[h=1]Dopunska obrada zemljišta u jesen[/h] Napisano 04 decembar 2015.
Jesenja dopunska obrada zemljišta nije se uvek i u svim uslovima preporučivala poljoprivrednim proizvođačima.
Ranije je vladalo mišljenje da zemljište na kome je obavljena osnovna obrada, treba ostaviti preko zime neporavnato, radi jačeg izmrzavanja i zbog boljeg zadržavanja snega.
U novije vreme, najveći broj stručnjaka preporučuje da se u predzimskom periodu obavi dopunska obrada zemljišta. Ova agrotehnička operacija ima najveći značaj za sitnozrne useve poput šećerne repe. Međutim, kada u toku zime ne dođe do izmrzavanja zemljišta i kada je količina padavina u proleće mala, jesenje ravnanje zemljišta je korisno za sve useve. To naročito važi za područje srednjeg Banata, koje se odlikuje suvim i vetrovitim vremenom u toku proleća, zbog čega se kod svih useva javljaju problemi prilikom nicanja. Ako u toku zimskog i vegetacionog perioda ima dovoljno padavina ili se usev navodnjava, značaj ove mere je umanjen jer dobra obezbeđenost useva vodom u velikoj meri kompenzuje greške koje su načinjene u osnovnoj i predsetvenoj obradi zemljišta.
U kojim slučajevima se izvodi dopunska obrada?Ova obrada se izvodi nakon obavljene duboke obrade zemljišta u sledećim slučajevima: kada je površina zemljišta neravna; kada na površini i u površinskom sloju zemljišta ima mnogo krupnih grudvi; kada je parcela zakorovljena korovskim vrstama i samoniklim biljkama gajenih kultura koje su otporne na niske temperature pa postoji opasnost da će preživeti zimu; kada se osnovna obrada obavi jako rano pa dođe do velikog zbijanja zemljišta zbog njegovog sleganja; kada se na površini duboko obrađenog zemljišta u toku jeseni pojavi pokorica.
Pozitivni efekti dopunske obrade su:uništavanje korova; ravnanje površine zemljišta; usitnjavanje krupnih grudvi zemljišta što je naročito važno u slučaju teškog mehaničkog sastava zemljišta i blage zime bez jačih mrazeva; ravnomernije izmrzavanje površinskog sloja zemljišta (neporavnato zemljište izmrzava nešto dublje, ali je izmrzavanje neravnomernije); manje isparavanje vlage sa površine zemljišta što ima za posledicu veću vlažnost zemljišta; rastresanje zbijenog zemljišta i razbijanje pokorice; plića predsetvena priprema zemljišta u proleće; manji broj prohoda oruđima za predsetvenu pripremu u proleće; manje zbijanje i isušivanje zemljišta u proleće, zbog manjeg broja prohoda oruđa; ujednačena struktura, vlažnost, temperatura i dubina setvenog sloja zemljišta; ujednačena dubina setve; brže i ujednačenije nicanje i veći broj poniklih biljaka.
Koja se oruđa koriste za dopunsku obradu?Za dopunsku obradu se mogu koristiti sledeća oruđa: ravnjači; tanjirače i druga oruđa sa diskovima; kultivatori za površinsku obradu zemljišta; setvospremači; drljače.
U našim uslovima se najčešće koriste setvospremači i lake klinaste drljače zbog toga što ih poseduje skoro svako poljoprivredno gazdinstvo, zbog veće brzine rada i zbog manje potrošnje goriva. Međutim, njihov efekat je mnogo lošiji od ostalih oruđa, jer rade pliće i ne mogu dobro da poravnaju i usitne zemljište. Ako se za ravnanje koriste tanjirače, krila treba da su manje ukošena zbog postizanja veće dubine rada i efikasnijeg sečenja grudvi zemljišta. Ako se radi na taj način, zemljište se slabije meša, ali se grudve bolje seku i usitnjavaju. Bez obzira na to koje se oruđe koristi, zemljište se prilikom ravnanja ne sme previše usitniti, da ne bi došlo do stvaranja pokorice na površini zemljišta. Pokorica povećava gubitak vode iz zemljišta, čak i u toku zime kada su temperature niske, i veoma je štetna za klijance i ponikle biljke.
Pravac izvođenja dopunske obrade.Da bi se postiglo bolje ravnanje i usitnjavanje zemljišta, pravac rada ne sme da bude isti sa pravcem osnovne obrade. Ako oblik i dimenzije parcele to dozvoljavaju, pravac dopunske obrade treba da bude pod određenim uglom u odnosu na pravac osnovne obrade. Najefikasniji rad oruđa za dopunsku obradu se postiže u slučaju kada se ravnanje izvodi pod uglom od 90° (okomito) u odnosu na pravac osnovne obrade. Ovaj način rada se retko primenjuje, zbog većeg naprezanja traktoriste i mašina i češćih kvarova. Najčešće se ravna pod uglom od 20-30° jer se u tom slučaju dobija zadovoljavajući efekat rada oruđa za obradu i mnogo bolji uslovi rada za traktoristu i mašine.
Vreme izvođenja dopunske obrade.Dopunsku obradu treba obaviti pre većih padavina i pre pojave jačih mrazeva. Međutim, sa obradom ne treba žuriti po svaku cenu, ako nisu zadovoljeni svi uslovi za kvalitetan rad mašina. Obrađivati se može tek onda kada je zemljište slegnuto i dovoljno prosušeno, kako ne bi došlo do zbijanja i kvarenja strukture zemljišta. Kvalitetno se može obraditi i zemljište pokriveno snegom ili smrznuto zemljište, pod uslovom da snežni pokrivač nije previše debeo i da je zamrznut samo plići površinski sloj. Često se dešava da proizvođači, koji čekaju da se zemljište osuši ili odmrzne, dopunsku obradu obave u decembru, januaru ili februaru. To je ispravnije nego da se obrađuje vlažno zemljište ili da se obrada obavi na proleće.
Da li jesenje ravnanje zemljišta može imati štetne posledice?Može, ali se to dešava veoma retko. Kada je zima sa mnogo padavina, može doći do pojave pokorice ili do preteranog zbijanja zemljišta. To se dešava u slučaju kada je zemljište jako usitnjeno i kada je ravnanje obavljeno jako rano. Međutim, na zemljištima loših fizičkih i hemijskih svojstava, ove štetne pojave se mogu javiti čak i u slučaju ako zemljište nije poravnato u jesen ili je ravnanje obavljeno u odgovarajuće vreme i na odgovarajući način.
Autor teksta i fotografija: Mr Ilija Bjelić
- - - - - - - - - -
http://www.poljosfera.rs/