je velika trava onda na kraj reda izvuce dosta trave,ali ide lepo,samo sto na kraju reda onda mora da se skine trava koja se nahvata.Ako je manja trava 10-15 cm onda se ne hvata nista na njega.Ja sam bas zadovoljan ucinkom.Uzbrdo idem trecom sporom,nizbrdo moze kako hoces...Ucinak se vidi na slikama.
 
Poslednja izmena:
sljivar je napisao(la):
Mirko pogledaj slučajno, ali pažljivo da nema nekakvih malih rupica oko 1.5mm još na deblu, obično gdje počinju grane iz debala i na početku grana uz deblo, jer zna i mali potkornjak da napravi belaj.
Kliknite za proširenje...

Zaboravih da odgovorim,pogledao sam stabla i grane koje se suse,sve ima rupice.Znaci da je potkornjak.Sa ovim dosad nisam imao problema.Kako resiti i spasiti stabla.Nesto sam citao ali koliko sam shvatio to je najvise zbog proslogodisnje suse a plus je rodila jako dobro,a nije zalivana.
Sa ovim dosad nisam imao problema pa i nemam iskustvo.Kako spasiti stabla u ovoj fazi???Predlazu u literaturi prskanje azotom da stablo sto vise potera sokova.I sta jos....
 
Pozdrav svima!
Jer imao neko ovakvu pojavu na Stenleju?
Prvi put vidim ovo, izgleda kao neko perutanje kožice plodova, i kad prevučem prstom preko njih, peruti odpadaju i vidi se na plodovima da na tim mestima fali pokožice?
Pre nedelju dana radio prihranu "Vuksal kalcijum" om preko lista, što ranijih godina nisam koristio, i jedino mi pada na pamet da je možda zbog toga???
 
mirko 015 je napisao(la):
Zaboravih da odgovorim,pogledao sam stabla i grane koje se suse,sve ima rupice.Znaci da je potkornjak.Sa ovim dosad nisam imao problema.Kako resiti i spasiti stabla.Nesto sam citao ali koliko sam shvatio to je najvise zbog proslogodisnje suse a plus je rodila jako dobro,a nije zalivana.
Sa ovim dosad nisam imao problema pa i nemam iskustvo.Kako spasiti stabla u ovoj fazi???Predlazu u literaturi prskanje azotom da stablo sto vise potera sokova.I sta jos....
Kliknite za proširenje...

Mirko imaš ozbiljan problem. Tihog ubicu.

Tačno da je i suša uticala i to puno.

Bar samo sad utvrdili šta je 100%. Mali potkornjak ima dve generacije godišnje u maju i u julu. Problem je taj što su skoro svi insekticidi koji djeluju na njega izbačeni iz upotrebe. Jedino još ima na bazi klorpirifos - etil .... 500 g/l+cipermetrin .... 50 g/l (PIREL-D, Konzul, NURELLE D). Prvu genraciju nije problem suzbiti, a i slabije napada tad jer ima dosta padavina a i sama stabla su u intezivnom porastu. Druga generacija je problem zbog karence ovog preparata (28-dana). Takođe i tad je najveća suša, pa su stabla više i pod stresom koja luče etanol i tako ih privlače. Drugo prskanje treba izvesti tamo negdje između 15-20 jula pa čak i kasnije. Ne vrijedi prije jer tad počinje da leti. Kod ljepotice to se radi poslije berbe. Znači moraš suzbijati odraslog insekta da ne položi jaja, a kad se već ubuši onda nema više spasa. Ta šljiva koja se opršče s ovim nije više za jelo, može samo za rakiju.

Inače ja imam problema i mnogi u mojoj okolini sa njim, iako imam sistem za navodnjavanje i sve ide u fulu (zaštita, redovno đubrenje itd). Svake godine uzme po par komada (ali mnogo manje od kad se zalijeva). U breskvi ga riješavam jer se sva breskva obere do tad (nemam kasnih sorti) i nemam nikavih problema, takođe i sa ljepoticom. Najveći mi je problem Stenli i Najbolja. Problem je i taj što svi moraju prskati u nekoj bližoj okolini. Taj problem se počeo ozbiljnije pojavljivati pre nekih 5-6 godina. Pošto u mojoj blizini se nalazi veliki voćnjak (preko 120 he), onda kad se to pojavilo došli su entomolozi iz Beograda i obajasnili kako se suzbija, napisah gore. Uglavno se drži pod kontrolom, ali uvjek čeka.

Evo ti nešto sam uspio iskopati o njemu .....Link1....Link2...Link3....Link4.

Takođe i ja tregam dali ovo srestvo djeluje (Dimilin) na njega, pisao sam o tome.... Link

Prvenstveno se treba boriti da stabla izgledaju u što boljoj kondiciji.

Eto tolko za sad što mi je palo na pamet na napišem o njemu odnosno moje neko lično iskustvo.
 
Poslednja izmena:
Pozdrav drustvo
Posadio bih sljivu na jednoj parceli od 20 ari.Na drugoj parceli koja je takodje 20 ari imam vec posadjen stenlej a ovde bih da pozabadam valjevku.
Posto sam zvao na nekoliko mesta nisu imali doticnu sljivu pa bih zamolio gorskog cara ili mirka da mi posalju na PP telefone onih koji imaju ovu sljivu.
Unapred zahvaljujem na odgovoru
 
Gorski ima brojeve,i meni je slao br.

Danas cu otici kod coveka u selo, ima Valjevku pa cu opaliti koju sliku.Veceras postavljam.
 
Ajd ako ti nije tesko,ja imam jos mesta pa na jesen planiram da dodam jos sljiva.Dvoumim se izmedju valjevke i lepotice...
 
Šljiva NADA

Šta mislite o novoj sorti šljive NADA ? Da li je imao neko priliku da dodje do nje i ako zna nešto više o njoj neka podeli sa nama.



[TABLE="class: fborder, width: 737"]
[TR]
[/TR]
[TR]
[TD="class: forumheader3"]Član #35

Registrovan(a): Sre Maj 06 2009, 08:24am
Odgovora: 415

[/TD]
[TD="class: forumheader3"] Dugoročni ciljevi oplemenjivanja domaće šlive su stvaranje novih sorti najbolje prilagođenih agroekološkim uslovima umereno kontinentalne klime, otpornih prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši, otpornih prema virusu šarke šljive i prouzrokovača ekeonomski značajnih bolesti. Institut Čačak je vodeća institucija u oplemenjivačkom radu ove voćne vrste, koji je pored već i u Evropi priznatih i raširenih sorti kao što su Čačačnska rodna, Čačanska lepotica i Čačanska rana, stvorile mnogo novih značajnih sorti šljive koje zavređuju pažnju proizvođača. U poslednjih devet godina Institutu za voćarstvo je priznato sedam sorti šljive i to: Boranka, Timočanka i Mildora (2004.godine), Krina(2005.godine), Zlatka i Pozna plava(2008.godine) i poslednja među njima NADA(2012.godine)
Sorta NADA je nastala spontanom hibridizacijom američke sorte Stenlej (Stanley) i Rumunske sorte Skolduš. Najvažnije karakteristike ove sorte su:

  • dobra arhitektura stabla s otvorenim uglovima grananja, retke gustine krošnje
  • slabija bujnost stabla, što odgovara za gušće zasade
  • cveta pozno i samooplodnjom se ostvajuje oko 13% finalno zametnutih plododva
  • rano prorodi i obilno rađa
  • plodovi sazrevaju sredinom avgusta, krajem druge i početkom treće dekade
  • plodovi srednje krupni do krupni (40-50g), eliptičnog oblika, tamnoplave boje, s obilnim pepepljkom, atraktivnog izgleda, ukusan, dobrog kavaliteta
  • koštica je srednje krupna (1,7g) i u popunosti se odvaja od mezokarpa koji je žute boje, umerene čvrstine, sočan i aromatičan
  • prosečan sadržaj rastvorljivih suvih materija u plodovima sa stabala gajenih u agroekološkim uslovima Čačanske kotline iznose 16,50%, sadržaj ukupnih šećera je 11,70% i invertnih šećera 8,35%, saharoze 3,18% i 0,5% ukupnih kiselina
  • sorta je tolerantna prema virusku šarke, a ispoljava blagu osetljivost na prouzrokovače plamenjače i truleži ploda
  • plodovi sku pogodni za svežu potošnju i preradu, posebno sušenje
Autori sorte su drDobrivoje Ogašanović, drSvetlana Paunović i drSlobodan Milenković
Imajući u vidu dužinu trajanja procedure proizvodnje sadnog materijala višegodišnjih drvenastih biljaka za zasnovanje matičnjaka koji će služiti za proizvodnju kalam gračica, komercijalna prozvodnja sadnica sorte Nada i plasman na tržište će započeti tek za tri-četiri godine, ali prema gore iznetim karakteristikama moje mišljenje je da ova sorta zavređuje da se nađe u proizvodnji i da će zauzeti značajno mesto u sortimentu šljive Srbije.
Izvor, Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2013.​
dipl.ing.Milorad Jocković



[ Editovano Sre Apr 03 2013, 08:34am ][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: finfobar, bgcolor: #000000"]Vrh strane[/TD]
[TD="class: finfobar, bgcolor: #000000"][TABLE="width: 574"]
[TR]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
Imate da je uzmete u institutu u Cacku, i samo tamo, jer je zasticena sorta i samo oni imaju pravo na nju. Rekao bih da nije losa,posto je relativno nova sorta neverujem da je neko ima :ppozdrav:
Ja vam mogu ostaviti broj poljoprivredno savetodavne sluzbe u Cacku pa ih kontaktirajte za savet i da vas povezu sa pravim ljudima u institutu ako ste zainteresovani.:cool:

Sta bi dali da imate kalem grancice? :osmeh:
 
Malopre je u mom kraju grad rasturio,padao je jedno 20ak min velicine sljive,i bila je oluja..Od vocki nista nije ostalo,a komsiji koi ima oko 300 stabala u proseku 10ak godina starih cupalo je iz korena,vecina je opalo a ostalo je ubio grad....
 
e jbg

Sad možemo i trebamo da kukamo na državu, protivgradnu odbranu...ali tim ljudima tamo od toga nema pomoći.
Znam kako im je, sve sam to doživljavao i samo se nadam da neću više. Makar ove godine.

Muka.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh