Chat 18

Obilazim atar isključivo bajsom, ali ovog leta je to malo teži poduhvat. Istanjirane su lenije, i još uvek nisu dobro ugažene. Sinoć sam zamalo pao, išao sam da vidim suncokret pa se šlogirao kod soje, i onda u povratku naiđem na pretanjiranu deonicu i tu se na svu muku zamalo slomim u mekanom... Inače, imam običan bajs, ulični, ništa kvalitetno...
 
Najmanje vozim po asfaltu sa dosta saobraćaja, volim izlete u prirodu sa velikim menjanjem nadmorske visine... tako da su to uglavnom šumske staze, makadam ili loš asfalt (seoski putevi).
 
Ја исто само по атару идем бајсом једино сам зе зајебао када сам куповао купим градски бајс уске гуме које се дувају на 5,5 бара. Путем је то екстра јесте да осети сваку линију али клизи иде лагано као на прстима. Али у атару уби како дрма беле и црне бубрези 😁, а што се пада са њега ма милина. Забоде се точак у прашину и само се преврнем преко кормана. Срећа па када идем у атар нема никад никога да ми се смеје кад се разлепим, где не могу да возим онда сиђем и гурам бајс таман мало протегнем ноге јер не могу дуго да шетам. Сад ми у плану да купим неки теренски бајс да може по атару да иде без неких проблема.
 

Послато са SM-A576B помоћу Тапатока
 
Јел зелена агенда рачуна ове телиће да прде или не прде? Или ако прде у Аргентини онда се то не рачуна...


''Mercosur Agreement makes meat cheaper in the EU. Industrial agriculture is not building larger stables. It is building thousand of smaller stables. In computing, ever larger mainframes were replaced with server farms. The same is happening in agriculture. Latin America is leading the way. There are 150,000 Holstein calves in Argentina. The Mercosur agreement moved them to Europe.''

гоогл превод:

Меркосур споразум чини месо јефтинијим у ЕУ.
Индустријска пољопривреда не гради веће штале. Гради хиљаде мањих штала.
У рачунарству, све већи мејнфрејмови су замењени фармама сервера. Исто се дешава и у пољопривреди. Латинска Америка предњачи.
У Аргентини има 150.000 телади холштајнске расе. Меркосур споразум их је преместио у Европу.

https://x.com/AlternatNews/status/2087366652878880905


--------------------------------
Још увек ћутите о Делиблатској пешчари? А пожар се шири... Дим иде преко Дунава... немој да то заборавите кад се буду сводили рачуни...
 
Преј фор кроешија... Репаблик оф Сербиа Крађина!

Мени је увек жао када страда обичан народ... мада ми је више жао оног народа који нису усташе и воле мој народ...

Нисам сигуран који је био празник по католичком календару кад су потписали војни споразум рвацка, албанија и КиМ... можда није био добар датум да се опет донесе одлука да Срби опет треба да се убијају... Или треба да гледамо у хиџрет?
 
Poslednja izmena:
И ја мислим да није тачно... за неке ствари је можда и било одлука али за гибаницу...

За козе је већ друга ствар... и односило се више на то да су козе ометале пошумљавање... ових сада шума које се продају у бесцење и претварају у пелет ако се не препусте пожарима....

ВИ:
''Закон је донет 1954. године у Народној Републици Србији, а не нека неодређена „комунистичка одлука“. У „Борби“ од 27. јуна 1954. објављено је да је Закон о забрани држања коза једногласно усвојен у оба дома Народне скупштине. Закон је предвиђао забрану држања свих врста коза на територији Србије и ликвидацију постојећих коза до краја 1954. године.

Посебно је занимљиво шта је писало у самом закону:
  • Закон је објављен у „Службеном гласнику НРС“, бр. 37/1954. Каснији службени прописи га изричито наводе тим бројем.
  • Основно правило било је: забрањује се држање коза.
  • Постојала је могућност изузетка за санске козе, али само уз дозволу и за угрожена/сиромашна домаћинства којима су биле неопходне. „Борба“ је 1954. то изричито навела као изузетак.
  • У пракси су срески народни одбори затим доносили наредбе са конкретним роковима. На пример, у Срезу азбуковачком одређено је да све козе морају бити ликвидиране до 15. децембра 1954.
  • У Срезу пожешком је наређено да се све постојеће козе униште до 25. новембра 1954.
  • Постојале су и казнене одредбе: службени прописи из тог периода упућују на члан 3 Закона, по коме су се прекршиоци кажњавали.
  • Није, дакле, било баш апсолутно без изузетка: у Срезу сјеничком је, на пример, сиромашним домаћинствима која нису имала услове за другу млечну стоку дозвољавано да држе највише две санске козе, под прописаним условима.''
 
Poslednja izmena:
Како год да се огренеш бићеш *ужен... али ако је и од Дугина - много је... јединствена источнословенска држава? Није ни чудо што је филозоф... ако га матори послуша... неће бити мира до краја света...

Дугин о ''ономе са ониме'' у Београду

''Уместо тога, требало би да прогласимо наш циљ након неизбежне победе — чак и ако је цена потпуно уништење украјинске економије и војне индустрије. Већ смо започели овај процес, напустивши полумере и почевши озбиљно да се боримо. Зауставићемо се тек када будемо сигурни да је наша победа неповратна, а до тада ће и сама Русија бити друга земља. Било би вредно да сада, свима на уму, изложимо нашу визију будућности.

Можда би требало да издамо јасну декларацију о томе шта чека наше непријатеље и наше пријатеље после победе. Наши пријатељи би, на пример, добили Косово, слободну Источну Европу ослобођену од НАТО окупације и спремну да служи као погранична зона; слободну Украјину унутар јединствене источнословенске државе; истинску интеграцију постсовјетског простора у корист свих његових народа, са суверенитетом и нуклеарном заштитом загарантованим свима.

Онима који су стали уз нас без оклевања – међу њима и Северна Кореја – захвалили бисмо се најискреније и учинили све што је могуће за људе који су се жртвовали у овом рату. Кини бисмо се одужили са каматом, сећајући се њених ранијих оклевања. Иран, који је показао праву храброст, подржали бисмо и свеобухватно наградили. Понудили бисмо другачију визију света – мултиполарну и праведну – у којој велика Русија постаје гарант слободе и суверенитета против западне хегемоније за сваки регион планете.

Што се тиче Запада, ми бисмо му то вратили троструко: довели бисмо европску економију до колапса и смањили амерички утицај на сопствене границе. Нека се баве својим пословима; имају Канаду и Сједињене Државе, и то би требало да буде довољно. Остале бисмо ослободили: Мексико, Колумбију, Венецуелу, Аргентину. Свестан сам да ће многи рећи да циљамо превисоко. Па ипак, више пута у нашој историји циљали смо високо и, уз велики труд, постигли оно што смо наумили. Руске речи треба схватити озбиљно.

Када бисмо поставили такав максимални програм спољне политике – коме ћемо помоћи, коме ћемо захвалити, кога ћемо казнити, какав поредак ћемо успоставити у Европи сведеној на њене природне размере и шта ћемо понудити Сједињеним Државама када претрпе пораз ка коме тежимо – онда би све постало јасно и могли бисмо да кренемо од тог темеља. Тренутно некима дајемо двадесет година, другима десет; некима претимо, а друге подржавамо. Од проактивне, а не реактивне политике, требало би да обликујемо наше подстицаје и наше претње. Читава слика би се променила, уверавам вас.''

http://www.nspm.rs/prenosimo/prijem...o-srpsko-prijateljstvo-i-interese-srbije.html
 
Poslednja izmena:
Nazad
Vrh