Cercospora Beticola ili smeđa pegavost lišća šećerne repe
Bolest se kod nas javlja svake godine, nekad u većem, a nekad u manjem intezitetu. Karakteristično je za Cercosporu da se javlja u junu, nekad početkom, nekad sredinom, a nekad i krajem meseca zavisno od klimatskih uslovima ( vlaga i temperatura ). Optimalna vlaga vazduha za razvoj bolesti je 95 %. Optimalne temperature za razvoj ove bolesti su od 23 -25 C, dok su minimalne 12 C, te maksimalne 35-36 C što objašnjava zašto se ova bolest javlja u jakoj meri gde noću ima dovoljno vazdušne vlage i rose za klijanje i infekciju. Tu je i razlog zašto su najviše zaražena polja u ravnici i uz reke. Cercospora se javlja prvo na starijem lišću s obe strane liske u obliku okruglastih pega koje su u početku svetlo smeđe boje, a kasnije postaju sivosmeđe. Pege su u početku male i javljaju se pojedinačno, kasnije se povećavaju i stapaju tako da nastaju sve veće pege koje na kraju zahvate ceo list koji se na kraju suši i propada. Cercospora prvo napada starije lišće, kasnije se širi na srednje lišće, ali nikad ne napada mlado lišće u srcu biljke. Budući da se tokom leta broj pega povećava zahvata sve veću površinu lista, tek kada je zahvaćena ˝ do 1/3 površine lista, tada se taj list suši i propada ali i dalje ostaje lisnompetljom vezan na glavu korena. Jači napad Cercospore na spoljno starije lišće dovodi do njenog sušenja. Kao posledica toga repa tera novo lišće, ali na štetu korena i njegovog razvitka. To ponovno teranje lišća dovodi do izduženja glave korena šećerne repe u nekim lsučajevima 10 -12 cm. Novi porast lisne mase troši rezerve šećera akumuliranog u korenu tokom vegetacije, te se na taj način smanjuje digestija i prinos. Ovaj ponovni porast lisne mase zovemo “retrovegetacija”. Retrovegetacija je kod nas jako izražena i zbog klimatskih uslova. Letnji meseci obično budu suvi, malo je padavina te repa raste sporije. Početkom septembra obično bude obilnijih padavina, a ako je repa jako zaražena Cercosporom tada nastaje jaka retrovegetacija, ali taj novi porast lisne mase ne ide na račun akumuliranja šećera u korenu, nego obrnuto se troši akumulirani šećer za razvoj novih listova. Tako da je često na takvim parcelama digestija u početku kampanje veća, a kasnije manja.
Hemijska mera zaštite kod nas se izvodi svake godine i to 2 – 3 tretmana. Važno je ovde napomenuti, da u zaštitu protiv Cercospore treba ući pravovremeno, a to je kad je dostignut kritični prag. Kritični prag se određuje tako da se na parceli uzme uzorak lista sa stotinu biljaka šećerne repe. Ako su se na 5 % biljaka pojavile pege onda je to znak za početak tretiranja.
Pravilnim agrotehničkim merama, kvalitetnim sortama i pravovremenom zaštitom fungicidima možemo lišće šećerne repe očuvati zdravim do kraja vegetacije, a to nam garantuje prinose korena i šećera.