Evidencija u proizvodnji pšenice.Opšta tema.

Ma ljudi sta ste se dali u racunanje, nema od tog nista. Ko hoce radi a ko kuka bolje da ne radi.
Ja znam da visegodisnji prosek zarade je od 200 do 250e po hektaru. A u te godine spadaju i ovakve kada ce biti daj samo da budes na pozitivnoj nuli.
A sto se tice licnog rada ako se ti racuna matematika je debeli minus.
Negde nema izbora a negde je i ljubav prema poslu.
A drzava nikada nece dozvoliti da poljoprivrednik bude bogat. Tako je oduvek.

Послато са SM-A520F помоћу Тапатока
 
Barbula radi se o tome ako se racuna dali raditi uopste zemlju ili ne , a da gledamo samo finansijski cisto . Znaci u toku godine u kuci kolko ce para ostati ili ne .
U tom slucaju stavljamo na jednu stranu sve sto ulazemo a na drugu sve sto dobijemo. Naravno da arenda svoje zemlje ulazi u racunicu kao stavka koja opterecuje tu racunicu ako bi radili ili kao prihod ako nebi radili
 
To je ok da vidis dali se vise isplati jedno ili drugo ali ne moze biti trosak nikako jer te pare stavljas u svoj dzep

Послато са moto e5 play помоћу Тапатока
 
Jedno pitanje...

Da li oni koji računaju arendu svoje zemlje, da li kupuju zemlju?
Ako kupuju, zašto zarobljavaju pare ako arendu računaju svejedno da li je zemlja pod zakupom ili u sopstvenom vlasništvu?

Ako date 7000 evra za jutro, na primer, a računate arendu 300 evra, za 10 godina vas to jutro zemlje košta 10000 evra? I iz godine u godinu ta cifra raste. A da li je tako???

Voleo bih kada bi se u ovo uključio cenjeni član Kiraj, pošto koliko znam sva zemlja koju obradjuje sa svojim sinovima je u vlasništvu, ako ne grešim.
 
Logicnije bi bilo da se arenda na svoju zemlju racuna kao dobit a ne trosak jer ti ostaju pare koje bi dao za arendu

Послато са moto e5 play помоћу Тапатока
 
Poslednja izmena:
Da li ovo što obrazlažete ovde znači da ako neko ima svoj lokal i ima nekakvu trgovinu u njoj treba da u stalne (fiksne) troškove stavi i koliko su lokali oko njega? Po meni ne treba da se stavlja u trošak proizvodnje i arenda u okolini ako se obrađuje zemlja u vlasništvu. Dakle ono što si uložio od svega na 1 ha je trošak proizvodnje na toj parceli. Po koliko prodaš tu robu minus taj trošak je dobit. Jer na nekoj parceli koristiš ili ne neku hemiju ili daš ili ne daš neko djubrivo u odnosu na ostale parcele i ne može da se generalizuje. Ali ako neko hoće da kupuje novu parcelu pa da kao kroz tu arendu odvaja pare za kupovinu ili ako ju je već kupio da li u kešu ili na kredit pa da to tako kalkuliše. generalno ja na svojoj parceli i ne računam koliko je zakup oko mene. A i nije neki 70-100 eura po ha.
 
Ako neces racunati arendu onda moras racunati kao osnovni kapital tj kamata na osnovni kapital a to mu dodje slicno . Isto kao sto bi trebalo racunati osnovna stedstva ,mehanizaciju . Ne odrzavanje nego nabavku istih tj opet kamatu i na taj kapital.
Pravilno bi bilo gledati kao na biznis u koji ulazimo sa rukama u dzepovima i sa bankarom na telefonu . Dabome da tako ne racunamo ali to bi bilo pravilno . Nista nije palo sneba ni traktori ni zemlja .
Jednostavno zamisliti da u startu kupujemo i zemlju i traktor , na kredit . Sve to ostaje al trebalo bi racunati kamatu na ulog
 
Radiš je x godina ali opet plaćaš poreze, razreze i ostalo na nju i time faktički uz svu agrotehniku ulažeš znatna novčana sredstva, održavaš je i izdržavaš.
 
I kome na kraju idu te silne pare kad ih svi racunaju kao trosak a nigde se ne pojavljuju kao prihod

Послато са moto e5 play помоћу Тапатока
 
BARBULA je napisao(la):
I kome na kraju idu te silne pare kad ih svi racunaju kao trosak a nigde se ne pojavljuju kao prihod

Послато са moto e5 play помоћу Тапатока
Kliknite za proširenje...
Idu gazdi ali svodi se na to kad se kaze eh imao sam 30 meteri zita ali, dobro moja je zemlja oa nemam duga. Takvim ljudima bi bilo bolje dat u arendu ako se moze dobit tipa 200 eura po jutru (ne pricam sad o takvom prinosu ako je bila susa led itd)
 
Darko Dren je napisao(la):
Jedno pitanje...

Da li oni koji računaju arendu svoje zemlje, da li kupuju zemlju?
Ako kupuju, zašto zarobljavaju pare ako arendu računaju svejedno da li je zemlja pod zakupom ili u sopstvenom vlasništvu?

Ako date 7000 evra za jutro, na primer, a računate arendu 300 evra, za 10 godina vas to jutro zemlje košta 10000 evra? I iz godine u godinu ta cifra raste. A da li je tako???

Voleo bih kada bi se u ovo uključio cenjeni član Kiraj, pošto koliko znam sva zemlja koju obradjuje sa svojim sinovima je u vlasništvu, ako ne grešim.
Kliknite za proširenje...
Ne znam šta da kažem Kada radimo neku kalkulaciju ,ja obavezno tražim da se u račun ubaci cena zakupa , iako je zemlja naša .Stariji sin kaže da se ne računa .Ako se ubaci cena zakupa ,tada ne računamo porez ,odvodnjavanje .......
Što se tiče zemljišta,uglavnom radimo našu zemlju. Imamo dve njive date u zakup a imamo pet njiva uzetih u zakup.
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Ako neces racunati arendu onda moras racunati kao osnovni kapital tj kamata na osnovni kapital a to mu dodje slicno . Isto kao sto bi trebalo racunati osnovna stedstva ,mehanizaciju . Ne odrzavanje nego nabavku istih tj opet kamatu i na taj kapital.
Pravilno bi bilo gledati kao na biznis u koji ulazimo sa rukama u dzepovima i sa bankarom na telefonu . Dabome da tako ne racunamo ali to bi bilo pravilno . Nista nije palo sneba ni traktori ni zemlja .
Jednostavno zamisliti da u startu kupujemo i zemlju i traktor , na kredit . Sve to ostaje al trebalo bi racunati kamatu na ulog
Kliknite za proširenje...
Teško neki mogu ovde to razumeti...
 
Po meni mora da se racuna cena zakupa, ako je ne radis ti mozea je izdati pa imati sigurno te pare. Tako da to ulazi u kalkulaciju jer nije palo sa marsa nego je kapital u koji je ulagano godinama i ima neku trzisnu vrednost, tj zarobljeno je mnogo para u istu. Tako da osim repromaterijala i njiva ulazi u ulog za godinu itekako....
 
Tom logikom oko računanja arende na sopstvenu zemlju, i to u punom iznosu, treba onda i svaku operaciju mašinom računati po ceni koliko bismo naplatili da smo to uradili drugom.
Znači ako računam zemlju kao da sam dao drugom, onda ću i tanjiranje, i sejanje i kombajniranje sve računati kao da sam uradio drugom za novac. I do čega dolazimo? Dolazimo do takvih cifara da kad se sabere i oduzme, dobro imamo i za 'leba.

Da me neko pogrešno ne razume, cena pšenice spram troškova je mala. O novim cenama veštaka i da ne pričamo.

Niko još nije odgovorio ima li svrhe kupovati zemlju ako se svake godine računa puna cena zakupa?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh