Jugos potpuno si u pravu . Repu treba prskati preventivno pri pojavi prvih pega i onda možemo da računamo na visok rod. Pratio sam proizvodnju šećerne repe i ko je kasnije prskao ( kada je zahvaćena cela parcela ) nije mogao da "spase" repu kao nasprem onih koji su prskali preventivno.
Šećerna repa 2009
- Začetnik teme branko
- Datum pokretanja
- Status
E ajde sad kako da prskam kada već dve nedelje svaki dan kiša pomalo pada?
Jugos
Član
Ja sam neke parcele oprskao pre ovih kisa,pisao sam da su bili zastitari iz Zablja i ocenili su da treba prskati.Ali ostalo mi jos 6 jutara za koje i ja cekam bolje vreme
Bećarina pusta
Član
U svakom slučaju je bolje spriječiti nego liječiti. Uvijek sam za preventivu kad se to može odraditi. Onaj tko je puno i pravovremeno uložio u proizvodnju te očekuje vrhunske prinose taj netreba štediti na zaštiti. Stoga je svakako dobro odraditi zaštitu repe od Cercospore beticole čim se primjete pjege. I jasno, treba parcele redovno obilaziti i pratiti pojavu bolesti.
Ako noćas ne bude kiše sutra prskam repu sa Duet Ultra.
Cercospora Beticola ili smeđa pegavost lišća šećerne repe
Bolest se kod nas javlja svake godine, nekad u većem, a nekad u manjem intezitetu. Karakteristično je za Cercosporu da se javlja u junu, nekad početkom, nekad sredinom, a nekad i krajem meseca zavisno od klimatskih uslovima ( vlaga i temperatura ). Optimalna vlaga vazduha za razvoj bolesti je 95 %. Optimalne temperature za razvoj ove bolesti su od 23 -25 C, dok su minimalne 12 C, te maksimalne 35-36 C što objašnjava zašto se ova bolest javlja u jakoj meri gde noću ima dovoljno vazdušne vlage i rose za klijanje i infekciju. Tu je i razlog zašto su najviše zaražena polja u ravnici i uz reke. Cercospora se javlja prvo na starijem lišću s obe strane liske u obliku okruglastih pega koje su u početku svetlo smeđe boje, a kasnije postaju sivosmeđe. Pege su u početku male i javljaju se pojedinačno, kasnije se povećavaju i stapaju tako da nastaju sve veće pege koje na kraju zahvate ceo list koji se na kraju suši i propada. Cercospora prvo napada starije lišće, kasnije se širi na srednje lišće, ali nikad ne napada mlado lišće u srcu biljke. Budući da se tokom leta broj pega povećava zahvata sve veću površinu lista, tek kada je zahvaćena ˝ do 1/3 površine lista, tada se taj list suši i propada ali i dalje ostaje lisnompetljom vezan na glavu korena. Jači napad Cercospore na spoljno starije lišće dovodi do njenog sušenja. Kao posledica toga repa tera novo lišće, ali na štetu korena i njegovog razvitka. To ponovno teranje lišća dovodi do izduženja glave korena šećerne repe u nekim lsučajevima 10 -12 cm. Novi porast lisne mase troši rezerve šećera akumuliranog u korenu tokom vegetacije, te se na taj način smanjuje digestija i prinos. Ovaj ponovni porast lisne mase zovemo “retrovegetacija”. Retrovegetacija je kod nas jako izražena i zbog klimatskih uslova. Letnji meseci obično budu suvi, malo je padavina te repa raste sporije. Početkom septembra obično bude obilnijih padavina, a ako je repa jako zaražena Cercosporom tada nastaje jaka retrovegetacija, ali taj novi porast lisne mase ne ide na račun akumuliranja šećera u korenu, nego obrnuto se troši akumulirani šećer za razvoj novih listova. Tako da je često na takvim parcelama digestija u početku kampanje veća, a kasnije manja.
Hemijska mera zaštite kod nas se izvodi svake godine i to 2 – 3 tretmana. Važno je ovde napomenuti, da u zaštitu protiv Cercospore treba ući pravovremeno, a to je kad je dostignut kritični prag. Kritični prag se određuje tako da se na parceli uzme uzorak lista sa stotinu biljaka šećerne repe. Ako su se na 5 % biljaka pojavile pege onda je to znak za početak tretiranja.
Pravilnim agrotehničkim merama, kvalitetnim sortama i pravovremenom zaštitom fungicidima možemo lišće šećerne repe očuvati zdravim do kraja vegetacije, a to nam garantuje prinose korena i šećera.
Bolest se kod nas javlja svake godine, nekad u većem, a nekad u manjem intezitetu. Karakteristično je za Cercosporu da se javlja u junu, nekad početkom, nekad sredinom, a nekad i krajem meseca zavisno od klimatskih uslovima ( vlaga i temperatura ). Optimalna vlaga vazduha za razvoj bolesti je 95 %. Optimalne temperature za razvoj ove bolesti su od 23 -25 C, dok su minimalne 12 C, te maksimalne 35-36 C što objašnjava zašto se ova bolest javlja u jakoj meri gde noću ima dovoljno vazdušne vlage i rose za klijanje i infekciju. Tu je i razlog zašto su najviše zaražena polja u ravnici i uz reke. Cercospora se javlja prvo na starijem lišću s obe strane liske u obliku okruglastih pega koje su u početku svetlo smeđe boje, a kasnije postaju sivosmeđe. Pege su u početku male i javljaju se pojedinačno, kasnije se povećavaju i stapaju tako da nastaju sve veće pege koje na kraju zahvate ceo list koji se na kraju suši i propada. Cercospora prvo napada starije lišće, kasnije se širi na srednje lišće, ali nikad ne napada mlado lišće u srcu biljke. Budući da se tokom leta broj pega povećava zahvata sve veću površinu lista, tek kada je zahvaćena ˝ do 1/3 površine lista, tada se taj list suši i propada ali i dalje ostaje lisnompetljom vezan na glavu korena. Jači napad Cercospore na spoljno starije lišće dovodi do njenog sušenja. Kao posledica toga repa tera novo lišće, ali na štetu korena i njegovog razvitka. To ponovno teranje lišća dovodi do izduženja glave korena šećerne repe u nekim lsučajevima 10 -12 cm. Novi porast lisne mase troši rezerve šećera akumuliranog u korenu tokom vegetacije, te se na taj način smanjuje digestija i prinos. Ovaj ponovni porast lisne mase zovemo “retrovegetacija”. Retrovegetacija je kod nas jako izražena i zbog klimatskih uslova. Letnji meseci obično budu suvi, malo je padavina te repa raste sporije. Početkom septembra obično bude obilnijih padavina, a ako je repa jako zaražena Cercosporom tada nastaje jaka retrovegetacija, ali taj novi porast lisne mase ne ide na račun akumuliranja šećera u korenu, nego obrnuto se troši akumulirani šećer za razvoj novih listova. Tako da je često na takvim parcelama digestija u početku kampanje veća, a kasnije manja.
Hemijska mera zaštite kod nas se izvodi svake godine i to 2 – 3 tretmana. Važno je ovde napomenuti, da u zaštitu protiv Cercospore treba ući pravovremeno, a to je kad je dostignut kritični prag. Kritični prag se određuje tako da se na parceli uzme uzorak lista sa stotinu biljaka šećerne repe. Ako su se na 5 % biljaka pojavile pege onda je to znak za početak tretiranja.
Pravilnim agrotehničkim merama, kvalitetnim sortama i pravovremenom zaštitom fungicidima možemo lišće šećerne repe očuvati zdravim do kraja vegetacije, a to nam garantuje prinose korena i šećera.
Danas sam oprskao pola repe sa Duet Ultra + Agil.
Posle došla kiša...
Posle došla kiša...
case ih
Član
svaka je takva, bice repe ko blata, jos samo malo 
da nabije digestiju i moze 
da nabije digestiju i moze
Jugos
Član
A jel ce biti i blata? 
Ja večeras i sutra ujutru idem da prskam protiv cerkospore.
Drugi put. 
Jugos
Član
Sto cekate po mesec dana izmedju tretmana,pa vam ponovo uhvati bolest??
Ja sam juce uvece i danas izjutra oprskao treci put drugo prskanje je bilo 9.VII. Ako ne svaki onda skoro svaki preparat ima karencu ili delovanje tri nedelje posle prskas ponovo...
Ja sam juce uvece i danas izjutra oprskao treci put drugo prskanje je bilo 9.VII. Ako ne svaki onda skoro svaki preparat ima karencu ili delovanje tri nedelje posle prskas ponovo...
Jugos
Član
Kod mene se ne ceka da repa oboli. Bolje spreciti nego leciti
Ja sam isao rezonom da prvo tretiranje je odradjeno na vreme, a posto je susa momentalno nema velikog rizika od bolesti pa cuvam preparat da prskam kad budu uslovi za obolevanje(kad bude kise) ali zato redovno pratim stanje na terenu, pa ako nesto uocim prskalica je uvek spremna...
case ih
Član
Ja sam prvi tretman odradio sa zakasnjenjem (posle zetve) ali ni tad nije bilo cerkospore. Za drugi tretman... videcemo od 
- Status
