Zatvaranje zimske brazde

Ne ispari u zemlju nego zemlja apsorbuje(upije) vlaznost dok je velika,pre nego sto ispari.
 
NA
Nije tacno, nemoj da idemo dalje u off, posto vec nema veze sa zatvaranjem brazde. Ne moze zemlja nista da povuce, ili upije, ili stagod, ako ima vecu koncentraciju molekula od okolnog vazduha. Dakle vlaga (a ne vlaznost!) je moguce samo da predje u okolni vazduh.
Da je tako kao sto ti pricas, onda bi zemljiste usisavalo maglu...
 
Nikad nisi pipnuo zemljiste posle magle i da je bar malo vlaznije ??
Druga stvar sto je magla u jako malim kolicinama pa ne moze zemljiste vise da je usvoji jer znamo sta je magla(vodena para).
 
To je posledica kondenzacije. Prilikom promene faze, trosi se energija, pa je vodena para uvek nesto hladnija od zemljista.Zbog te razlike u temperaturi u granicnom sloju dolazi do kondenza.

North, bezveze se raspravljamo... Veliki umovi su dosli do tih zakonitosti, mozda i veci ih potvrdili. Neki su dobijali i Nobelove nagrade za taj rad. Molim te ne pokusavaj da to osporis!
 
oldtimer je napisao(la):
To je posledica kondenzacije. Prilikom promene faze, trosi se energija, pa je vodena para uvek nesto hladnija od zemljista.Zbog te razlike u temperaturi u granicnom sloju dolazi do kondenza.

North, bezveze se raspravljamo... Veliki umovi su dosli do tih zakonitosti, mozda i veci ih potvrdili. Neki su dobijali i Nobelove nagrade za taj rad. Molim te ne pokusavaj da to osporis!
Kliknite za proširenje...




Što je više u zemlji humusa, ona je rastresitija. U nju slobodno ulazi vazduh. A atmosferski vazduh uvek sadrži određeni procenat vode. Ako sinoptičari kažu, naprimer, da je vlažnost vazduha 80%, to znači da u jedinice mere vazduha, vode ima 80%. Pošto je temperatura tla uvek niža od atmosferske temperature, voda iz vazduha se kondezuje na hladnijim česticama tla u vidu opne (kao na flaši koju ste izvadili iz frižidera). Na taj način se vrši takozvano „suvo zalivanje“. Što je toplija okolna atmosfera, po pravilu, u njoj je veća vlažnost i na taj način se intezivnije vrši „suvo zalivanje“, znači, manje strada bilje zbog nedostatka vlage u zemljištu, od spoljašne suše, manje mu treba zalivanja.
 
lala.si
Blizu :ppozdrav:! Kao sto kazete, na odredjenoj temperaturi, vazduh moze da primi odredjenu kolicinu vlage. Tih 80% vode, nije ni maseni, ni zapreminski udeo, vec procenat zasicenosti. Kad je vazduh suv, vlaznost je nula, kad je vlaznost 100%, vazduh je zasicen vodenom parom, i u jednoj kriticnoj tacki, dolazi do izdvajanja kapljica vode, i onda pada kisa.
A vazduh se najvise zagreva upravo od zemljista, zracenjem. Vazduh, kao gas je los provodnik, i malu kolicinu suncevog zracenja uspeva da apsorbuje. Veci deo toplote dobija upravo od zemljista, isijavanjem. Zato imate onu pojavu da sa svakih 100 metara nadmorske visine opada t za 1stepen C. Tako da (u teoriji!), zemljiste je toplije od okolnog vazduha, ali u stvarnosti ne mora biti jer imamo razne faktore poput strujanja vazduha, koji uticu na T.
Sto se tice "vazdusne suse", to je upravo ono sto sam pricao NA o koncentracijama, i smeru toplotnog procesa. Dakle, imamo kolicinu vlage u zemljistu, koja isparava...ako je vlaznost vazduha 10%, isparavanje je mnogo intenzivnije, nego kad je 90%, jer sistem tezi da dodje u ravnotezu.
Zato na primer sever Francuske, koji ima 200 mm kise godisnje, ima veci prinos polj kultura od npr. Srbije koja ima 550mm godisnje. Zato sto je kod nas leti izrazena vazdusna susa, tj relativna vlaznost vazduha je niska, pa zemljiste brzo isparava!
 
Sta se desava nema nastavka zatvaranja brazde zazimilo:haha:
mangulicatata.jpg
[/URL] Uploaded with ImageShack.us[/IMG]Ovako mi zatvaramo brazdu sa mangulicama:haha: izvinite za off.A matori ne da da pobegne
 
bio sam do polja i zakljucio da je sreca sto me omela kisa da idem poravnati oranje...mraz je sad,mrazova bilo i pre,tako da se sve rasulo i bez zatvaranja...a gde je dirano vec se kora uhvatila na sipkom zemljistu...a kad zasusi od gore,bice kukunesto.
 
Od mraza nema bolje masine za zatvaranje brazde. Ako jos padne ovaj najavljeni sneg bice to odlicno. Ako ce te i da zatvarate brazdu ucinite to s'jeseni odmah posle oranja ili pri samom oranju. Zatvarati brazdu dok je vlaga celika cinite veliku gresku jer to sto ugazite makar i sa fergusonom, treba 10 godina da se vrati u normalu. Veca steta od koristi.
 
Juče sam malo obilazio parcele, ovaj mraz čuda pravi od zemlje, posebno jer su prije ovog velikog zahladjenja pale jake kiše pa je tlo vilo veoma vlažno prije smrzavanja. Brazda je tako rasuta i fino poravnana da će samo jedan prolaz biti sasvim dovoljan za pripremu za sjetvu. Čak i na nekim parcelama na kojima su izoravani "televizori" situacija je jako popravljena, tamo gdje su bile ogromne buse sada su "piramide" koje bi se (da nisu smrznute) rasule od najmanjeg dodira.
 
Repa trazi najvise i najbolje, ali zato iza sebe ostavlja najgore. Usled teskih masina koji vade retu dolazi do takvog sabijanja zemljista da je potrebno oko 10 godina da se ono ponovo vrati u normalu. Ovo vazi za prosecno vlaznu kampanju. Tako i tocak koji prodje preko vlaznog zemljista pravi vecu stetu od koristi, a jos ako pneumatik nije radijalne konsrukcije steta se povecava. Ima lepo napisano u knjizi "Moj traktor" o temi sabijanja zemljista.
 
Ni blizu kao u vadjenju repe nema sabijanja.
Posebno sto se zadnjih godina dok se sejala kod mene ulazilo kamionima u njivu i cim naidje na "otkos" on slajfuje e onda dolazi neka mrcina od 150ks da ga slepa,vagasi samo takvi moz' pecati ribu u njima.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh