Zabava, smešne slike, video i ostalo...5

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Srela se dva prijatelja:
-Je li cuo sam da te zena tukla..
-Ma jeste...
-Pa sto, sta je bilo?
-Obratio sam joj se sa ti...
-I zbog toga te tuce?
-Ma da, kaze ona odavno nismo imali sex!! A ja joj kazem ne mi ljubavi, nego ti!!!
 
263511101502092457218523.jpg
[/IMG]
 
Cena struje u državi, majke ti, kao da je 3 puta opasala zemaljsku
kuglu pa onda dođe meni u šteker. I vele: "štedi struju!"...da u 10
uveče palim veš mašinu?...bem ti mater i evropskom standardu. Dok Evropa spava ja da palim veš mašinu? I još da imam veš mašinu, nego đubre kad pređe na centrifugu, moram je zajahati kao bika...inače uteče.
Zadnji put sam legao na nju, bubrege mi odvalila. I što sad, da ležem po njoj oko ponoći kad baca prvu vodu? Da spavam na njoj? To standard?
Kilovat košta kao da ga brodom lovilo pa u hladnjači dovezlo meni kući

A voda? Pi**a im materna, non stop seru na tv-u da smo među prvim zemljama po količinama vode...a i njoj cena kao i struja...kao da cev ide do Meseca, pa i njega opasa 3 puta i onda nazad na Zemlju pa meni u kuhinju. Da pišam sam u usta, to mi jedino rešenje.

Cena benzina? - Eno ga u Venecueli, litra manje od 20 lipa. Da dobro čitate, litra benzina manje od 20 lipa. Kod nas 150 din. Kažu KRIZA. A mamu vam j*bem što je Venecuela u drugoj galaksiji pa nema veze sa istom onom zemaljskom kuglom koju 3 puta opasa struja iz mog štekera!?!?!?! Vele: "štedi na benzinu!"...već godinu dana vozim u leru nizbrdo...što sad da ugasim auto?

Cena povrća? Eno video sam papriku. Ja ne znam gde
raste ta paprika? - na stablu od banana? Gde u p**ki maternoj da može biti 100 din. Nek je još i mleveno meso 400 din kilo....i eto ti
punjene paprike za ručak po ceni od 2 miliona din. Vredi kao
građevinsko zemljiste na Kopaoniku. Bem te živote. Kad su j*bene jagode bile jeftinije od paprike? Kad? Kad je kilo banana bilo jeftinije od jabuka? Eeeeeej - jabuka! Pa bem ti m*ter i jabukama, gde i one rastu? - pod zemljom i to na dubinama većim od 3 kilometra pa ih valjda vade usput kad naftu traže

pisac anonimus

- - - - - - - - - -

Vozio sam tog popodneva zutom trakom predvidjenom za autobuse i taksi vozila.Dan je bio tipican srpski,odnosno nije obecavao mnogo.Naravno,malo sam popio da bi mi sve bilo veselije a,razmisljao sam,popicu jos koje pivo pre nego sto stignem u toplo porodicno gnezdo,gde me cekaju zena,macka i neplaceni racuni.
Odjednom,iza mene neko plavo svetlo,zavijanje sirene.Oteram ga u majcinu,kao i uvek,pa nastavim.Ali,ovaj bas uporan.Em vozi motocikl bez ruku,em nesto mase,verovatno drogiran ili pijan...Ipak,uspe da isprednjaci i prepreci mi put.Vidim,organ vlasti.Mlad,nasmejan,ali,odmah se vidi,pravican i strog.

- Dobar dan,gospodine.
O,ovo ce da bude ozbiljno pomislim.Cim su policajci u Srbiji kulturni,najeb'o si,da izvinete!
- Licne isprave,molim
Bice sranja,sad sam sto odsto siguran,cim me policajac nesto moli,umesto da se lepo izdere na mene,pa bude i njemu i meni lakse.
- Vasu legitimaciju - ponovi on.
Kao sto sam radio toliko puta do sada,izvadim hiljadarku i prosledim mu je diskretno u saku.
- To je vasa licna karta?-upita mladic i nasmesi se.
- Da - rekoh. - Prethodnu mi zena oprala u ves masini!
- Dobro,rece on. - Ali,ovo na slici niste vi.
- Kako to mislite?
- Ovaj ima brkove i bradu.
- A to je iz rata,tad je to bilo moderno,znate.
- Doooobro - kaze policajac.
- Samo,ovde pise Djordje Vajfert.
- Ja sam Djordje,rekoh,i svi me drze za Djoku.Mozete i vi.
On me pogleda podsmesljivo.
- Nece moci - kaze. - Jer,u licnim podacima iza imena Djordje Vajfert pise godina rodjenja 1850.
- Znam,svi mi kazu da izgledam mladje.
- Mozda - ali ovde pise i godina smrti:1937.Prema nasim pozitivnim zakonskim propisima,mrtve duse ne mogu da upravljaju motornim vozilom,bez pratnje.
Sta sam mogao?Izvadim petohiljadarku,onu sto sam cuvao za najgore.Na njoj lepo,krupnim slovima i citko pise Mladjan Dinkic,premda je na slici predratni napredni politicar Slobodan Jovanovic.
Predstavnik vlasti,motajuci legitimaciju broj 5000 u svoje blokce,rece:
- Uredu gospodine Dinkicu.Mozete da nastavite put!
Dok sam dodavao gas,pomislih ne bez gorcine:tesko zemlji u kojoj policajci tako brzo kapiraju sale!
 
Pismo sa vranjanske ekskurzije

Dragi majke i tatko!

Ubavo se provodimo na ovoj kampovanje. Učitelj ni tera da vi pišemo da se ne sekirate. Mi smo dobro, samo je šator i dva džaka za spanje voda odnela, beše ne reka poplavila. Sreća niki se neje udavija, jer mi t'd bemo u planinu, tražimo Trajče. Kažite gi na njegovi tatka u majku mu da je on dobro, smo nemož' da piše , ruku je iskršija k'd je begaja od divlju svinju. Trajče nikad ga nebi našli u mrak, da ne beše munja. Inače ja sam se t'd vozija u jed'n od spasilački džipovi k'd se vrćamo iz planinu. Beše ubavo. Lele što je pucalo, k'd pukne džip odripa, na vozača mu ispade volan iz ruke, pa udarimo u neki kamen, i iskrši gi farovi, jedva dođomo do šatori. Učitelj vika na Trajče što je otišja sam da da lovi zajci, a neje se na nikoga kazaja, i da puška zanosi k'd puca, pa je mogja nekoga da medveda utepa, pa posle koj će plaća kaznu. Trajče se brani, vika: "Kazaja sam ti be učitelju k'd beše požar". Ma ja verujem na Trajče da se je kazaja, sigurno ga neje čuja, učitelj beše mortus pijan. Mamo i tato, znali li ste be, da k'd se plinska boca turi u vatru, da eksplodira? Neste sigurno. Ma nesam ni ja znaja do njeknja, dok gu ne turi u vatru. Tugo majke k'd puče, mene me eksplozija kači na drvo. Jedva me skinaše od drvo be, a Stojana su morali da povrćav iz nesves kolko ga je ošamutilo. Kiša vrne po cel d'n, takoj da mokra drva neće da goriv, ali je zatoj izgoreja jed'n šator. I moje pantalone mi izgoreše, ali si imam bermude. Ej, a što je Stojan smešan bez kosu, iscepimo se od smešku k'd ga vidimo. Mi će dođemo u nedelju ako učitelj popravi kombi. Neje bila njegova greška k'd sletemo s put, vika da su kočnice rabotile k'd krenamo na put. Učitelj vika da je kombi po star od njega, i da ništa neje čudo što sletemo. Na nas ni je lepo k'd se vozimo, pušta ni da držimo volan dok on odmori oči malka. Pošto je Toma po star od nas, on mu dava i da vozi po planinski putevi, jer vika nema putnički kola da proodev, samo teški kamioni, što vučev drva iz goru. Jutros svi idomo na kupanje u jezero, i mene me ne pušti da idem. Pita me znajem li da plivam, ja ga zaeba, kaza mu da znajem. Beše ubavo, samo be još ima granjke po vodu od poplavu, jedna oko teše mi iskara, al' ja izbego samo mi zubi iskrši. Ma će porasnev drugi, ne se sekiram. Učitelj je baš dobar, neje vikaja na nas ni k'd skinamo gume za plivanje. Mi smo isto fini sprema njega, dok popravlja kombi mi se skrijemo, po cel d'n takoj da nikad ne znaje kude smo. U početku mu toj smetaše, al' s'd se je navikja. On vika da smo svi prošli kurs na prvu pomoć, ono k'd se Jovana beše davila, i k'd je Ivan isekja dva prsta, dok je sekja drva u šumu sa motorno testere. Ja i Đoke povraćamo, al' učitelj vika da znaje od što je, i da je toj uredu. Ja mislim da je od onuj tvoju piletinu što poneso od dom, jer zabravimo da gu odma pojedemo. Setimo se tek k'd ni vuk izvuče kesu iz šator, otemo mu gu i t'g gu pojedomo. Koj ti gi znaje vučišta, pa mož se dovučev po ranu. Će moram s'd da idem, idemo u selo da krademo markice za pisma, pare gi sve potrošimo na pivo. Idomo i da beremo pečurke da ne pocrcamo od glad, vikav sve se jedev samo neke jenput. Ma ne brinite ja sam dobro. Ej teše zabravim, učitelj mi je rekja da ve pitam, primaja li sam tetanus. Što je toj tetanus? Toj li je onoj što se prima protiv trovanje? Nešto mi se smuči u stomak, ne mogu više da vi pišem. Ako se ne vrnemo u nedelju, ja pa će vi pa pišem ako nađem neku artiju . Aj , aj ne cmizdrite više, zaebavam vi! Toj vi je za onoj što mi neste kupili mobilan k'd sam pošja na kampovanje, pa da si razgovaramo kako ljudi, a ne u 21 vek da vi pišem pismo.
E takoj!
 
Šeikov dnevnik, januar 2013.

SAMO što smo poleteli, zvao Njegovo Veličanstvo šeik brat Kalifa, da me pita da li on to mene ne vidi na drugoj strani našeg dugačkog trpezarijskog stola, ili mene nema na doručku. Ja mu rekao da idem do Mančester sitija, da vidim da li je Njegovo Veličanstvo šeik brat Mansur nešto kupovao od igrača u prelaznom roku, a usput ću da svratim do Srbije. Brat Kalifa pitao šta je to Srbija, a ja mu rekao da je to ona zemlja iz koje su onomad došli svojim, a vratili se našim avionom, jer se njihov pokvario. Onda me je on pitao jesmo li bacili taj njihov avion što se pokvario, ja mu objasnio da se to u Srbiji ne radi, nego da se kod njih stvari popravljaju. Brat Kalifa rekao „Svašta ima na ovom svetu“, poželeo da mi Alah podari srećan put, lepu kupovinu i da mu se javim sa druge strane stola kad budem bio ponovo na doručku.

* * * * * * * * * * * * * * *

Malo sam se uplašio tokom sletanja. Naime, sleteli smo na parče betona pored neke omanje zgrade sa tornjem, pa sam mislio da nam se nešto desilo i da smo prinudno sleteli, tamo gde smo mogli. Onda je pilot objasnio da je sve u redu, ali da je njihov aerodrom mali pa to sve malo čudno izgleda. Rekao sam sekretaru da zapiše da, ako ikad budemo ponovo dolazili, kupimo taj aerodrom i da ga malo sredimo i povećamo, da ne moram da se stresiram ponovo.

Onda sam izašao iz aviona, gde me je sačekao brat Aleksandar i neki vojnici. Jedan od vojnika je visoko podizao kolena i vitlao nekom sabljom, onda mu je brat Aleksandar klimnuo glavom, pa se ovaj sklonio, a onda sam i ja klimnuo glavom i moje obezbeđenje je vratilo svoje sablje, pištolje i puške u korice. Vojnik izgleda nije imao loše namere. Ostali vojnici su bili iste visine i sasvim lepo poređani, pa smo pored njih prošli a oni su nas gledali netremice. Svideli su mi se ti vojnici, pitao sam brata Aleksandra mogu li da ih kupim i da ih držim kod mene na aerodromu za slučajeve kad mi dođu neki gosti, na šta se on prvo malo zbunio, a onda je sa žaljenjem rekao da to nije moguće. Pa sam i ja sa žaljenjem rekao da je to šteta, a moj sekretar je takođe sa žaljenjem precrtao vojnike sa spiska za kupovinu.

* * * * * * * * * * * * * * *

Onda me je brat Aleksandar odveo u neku zgradu sa crvenim tepisima i uzanim hodnicima gde smo, u nekoj prostoriji veličine mog kupatila u Abu Dabiju, imali sastanak sa mnogim nekim ljudima. Pitao sam brata Aleksandra da li se to nalazimo u ambasadi Ujedinjenih Arapskih Emirata, a on mi je rekao da mi nemamo ambasadu u Srbiji. Konstatovao sam da je to šteta i da bismo mogli da kupimo ovu zgradu u kojoj imamo sastanak, da to bude naša ambasada. Brat Aleksandar je sa žaljenjem rekao da to nije moguće, jer je to zgrada Vlade Srbije. Ja sam pogledao kroz prozor i video neku zgradu u ruševinama, preko puta. Pa sam pitao brata Aleksandra mogu li da kupim tu zgradu, ako već ne mogu ovu? Brat Aleksandar je sa radošću rekao da je zgrada na prodaju, ali u paketu sa fabrikom vojnih raketa, a njegov kolega brat Mlađan je dodao da je i taj paket takođe u paketu, sa osam poljoprivrednih kombinata i kreditom za navodnjavanje. Pošto mi se ta zgrada preko puta dopala, rekao sam sekretaru da stavi na spisak i zgradu i kombinate i kredit i rakete. Pa ćemo posle da vidimo šta ćemo sa svim tim. Za rakete nije problem – na Bliskom istoku uvek može da se nađe neko kome to treba. A ni za poljoprivredne kombinate nije problem: ako imaju neku lepu travu, možemo da je stavimo u Mančester siti.

* * * * * * * * * * * * * * *

Posle smo obišli neko veliko betonsko korito sa sedištima na strani i velikom livadom u sredini. Po golovima koji su bili sa po svake strane livade, pretpostavio sam da bi to moglo biti neko igralište za fudbal, a da će posle da me vode da vidim i neki pravi fudbalski stadion. Brat Aleksandar i domaćin igrališta, brat Dragan, rekli su da posle neće da me vode nigde, jer je ovo na čemu smo sada fudbalski stadion njihovog najvećeg fudbalskog kluba. I da je taj fudbalski klub nekad bio šampion Evrope i sveta. Ja sam se slatko nasmejao, a i oni su, da me ne uvrede. Onda su mi objasnili da se nisu šalili i da je stvarno tako bilo. Meni je bilo žao kluba, pa sam rekao da bi njihovi bogataši trebalo da kupe taj klub, kao što je naša porodica kupila Mančester siti. Onda su oni rekli da zakon ne dozvoljava da se klub kupi, a i da su bogataši delom u pritvoru, a delom se kriju. Ali da ja mogu da budem sponzor kluba. Pa su se nasmejali, a i ja sa njima, da se ne uvrede.

* * * * * * * * * * * * * * *

U Srbiji smo bili i u lovu. Svidelo mi se lovište, htedoh da ga kupim, ali brat Aleksandar je sa žaljenjem rekao da lovište nije na prodaju, već trideset i nešto godina, otkad je umro njihov najveći lovac.
Takođe smo otišli i u neki klub na večernju zabavu, svideo mi se i klub i pevačica, ali brat Aleksandar je sa radošću rekao da oni imaju prilično veliki izbor pevačica, pa nisam kupio ni klub, dok ne odaberem bolju pevačicu. A to ni ne znam kad ću, jer sam završio posetu i odleteo u Mančester siti. Danas igramo protiv Arsenala, neka nam Alah podari pobedu. Sekretaru sam rekao da me, kad se vratimo u Abu Dabi, podseti šta smo kupili u Srbiji, ne bi li o tome obavestili Njegovo Veličanstvo šeika brata Kalifu, na doručku, kad se i ako se vidimo.

Obradovaće se, on uvek voli kad ja nešto kupim.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh