Orah - opšta tema

Немој да бринеш, нико није рођен научен, ја први, важно је да се има отворен ум и да се мисли својом главом. Да се разлучи оно што се само пише теоријски од онога што има практичну примену. Хвала овим искусним воћарима што деле своја знања да би свим било од користи.
Мрави су потребни јер су део микро екосистема.
Ја то гледам другачије јер немам интензивну производњу.
Они који имају плантаже и комплетне воћњаке са наводњавањем и против градном заштитом морају да употребљавају хемију а то онда утиче на неравнитежу у самом микро екосистему. Они тако морају. Али то је друга и другачија прича.
Важно је да се напредује сваки дан помало.
 
Odsecicu, jer kod ove gde je najnize sislo je bilo manje pa se spustilo do dole. Hocu da probam da spasem ove gde se nije spustilo ispod bar jedne od grana koje sam ostavio.
Mladjo,
očekujem da se još neko javi i da mišljenje imajući u vidu da ja tu fazu nisam primecivao kod mojih oraha. Boju koju vidiš kao problem je nijansa koju ima stablo kada odrveni ali je za to pretpostavljam sada rano i ne kreće od vrha. U svakom slučaju ako secnes neki vrh videćeš da li je ta promena vezana samo za koru ili i unutrasnjost ima neku promenu. Ukoliko je samo kora u pitanju smatram da nije za brigu.
 
https://poljoinfo.com/threads/grantoč-u-voćnjacima-gde-su-jabuka-i-kruška.14564/#post-1621330

Evo linka prema delu foruma gde se prica na temu zeuzere ili vec kako se ovaj insekt lokalno zove.
Ima ga i u postovima vezanim za orah pa mozes malo *prostudirati* neprijatelja i sta ti je ciniti.
Ove godine sam okasnio sa Nabavkom klopki i feromonskih mamaca tako da sam ostao na jednoj klopki i dva feromona preostalih od prošle godine. Postavio sam je pre nedelju dana i na tri dana obilazio. Za prva tri dana ulovljeno je 6, sledećih 3 dana broj je osam ali onda za samo jedan dan čak 8 muških jedinki. Nastaviću da pratim situaciju ali brojke i činjenica da je ovaj insekt noćni igrač što otežava bliske susrete ukazuje da ih ima prilično ove godine.
 
Mladjo,
očekujem da se još neko javi i da mišljenje imajući u vidu da ja tu fazu nisam primecivao kod mojih oraha. Boju koju vidiš kao problem je nijansa koju ima stablo kada odrveni ali je za to pretpostavljam sada rano i ne kreće od vrha. U svakom slučaju ako secnes neki vrh videćeš da li je ta promena vezana samo za koru ili i unutrasnjost ima neku promenu. Ukoliko je samo kora u pitanju smatram da nije za brigu.
Hvala Panto,
I unutrašnjost ima promenu. Ne deluje mrtva ali jeste tamnija. Prekratio sam 3 sadnice do zdravog dela, a četvrtu koja je najviše zahvaćena nisam mogao do zdravog dela jer nemam granu ispod. Videćemo šta će biti. Zanimljivo je još i da na te 3 gde sam skratio do zdravog dela, nema sokova u intenzitetu koji je, recimo, bio na nekima prilikom čepovanja. Verovatno jer jer ostavljene grane vuku sve ili većinu sokova. (to je valjda i logično) Te delove bih svakako kasnije odsekao do novog lidera.
Evo par slika presečenih sadnica.

 
Ove godine sam okasnio sa Nabavkom klopki i feromonskih mamaca tako da sam ostao na jednoj klopki i dva feromona preostalih od prošle godine. Postavio sam je pre nedelju dana i na tri dana obilazio. Za prva tri dana ulovljeno je 6, sledećih 3 dana broj je osam ali onda za samo jedan dan čak 8 muških jedinki. Nastaviću da pratim situaciju ali brojke i činjenica da je ovaj insekt noćni igrač što otežava bliske susrete ukazuje da ih ima prilično ove godine.
Na kojoj visini ih loviš? Pitam jer Moldavski proizvođač feromona kaze, klopke postaviti na visinu 0,5-2m iznad visine kulture. Ivan mi kaže da dignem na 4-5m.
Uspeo sam da nađem neke članke, istraživanje iz Indije ako se dobro sećam, najveći ulov je bio na visinama 4-6m. Opet ima i drugih koji su ih postavljali niže. Meni je prva godina, pa još uvek istražujem i čitam. Trenutno sam ih okačio na pritke, visina cca 2m. Podići ću ih obavezno.

Da li prskaš nečim da ubijaš i leptire ili samo po preporukama u fazi larvi i insekticidima koji deluju na larve?
 
Ja koristim Madjarsku verziju feromonske klopke i ona najbolje * radi* na 40tak cm iznad krošnje tj. najviše grane. Ima čak i neka slika gde pokazuje manji ulov ako je iznad ili ispod te mere.
 
Ne mogu na telefonu da vidim slike jer prijavljuje neki problem. U svakom slucaju negde na forumu sam vidjao sliku sa bojama lista i nekim hemijskim elementom koji nedostaje. Pretpostavljam da je to problem i da treba nanjušiti šta orasima nedostaje.
 
Pozdrav forumašima i jedno pitanje. Posadio sam pre desetak godina dva oraha u dvorištu, više dekorativno nego zbog roda. Orasi su šejnovo , lepo su izrasli , bez ikakvog održavanja i počeli su obilno da rađaju. Problem je što su orasi izuzetno sitni i neverovatno tvrda ljuspa. Pretpostavljam da je uzrok u mom neodržavanju, da im nedostaje mnogo toga, od mineralnih materija do vode. Šta bi trebalo , kad i koliko da prihranim , ako je problem do toga?
 
Pozdrav forumašima i jedno pitanje. Posadio sam pre desetak godina dva oraha u dvorištu, više dekorativno nego zbog roda. Orasi su šejnovo , lepo su izrasli , bez ikakvog održavanja i počeli su obilno da rađaju. Problem je što su orasi izuzetno sitni i neverovatno tvrda ljuspa. Pretpostavljam da je uzrok u mom neodržavanju, da im nedostaje mnogo toga, od mineralnih materija do vode. Šta bi trebalo , kad i koliko da prihranim , ako je problem do toga?
Slazem se da Barbulom da je sorta dominantna vezano za karakteristike ploda. I kod mene je Šejnovo nesto sitniji i to prilicno zavisi od kolicine dostupne vlage korenu oraha. Po nekim mišljenjima ako se to desi u junu plod je generalno manji a ako nedostatak vlage bude u Avgustu onda jezgro nije maksimalno popunilo ljusku. Što se tiče tvrde ljuske tu nema puno pomoći od knjiga već se može posegnuti za alternativnim rešenjima koje predlažu pepeo od drveta kojim ga treba obilno zasipati u zimskom periodu što je OK ako se greješ na drvo ili zakucavati neke eksere.... U svakom slucaju Meyconi hvala sto si pokrenuo ponovo temu na forumu i posalji neku sliku da vidimo da li to lici na Šejnovo.
 
Kod nas sortu s takvim sitnim plodovima tvrde lupine narodski zovemo koščak. Valjda zato jer je tvrd kao kost. Pravi naziv sorte mi nije poznat. Inače sam primijetio da su orasi sitnijih plodova puno ukusniji od krupnih.

Kao što kaže @Panta SD, pepeo pomaže kod tvrde ljuske, ali ga treba dodavati (tko ga ima) redovito svake zime.
 
Ako pepeo pomaže, znači da mu ipak fali nešto. Što se tiče sorte, sadnice su mi prodate kao šejnovo, a jel zaista jeste nemam predstave. Još jedno pitanje, imam još jedan orah, samonikli, verovatno sejanac , raste pored samog potoka tako da vode ima u izobilju, rađa svake godine , plodovi su ogromni , lepi, tanka ljuska, srž žuta , ispunjava celu ljuspu. Bez prihrane ili brige o njemu. Pitanje je , ako posadim taj orah , da li će i sledeća generacija imati iste karakteristike?
 
Ako pepeo pomaže, znači da mu ipak fali nešto. Što se tiče sorte, sadnice su mi prodate kao šejnovo, a jel zaista jeste nemam predstave. Još jedno pitanje, imam još jedan orah, samonikli, verovatno sejanac , raste pored samog potoka tako da vode ima u izobilju, rađa svake godine , plodovi su ogromni , lepi, tanka ljuska, srž žuta , ispunjava celu ljuspu. Bez prihrane ili brige o njemu. Pitanje je , ako posadim taj orah , da li će i sledeća generacija imati iste karakteristike?
Biće teško da se tako razmnozi ali mozes naći nekog da kalemi te mladare na domaći orah. Ako je tako dobar onda vredi se pomuciti i mozda za dvadesetak godina budeš promoter nove sorte oraha.
 
Pozdrav forumašima i jedno pitanje. Posadio sam pre desetak godina dva oraha u dvorištu, više dekorativno nego zbog roda. Orasi su šejnovo , lepo su izrasli , bez ikakvog održavanja i počeli su obilno da rađaju. Problem je što su orasi izuzetno sitni i neverovatno tvrda ljuspa. Pretpostavljam da je uzrok u mom neodržavanju, da im nedostaje mnogo toga, od mineralnih materija do vode. Šta bi trebalo , kad i koliko da prihranim , ako je problem do toga?
To sigurno nije Šejnovo. Veličina ploda mu je srednja, a ljuska tanka, jezgro malo tamnije. Ovo je verovatno sejsnac, koštunac, jer se upravo oni i koriste kao podloge za kalemljenje, pošto su otporniji na mrazeve. Orezivanjem se dobija krupniji plod, smanjivanjem količine rodnih pupoljaka, jer se količina hranljivih materija raspoređuje na manji broj plodova i ne odlazi na rast vodopija. Orah dostiže krupnoću ploda negde do polovine / kraja juna i ona zavisi od količine dostupnog azota. Zato se orah i đubri KAN-om do 15. juna. Dalje, do septembra, navodnjavanjem se dodaje težina plodu, tj. ispunjenost ljuske (randman) i količina proteina i ulja.

Sent from my SM-G955F using Tapatalk
 
U Smederevu na pijaci maksimalno 1000 dinara koliko sam video. Deluje mi da ove godine orah ima manje vlage tj. da mu gotovo ne treba sušenje. Kako ste vi Lazo prosli ove godine.
To je odlicna cena. U Knjazevcu od 500 do 700 din za bas-bas bela jezgra . Kod mene tek pocinje da pada i skupljam 5-6 dana. Lepo je rodio.
 
Nazad
Vrh