Zabava, smešne slike, video i ostalo...5

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
I
dss.jpg
 
[h=5]Писмо од ескурзију!

Драги мајке и татко...!

Убаво се проводимо на овој камповање. Учитељ не тера да ви пишемо да се не секирате. Ми смо добро, см је шатор и два џака за спање вода однела, беше не река поплавила. Срећа ники се неје удавија, јер ми т'д бемо у планину , тражимо Трајче. Кажите на његови татка и мајку да је он добро, см не мож' да пише, руку је искршија к'д је бегаја од дивљу свињу. Трајче никад га не би нашли у тамнину, да не беше муња. Иначе, ја сам се т'д возија у јед'н од спасилачки џипови к'д се врћамо из планину. Беше убаво. Леле што је пуцало, к'д пукне џип одрипи, на возача му испаде волан из руке, па ударимо у неки камен, и искрши ги фарови, једвај дођомо до шатори. Учитељ вика на Трајче што је отишеја сам да лови зајци, а неје се на никога казаја, и да пушка заноси к'д пуца, па је могја некога медведа да утепа, па после кој ће плаћа казну. Трајче се брани, вика: „Казаја сам ти бе учитељу к'д беше пожар.“ Ма ја верујем на Трајче да се је казаја, сигурно га неје чуја, учитељ беше мортус пијан.
Мамо и тато, знали ли сте, бе, да к'д се плинска боца тури у ватру, да експлодира? Несте сигурно. Ма несам ни ја знаја до њекње, док гу не тури у ватру. Туго мајке, к'д пучеее... мене ме експлозија укачи на дрво. Једвај ме скинуше од дрво бе, а Стојана су морали да поврћав из несвес колко га је ошамутило. Киша врне по цел д'н, такој да мокра дрва неће да горив, али је затој изгореја јед'н шатор. И моје панталоне ми изгореше, али си имам бермуде. Еј , а што је Стојан смешан без косу, исцепимо се од смешку к'д га видимо. Ми ће дођемо у недељу ако учитељ поправи комби. Неје била његова грешка к'д слетемо од пут, вика да су кочнице работиле к'д кренумо на пут. Учитељ вика да је комби по стар од њега, и да ништа неје чудо што слетемо. На нас ни је лепо к'д се возимо, пушта ни да држимо волан док он одмори очи малко. Пошто је Тома по стар од нас, он му дава и да вози по планински путеви, јер вика нема путничка кола да проодев, см тешки камиони, што вучев дрва из гору.
Јутрос сви идомо на купање у језеро, и мене ме не пушти да идем. Пита ме знајем ли да пливам, ја га заеба, каза му да знајем. Беше убаво, само бе још има грањке по воду од поплаву, једна око теше ми искара, ал' ја избего см ми зуби искрши. Ма ће порастев други, не се секирам. Учитељ је бш добар, неје викаја на нас ни к'д скинумо гуме за пливање. Ми смо исто фини спрема њега, док поправља комби ми се сакријемо, по цел д'н такој да никад не знаје куде смо. У почетак му тој сметаше, ал' с'д се је навикја. Он вика да смо сви прошли курс на прву помоћ, оној к'д се Јована беше давила, и к'д је Иван исекја два прста, док је секја дрва у шуму сас моторну тестеру. Ja и Ђока повраћамо, ал учитељ вика да знаје од које је, и да је тој уреду. Ја мислим да је од онуј твоју пилетину што понесо од дом, јер забравимо да гу одма изедемо. Сетимо се тек к'д ни вук извуче кесу из шатор, отемо му гу и т'г гу изедомо. Кој ти ги знаје вучишта, па мож се довучев по рану. Ћу морам с'д да идем, идемо у село да крадемо маркице за писма, паре ги све потрошимо на пиво. Идомо и да беремо печурке да не поцрцамо од глад, викав све се једев, ал неке см јенпут.
Ма не се брините ја сам добро. Еј теше забравим, учитељ ми је рекја да ве питам, примаја ли сам тетанус. Које је тој тетанус? Toj ли је оној што се прима против тровање? Нешто ми се смучи у стомак, не мог више да ви пишем. Ако се не врнемо у недељу, ја па ћу ви па пишем ако нађем неку артију.
Ај , ај не цмиздрите више, заебавам ве! Тој ви је за оној што ми несте купили мобилан к'д сам пошеја на камповање, па да си разговарамо како људи, а не у 21. век да ви пишем писмо.
Е, такој![/h]
 
Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.
"Ne treba nam dugo" - odgovoriše ribari.

"A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?"

Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.

"Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom?"

"Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom djecom a popodnevni odmor provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se sa prijateljima, popijemo poneko piće i otpjevamo par pjesama. Naš je život ispunjen."

Gospodin turista im predloži: "Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod."

"I šta onda?"

"Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umjesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno sa velikim poizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Meksiko Siti, Los Anđeles ili čak Nju Jork! Iz tih gradova možete voditi svoj veliki novi posao!"

"Koliko bi nam vremena trebalo za to?"

"Dvadeset do dvadeset pet godina".

"I onda?"

"Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom dionica i zaraditi milione!"

"Milione? Stvarno? A onda?"

"Onda možete otići u penziju, živjeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom a večeri s prijateljima uz piće i pesmu."

"Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?" - upitaše Meksikanci.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh