Како год да се огренеш бићеш *ужен... али ако је и од Дугина - много је... јединствена источнословенска држава? Није ни чудо што је филозоф... ако га матори послуша... неће бити мира до краја света...
Дугин о ''ономе са ониме'' у Београду
''Уместо тога, требало би да прогласимо наш циљ након неизбежне победе — чак и ако је цена потпуно уништење украјинске економије и војне индустрије. Већ смо започели овај процес, напустивши полумере и почевши озбиљно да се боримо. Зауставићемо се тек када будемо сигурни да је наша победа неповратна, а до тада ће и сама Русија бити друга земља. Било би вредно да сада, свима на уму, изложимо нашу визију будућности.
Можда би требало да издамо јасну декларацију о томе шта чека наше непријатеље и наше пријатеље после победе. Наши пријатељи би, на пример, добили Косово, слободну Источну Европу ослобођену од НАТО окупације и спремну да служи као погранична зона; слободну Украјину унутар јединствене источнословенске државе; истинску интеграцију постсовјетског простора у корист свих његових народа, са суверенитетом и нуклеарном заштитом загарантованим свима.
Онима који су стали уз нас без оклевања – међу њима и Северна Кореја – захвалили бисмо се најискреније и учинили све што је могуће за људе који су се жртвовали у овом рату. Кини бисмо се одужили са каматом, сећајући се њених ранијих оклевања. Иран, који је показао праву храброст, подржали бисмо и свеобухватно наградили. Понудили бисмо другачију визију света – мултиполарну и праведну – у којој велика Русија постаје гарант слободе и суверенитета против западне хегемоније за сваки регион планете.
Што се тиче Запада, ми бисмо му то вратили троструко: довели бисмо европску економију до колапса и смањили амерички утицај на сопствене границе. Нека се баве својим пословима; имају Канаду и Сједињене Државе, и то би требало да буде довољно. Остале бисмо ослободили: Мексико, Колумбију, Венецуелу, Аргентину. Свестан сам да ће многи рећи да циљамо превисоко. Па ипак, више пута у нашој историји циљали смо високо и, уз велики труд, постигли оно што смо наумили. Руске речи треба схватити озбиљно.
Када бисмо поставили такав максимални програм спољне политике – коме ћемо помоћи, коме ћемо захвалити, кога ћемо казнити, какав поредак ћемо успоставити у Европи сведеној на њене природне размере и шта ћемо понудити Сједињеним Државама када претрпе пораз ка коме тежимо – онда би све постало јасно и могли бисмо да кренемо од тог темеља. Тренутно некима дајемо двадесет година, другима десет; некима претимо, а друге подржавамо. Од проактивне, а не реактивне политике, требало би да обликујемо наше подстицаје и наше претње. Читава слика би се променила, уверавам вас.''
http://www.nspm.rs/prenosimo/prijem...o-srpsko-prijateljstvo-i-interese-srbije.html