Прочита све постове у овој теми и оно што могу да закључим да већина овде ради са домаћим јако старим тракторима, а да сви маштају о неким новим западним ил источњачким тракоторима.
Такође примећујем да је овај наш ''аустријанац'' написао нешто јако занимљиво. А то је да они премда свакодневно раде огромне површине један део тракториста нема кабину и заштитне маске. Зашто то констатујем јер примећујем да се нонстоп овде људи ложе на неке кабине са надпритиском и карбонским филтерима. И наводе то као неку неминовно нужну ствар коју тракотор под обавезно мора да има.
Да се разумемо већина наших воћара данас сања и ручну прскалици, а да не причам о атомизерима за које није чуло ни 50% српских сељака.
Сви ми знамо шта је добро и шта треба да има добар воћарски трактор. Али ако готово сви европски произвођачи продају преко 60% укупно произведених воћ трактора, као тракоре без кабине, о чему ви онда овде дрвите....
Лично мислим и видим јер живим у брдском крају (350-500м надморске висине) да добар део послова у воћу завршава наш ферџа. Али наравно да је универсал дуплак и 549 или 550 супер. Ко то овде има рачуна се као домаћин човек, јер ја и поред 15ха земље, 3ха воћа и две плате у кући не могу себи да приуштим неког дуплака посебно не новог и не европског. Мислим да би требали да се базирате господо на то да видимо који су добри половни воћарски тракотори и која су искуства са њима. Јер нов трактор је сваки под обавезно добар. Почевши од наших ИМТ-ИМР-а преко кинеза, турака па све до Карака и Фендова... Док год су у року од пар хиљада радних часова то је екстра, јер ко има паре да узме нов ваљда за 5-6год може опет да купи нов ?!
Мислим да већину овде занима који су добри стари и на западу отписани трактори а да могу бити коришћени овде код нас, бар док не дођу нека боља времена за нашу пољопривреду. И док се не смилује још неки фонд (као нпр fruit@barries) и крене са неким нормалним субвенцијама 50% и више да дају повраћај.
Можда би сви ми остали воћари требали, ако већ сматрамо да морамо да имамо нове тракторе, да узмемо и да тражимо од владе неке озбиљније подстицаје за куповину новог трактора. Ево Македонија која је смешна државица за нашу Србију даје подстицај такође од 50% за куповину нових трактора, да не помињем Хрватску и Словенију које аплицирају за ЕАФРД фондове и добијају шта им се пожели....
Ево не знам колико је један број вас упућен у причу да су грци својевремено добијали по стотине хиљада евра као подстицаје да засаде маслине. Стим што је већина њих од тог новца куповала нове мерцедесе и бмв-е, па су дошли ту где јесу....
Али мислим да можемо покушамо да направимо неко кровно удружење воћара и да изађемо пре владу са тим захтевима. Друга ствар постоје и ИПАРД програми за земље које су кандидати, ка нпр ми
)))
Ова моја критика са почетка није злонамерна неко објективно сагледавање ствари. Знам добро зашто тако пишем јер се крећем по цело Србији и видим да се овде одудара од реалне слике стања у нашем воћарству
. Inače, činjenica je da kod nas nema, ili je vrlo malo, ljudi koji mogu da kupe traktor skuplji od 25 ili max 30 ooo eura. Nije da mi ne bismo znali šta ćemo sa njim, nego jednostavno voćarstvo kojim se mi bavimo ne daje toliku zaradu da bismo to mogli sebi priuštiti, a gro traktora koji se kupe za voćarstvo su između 10 000 i 20 000 eura, iako skoro nijedan od njih nije prevashodno pravljen za te namene. To je situacija o kojoj JUGI piše, ovde kod nas na jugu zemlje, u drugim delovima Srbije je možda drugačije, ali čisto sumnjam. Ovde je preko programa Fruits&berries kupljeno sigurno preko 100 traktora, možda i više, ali 95% su IMT, Foton, YTO, Mahindra. Ne verujem da ima više od 10-tak komada pravih voćarskih.
