Vojkanvrelo
Izneo si sada toliko gluposti,da mi je najlakše reći samo da ništa od toga nije tačno.
Kao prvo,na vreme se ne može nikad uticati (niti će moći ikada),na lokalno a tek kamoli na globalno vreme u svetu.
Drugo,ljudsko sećanje i to pričali mi stari ljudi zaboravite.Čovek zaboravi šta je pre 2 dana jeo,a kamoli da se seća nečeg pre 25 godina.
Treće,itekako je (kao što i pre navodio) bilo vrućinčina i toplih zima.Mnogi aposlutni maksimalni rekordi su postignuti tamo 1930-ih. (izuzetak su eto ovi iz 2007-Sm. Palanka).
I još da definišemo prosek i normalno vreme za ovo doba godine...pogotovo je važno to za zimu....jedne godine imaš sneg i -5,druge sunce i +11C.Saberi,podeli sa 2 i eto ti nekih 3°C što je prosečna temp. za januar.
Dakle vreme normalno za ovo doba godine je vrlo relativna činjenica.
A ovo za leta tek neću komentarisati....prvo što je odmah prošlo leto protivrečno toj teoriji (u većini krajeva bilo tek malo toplije od proseka),nego što je npr. od 1891 do 1893 bio niz od 3 leta koja bi (da su tada bila merenja po celoj Srbiji,a ne samo u Beogradu) bila ubedljivo najtoplija ikada.
A šta tek reći na ovo...1952 godina,mart mesec,toplotni udar -evo nekih maksimalnih temperatura tada:
Krajem marta ove (1952) godine, na afričkom kontinentu je izvesno vreme stacionirao kontinentalni vazduh i dobio karakteristične osobine vazduha za te krajeve: postao je jako topao i vrlo suv, odnosno dobio karakter pravog suvog pustinjskog vazduha. Tu se na afričkom kontinentu stvarao i jačao anticiklon (visoki vazdušni pritisak), dok se tada severnije od naše zemlje stvarala serija ciklona (niskog vazdušnog pritiska), što je i uslovilo da, usled jačanja anticiklona koji je bio razvijen do velikih visina, otpočne prodor sa afričkog kontinenta prema severnim geografskim širinama. Ovaj prodor toplog vazduha prvo se osetio na velikim visinama, tako da 28. marta imamo vrlo pojačano SW strujanje na visini od 3000 metara, a zatim se taj topao vazduh spuštajući se još više zagrejavao, dobijajući fenski karakter i prouzrokovao u našim predelima vrlo visoke temperature, neuobičajene za ovaj period godine.
Prodor jako vrućeg i vrlo suvog tropskog vazduha osetio se prvo u jugozapadnim delovima Makedonije-Bitolju, još 29. marta u 16h, kada je prodirao u vidu vrelog, jakog vetra, SW i W pravca, koji je dostizao i do 8 po Boforu. Topli tropski vazduh prodirao je tokom cele noći između 29. i 30. marta, tako da je temperatura vazduha u Bitolju 30. marta u 01h iznosila 29.0 C (
), u 04h 27.9 C, a u 07h 27.4 C. Ovaj tropski vazduh uticao je da 30. marta srednja dnevna temperatura vazduha bude u Bitolju 25.6 C (), dok dnevni temperaturni maksimum prelazi 30 C (31.2 C), a u Prilepu 24.8 C, odnosno 32.0 C.
Vrlo topao, jak vetar osetio se u Skoplju tek 30. marta posle 09h. Dok je istog dana u 07h temperatura u Skoplju iznosila 13.9 C, u 10h već se popela na 23.9 C, a samo za jedan sledeći čas temperatura se povećala još za 9 C ()-u 11h iznosila preko 33 C, u 13h dostiže terminski maksimum od 33.6 C, a zatim postepeno pada i u 16h smanjuje se na 32.2 C.
Ovaj vreli tropski vazduh osetio se dakle u Skoplju 17h kasnije nego u Bitolju. Znajući da je pravac kretanja vetra bio uglavnom SW, to se nailazak ovog vrućeg vetra mogao predvideti. Tek posle Skoplja ovaj tropski vazduh spuštao se dolinom Vardara ka južnim, jugoistočnim i istočnim krajevima Makedonije, tako da se on osetio u ovim predelima tek u kasnijim popodnevnim i večernjim časovima 30. marta (24h kasnije od Bitolja), a strujanje toplog vazduha produžilo se i u toku noći između 30. i 31. marta, tako da su u južnim krajevima Makedonije maksimalne temperature zabeležene tek 31. marta.
Iz ovoga se vidi da je pravac prodiranja tropskog vrelog vazduha bio od jugozapada ka severu, a zatim se ponovo spuštao dolinom Vardara ka jugu i jugoistoku Makedonije.
Maksimalne temperature koje su registrovane 30. i 31. marta 1952. su do sada nezapamćene za naše krajeve za ovaj deo godine. Ova konstatacija važi i dan-danas, posle punih 57 godina... Temperaturni maksimum je u Skoplju dostigao čak 34.2 C, a u Velesu 36.0 C (). Ovi temperaturni maksimumi su veći ne samo od uopšte do sada zabeleženih najvećih temperatura u martu mesecu, nego i od aprilskih, a u nekim mestima i od čak majskih apsolutnih maksimuma ()...
Sledi spisak Tmax po gradovima:
Varaždin = 20.2 Zrenjanin = 29.3 Vel. Gradište = 29.6
Karlovac = 23.5 Vršac = 29.6 Negotin = 26.3
Zagreb-Grič = 22.2 Loznica = 29.8 Zaječar = 32.2
Banja Luka = 27.0 Valjevo = 30.5 Niš = 33.5
Slavonski Brod = 24.5 Šabac = 30.0 Pirot = 34.5
Tuzla = 28.4 Srem. Mitrovica = 29.6 Dimitrovgrad = 32.5
Osijek = 22.5 Beograd = 30.0 Leskovac = 35.5
Sombor = 21.8 Pančevo = 29.2 Vranje = 32.5
Palić = 22.2 Kragujevac = 32.0 Vlasina = 23.9
Šid = 29.5 Smed. Palanka = 33.2 Preševo = 33.0
Novi Sad = 30.0 Čačak = 29.5 Priština = 28.5
Sremski Karlovci = 30.5 Kraljevo = 32.0 Bar = 25.0
Vrbas = 26.4 Vrnjačka Banja = 32.4 Kumanovo = 34.0
Srbobran = 27.7 Kruševac = 32.1 Skoplje = 34.2
Senta = 25.0 Jagodina = 32.0 Veles = 36.0
Kikinda = 27.9 Ćuprija = 32.8 Kavadarci = 35.1
Dakle, u Srbiji je najviša temperatura izmerena u Leskovcu (35.5 C)...
Nadam se da su sada jasne svima neke stvari