Da li spaljujete žetvene ostatke

Ljudi, zasto spaljivati ili zaoravati kukuruzovinu? Pa to je odlicna hrana kravama a ogrizine u pec, zidane peci su se nekad lozile ogrizinama, odlicno griju a i pogaca se moze ispeci... najbolja lepinja je iz te peci... ja se secam kakosam se nekad grijala na vatri od sapurika, nista lepse i toplije...
Zasto paliti po njivama:haha: Pa sezona lova je, nigde vise u ataru da se koji zec ni vidi a kamoli ulovi to sve zbog tog paljenja, bas steta!
Pozdrav!
Caplja!
 
Čvrsto sam resio da se sledeće godine pri početku berbe pa sve do kraja oranja prijaviM da VOLONTERSKI budem poljo čuvar! Znači ovo vise nije normalno!!! ja orem a čovek pali pored mene znaći gušim se u dimu ia vetaaaaarrrrrrr duva u pm i naravno prebaci plamen i kod mene i izgori mi pola njive na moje oči i ode 600 kila npk u nebo !!! Šta da mu radim ima 70 godina da ga bijem nema smisla da ga učim nečemu mator konj se neuci da kasa !!! KATASTROFA izgorla je sila kukuruza u nasem ataru!!! prošle godine učestale krađe ove godine vatra pa se postavlja pitanje PA DOKLE BRE!!!!
 
Jeste zabranjeno ali kod mene u jesen gori ceo atar,dima koliko hoces,dok ne pisu kazne nista nije zabranjeno...

Kod nas je neka baba(jer kod nas danas još samo nepismene babe to rade) dobila da plati kaznu od dvadeset i neku hiljadu dinara zbog spaljivanja kukuruzišta, ne znam tačno na kolikoj površini, ali predpostavljam da je nešto oko pet jutari. Tih dvadesetak-tridesetak hiljada je zanemarljiv iznos u poređenju sa tim koliku je štetu sama sebi nanela spaljivanjem dragocene organske materije.
 
lakse mi je da rasturim ostatke i zaorem ( nisam bogat da bacam pare na kazne i usput da unistavam povrsinski sloj zemlje paljenjem )
 
ja sam iz sumadije i kraja gde je zemlja teska za oranje i iz tih razloga se slama i kukuruzovina pali jer je nemoguce zaorati nasim imt 539 i imt plugovima niski klirens,e sad kad sam pocinjao se baviti poljoprivredom imao sam isto taj problem ali sam otisao u polj.struc.sluzbu gde su mi rekli sledece:zetvene ostatke nikad ne paliti,niti ih svake godine iznositi iz njive bilo da ih koristis za hranu ili zgrabuljas i upalis iz vise razloga:samim paljenjem se unistavaju mikroorganizmi koji su najbitnija stvar sto se tice pretvaranja bacenog djubreta,bogotovu vestaka,u oblik materije koji biljka moze da iskoristi,unistava se struktura zemljista,t.j. zemljiste se zakiseljava,a ja iz tih razloga kupim petaka i lemind leskovac 14 cola i pocnem zaoravati sve nekad lakse,nekad teze ali po hektaru sam uspevao i trideset tona sasine za zaorem,i posle tri godine su poceli da se javljaju rezultati,prvo svake naredne godine mi je bilo lakse poorati njivu,zemlja je postajala meksa,a u prolece laksa za pripremu,prinosi su mi se uvecali pogotovu za psenicu,sad i onda njive da ne prepoznas,i zaboravio sam reci da sam obavezno u jesenje oranje pored tri petnestice bacao i ureju i to sto kila po hektaru koja pospesuje mikroorganizme da razlazu iste te zetvene ostatke kada se poklope zemljom,i tako od zemlje gde su se tresli plugovi i de je petak radio trecom sporom,sad orem prvom brzom,uz naravno isterivanje stajnjaka ili osoke jednom u pet godina,e sad nadam se da sam nekom pomogao i ove nase kolege sa sibicom ubedio da se ostave paljevine i misle na prinose jer zbog toga smo svi mi ovde,a o pozarima i stetamo koji oni prave da nepricamo svi ste ih svesni

---------- Poruka napisana u 08:43 ---------- Prethodna poruka je at 08:16 ----------
 
Tim pre što je zemlja teška ne treba paliti. Problem zaoravanja mase kod traktora male snage se rešava upotrebom pluga većeg klirensa(samim tim i šireg zahvata po plužnom telu). Normalno je da 539 ne može da povuče dvobrazdni plug, ali šta bi falilo da vuče 1 x 14''. 40 konjskih snaga je dovoljno za jednu brazdu od četrnaest coli i ovde u Severnom Banatu gde je zemlja takođe izuzetno teška. Može i već iznad 30 ks, ali 40 je prava stvar.
@milossoumi Šta to znači "kupim petaka" jel to MTZ 50?

Danas su javili kod nas na radiju da ovog proleća komunalna inspekcija ima puno anonimnih pritužbi na spaljivanje ruderalnih pojaseva u okolini Kikinde. Kreću da kažnjavaju i to zajednička akcija inspekcijskih službi, poljočuvara i policije. Prvi put opominju, a koga uhvate još jednom biće kažnjen. Kazne su drakonske, a važi i za njive i za ruderalne površine. Lovci su ogorčeni zbog pomora divljači, tako da će i lovočuvari da fotografišu i prijavljuju inspekciji.
 
po hektaru sam uspevao i trideset tona sasine za zaorem

Čekaj malo, 30 tona šašine po hektaru??? To nije ni teoretski moguće. Stabljika kukuruza(šaša, tuluzina, tulaj, kukuruzovina) sa oklaskom(čokanicom, kočankom, šuljkom...) teži otprilike koliko i okrunjeno zrno sa iste biljke. Da bi imao 30 t/ha šaše, trebalo bi da si imao i prinos suvog zrna sa te njive oko 30 t/ha koliko nisam čuo da je igde rodilo. Ako si imao i pola od toga imaš pivo od mene!:ppozdrav:
 
pa oprosti na mom neznanju ali tako su mi rekli,znaci sa hektara sam isterao 11 tona mozda i malo jace,tad je sejan 704 zemun polje hibrid,cini mi se da je podatak od trideset tona dosao od nekog strucnog lica al nemogu da se setim,al nije iz moje glave,a kolicina ostataka je bila velika tako da sam poverovao u to,e sad ako gresim izvinite na losim podacima,ali sve sto sam rekao ostalo stojim iza toga,jer je to moje licno iskustvo,pogledacu na nekom sajtu ili pitati agronoma,ali ako sa 1 hektara izvucu 50 tona silaze sa hibridom 704 koji ovde daje najvece prinose iz nekih razloga mu odgovara ovaj kraj,odbi deset tona na zrno i dese tona na vodu,ostaje trideset tona tako da mi je to logicno al ajd da vidimo sta kaze agronom pa ti javljam
inace vise ne sejem 704 jer kasno stize,pa nemogu da sredim za psenicu i slicno,a sporo se susi pa ga nekad i do februara nemogu kruniti,inace kod nas jos nije tako nesto rodilo kao 704 sto se tice prinosa po hektaru
 
Kako koje mesto al kod nas da ne preteram al 90 posto pali,sto sami sto ovi sto idi po njivama i skuplaju kokuruz.A sto se tice baliranja ,nije je lose balirati,ali ne se svojom presom,ja u zadnje vreme platim da mi izbaliraju isplativije mi je.
 
Nema spaljivanja.Pre sam bacao ureju i zaoravao(kukurzovina posle beraca)Posle prskao Bactofilom i zaoravao-obogacivao zemlju....Sada ni slamu od soje i zita nesklanjam sa njive nego zaoravam.Otkos slame-soje posle kombaja(nema secku)razbacim,malo ga vreme zgazi vestak i duboka brazda....(razbacivac za slamu
sam napravijo zahvaljujuci idejama ljudi sa ovoga foruma i malo mojim doradama)
Ljudi nisu svesni kakvu stetu prave spaljivanjem zetvenih ostataka.Spaljivanjem zetvenih ostataka se vrsi unistavanje mikroorganizama koji se nalaze u povrsinskom sloju zemlje i vrse razgradnju istih.....Nekada su se morali spaljivati zetveni ostaci zbog slabe agrotehnike-oralo se konjima,volovima...
Dolazio sam u raspravu sa ljudima sto nepalim...nemoze njim obijasniti(vecinom stariji ljudi)Kazu: vidi kako je moje oranje lepo,ni jedan list nema napolju....
Neki su me poslusali pa nepale,i kazu kako nismo ranije.......
Hteo bi da na plug namontiram od grabalja sunce jedno radno telo ,pa da veliku kolicinu mase-kukurzovine istarupirane baca u razor,radi lakseg zaoravanja
(nema gusenja pluga).Video sam na forumu je neko stavio dve slicice ali su lose rezolucije pa nisu vidljive.Molio bih nekoga koje to radio ili ima namontirano da okaci na forum slike ili mi posalje na PP.kako radi i ....
 
kakv je efekat ako se zaore masa kukuruzovine a ne baci se veštak pod brazdu nego u proleće
 
pa efekat je sledeci,po mom iskustvu,zaorana kukurozovina dva puta se sporije raspada,nekad je izores u sledecoj godini,slama i moze da prodje bez azota,ali kukuruzovina nikako ako hoces da poboljsavas strukturu zemljista,bez azota to ne pije vodu,kad bacis u prolece azot nije u sloju gde je kukuruzovina i nemas taj pozitivni sok evekat na zemlju koji je bitan jer se desava zimi kad sve miruje,osim mikroorganizama,
 
to znam ali ako se ne baca veštak u jesen dali je opet bolje zaorati ili ne
tačnije ima li ikakvog efekta takvo zaoravanje pošto ja uglavnom đubrim na proleće(slab sam sa vremenom u jesen)
 
Nazad
Vrh