Istraživanje staro par godina, ali mislim da vredi pogledati ga i danas:
"PROIZVODNI POKAZATELJI VIRTEMBERŠKE RASE OVACA
MEKIĆ, C., TRIFUNOVIĆ, G., PERIŠIĆ P.
IZVOD: U ovom radu su prikazani proizvodni pokazatelji virtemberške rase ovaca na privatnoj farmi u Stojniku. Utvrđeno je da je dužina trajanja bremenitosti prosečno iznosila 147,27 dana. Plodnost ovaca bila je 134,36%, što je bliže donjoj granici očekivane plodnosti. Telesna masa jagnjadi pri rođenju bila je kod jedinaca 5,71 kg a blizanaca 4,78 kg. U uzrastu od 60 dana masa jedinaca iznosila je 27,21 kg a blizanaca 24,03 kg. Jedinci su i u ovom uzrastu ostvarili veće telesne mase od blizanaca što je statistički bilo vrlo značajno (P < 0,01). Prinos vune kod ovaca prosečno je iznosio 4,11 kg.
UVOD
Najveća slabost našeg ovčarstva je u tome što oko 80% ovaca pripada primitivnoj pramenki različitih sojeva s niskom proizvodnosti i malom plodnosti, M e k i ć i sar. (2003). Ovakav tip ovaca ne može poslužiti za organizaciju savremene ovčarske proizvodnje. S toga je neophodno da se ostvari prvi korak u programu unapređenja našeg zaostalog ovčarstva, a to je oplemenjivanje gruborunih ovaca. Jedan od pravaca tog rada je i stvaranje produktivnijeg tipa ovaca korišćenjem genoma virtemberške (Merino Landschaf) rase za oplemenjivanje domaćih sojeva pramenke prvenstveno u brdsko-planinskim područjima.
Cilj ovog rada je utvrđivanje osnovnih reproduktivnih i proizvodnih parametara virtemberške rase ovaca.
MATERIJA I METOD RADA
Proučavanje reproduktivnih i proizvodnih osobina virtemberške rase ovaca obavljeno je na jednoj privatnoj farmi, vlasništvo Luković Milana, iz Stojnika kod Aranđelovca, za preiod 2001–2004. godine. Reproduktivni pokazatelji praćeni su kod 171 plotkinje. Istraživanjem su obuhvaćena sledeća svojstva: prosečno trajanje bremenitosti, plodnost – preko broja jagnjadi po jagnjenju. Takođe je analiziran tip rođenja i pol novorođene jagnjadi. Kod jagnjadi je praćena telesna masa pri rođenju, sa 30 i 60 dana uzrasta pri zalučenju jagnjadi. Posle striže kod ovaca merena je pojedinačno masa runa. Za analizu dobijenih podataka za sve ispitivane osobine korišćene su standardne varijaciono-statističke metode uz primenu t-testa.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA
Reproduktivni pokazatelji: Reprodukcija predstavlja najvažniji ograničavajući faktor povećanja proizvodnje i poboljšanja rentabilnosti ovčarstva. Na navedeno svojstvo itekako ima uticaj način odgajivanja, prvenstveno ishrana i smeštaj. Da bi se genetski potencijal ispoljio neophodno je da se priplodne ovce stalno nalaze u priplodnoj kondiciji, M e k i ć i sar. (2003).
Iz podataka izloženih u tabeli 1. se vidi da je dužina trajanja bremenitosti kod ovaca prosečno trajala 147,27 dana. Plodnost ovaca na ispitivanoj farmi kod virtemberške rase prosečno je iznosila 134,36% (tab. 1). Po godinama ispitivanja najniža plodnost bila je 2002. Godine 126,42%, a najveća 2003. godine 145,00%. U istraživanjima P e t r o v i ć a (1992) plodnost virtemberške rase bila je 120,05%. S k a l i c k i i R i s t e v s k i (199
su utvrdili plodnost kod uvezenih ovaca virtemberške rase od 144,00%, a kod prve generacije plodnost je iznosila 139,00%. Prema W a l t e r - u (1989) plodnost virtemberške rase u Nemačkoj bila je 162,00%, a prema M e n d e l - u (1989) 142,00%.
Težinski razvoj jagnjadi od rođenja do 60 dana uzrasta
Utvrđene vrednosti za masu tela jagnjadi pri rođenju analizirane su sa dva aspekta:
1. uticaja tipa rođenja i
2. pola novorođene jagnjadi
Pokazalo se da je razlika u masi tela pri rođenju između jedinaca i blizanaca od 0,93 kg (19,43%) u korist jedinaca bila statistički visoko signifikantna (P<0,01). Visoko značajne razlike utvrđene su i između polova novorođene jagnjadi. Ženski jedinci imali su veću masu pri rođenju od ženskih blizanaca za 0,73 kg (15,70%), a razlika između muške jagnjadi iznosila je 1,03 kg ili 20,81%. Prosečna masa tela kod oba tipa rođenja bila je 5,24 kg.
Ako uporedimo naše rezultate sa podacima iz literature, P e t r o v i ć (1992) je utvrdio nižu vrednost za navedenu osobinu koja je iznosila 4,95 kg. Takođe, S k a l i c k i i R i s t e v s k i (199
su utvrdili nižu vrednost za telesnu masu jagnjadi pri rođenju kod virtemberške rase uvezene u Makedoniju gde je vrednost bila 4,05 kg, a kod prve generacije 3,96 kg. Prema K r a g m e i r r - u (1990) telesna masa jagnjadi virtemberške rase u Nemačkoj je 4,90 kg, a M e n d e l i sar. (1989) navode vrednost od 4,20 kg.
Sa porastom jagnjadi povećavaju se i razlike u telesnoj masi između jedinaca i blizanaca. Pri tome je, u uzrastu od 60 dana, razlika između jedinaca i blizanaca iznosila 3,09 kg (12,86%) u korist jedinaca, što je statistički bilo vrlo značajno (P<0,01). U ovom uzrastu jedinci su zadržali intenzivniji porast u dojnom periodu ali se može zapaziti da su blizanci ostvarili ukupan apsolutni prirast do 19,25 kg a jedinci 21,41 kg. Prosečna telesna masa jedinaca i blizanaca u uzrastu od 60 dana iznosila je 25,62 kg što se može smatrati zadovoljavajućim rezultatom. P e t r o v i ć (1992) je kod istog genotipa i u istom uzrastu utvrdio da je telesna masa jagnjadi prosečno iznosila 17,32 kg, što je niže od naših vredosti. Ovakve razlike mogu se objasniti time što je Petrović vršio ispitivanje na velikoj društvenoj farmi, a naša istraživanja su vršena na individualnoj farmi gde su uslovi odgajvianja i ishrane sigurno adekvatniji što se direktno odrazilo i na proizvodne rezultate.
Prinos runa
Masa runa je važan kriterijum za određivanje količine proizvedene vune, jer prinos runa izražen u kg predstavlja u stvari funkciju glavnih osobina vune: čiste vunske mase, masnoće, gustine, dužine vune, finoće vunenog vlakna.
U istraživnjima P e t r o v i ć a (1995) prosečna masa runa kod 250 ovaca rase merinolandschaf na farmi „Bele Vode” DP „Mlekara” Pirot u trogodišnjem ispitivanju iznosila je 3,34 kg što je niže od naših istraživanja.
Rezultati ovih istraživanja su slični rezultatima S k a l i c k o g i R i s t e v s k o g (199
koji su utvrdili prinos vune kod virtemberške rase od 4,23 kg. Međutim, naši podaci se razlikuju od pojedinih nemačkih autora. Tako S o n n e c k (1980) iznosi da masa runa merinolandschaf populacije iznosi 4,70 kg. Veće vrednosti za ovu osobinu navodi N i s s e c k e i sar. (198
i W a l t e r (1989). Manje ili veće srednje vrednosti za prinos runa u našim istraživanjima, u poređenju sa citiranim autorima, su uslovljene pre svega paragenetskim faktorima gde ishrana ima vodeću ulogu.
ZAKLJUČAK
1. Plodnost virtemberških ovaca prosečno je iznosila 134,36%. Jedinaca je bilo 45,85%, a blizanaca 54,15%.
2. Prosečna telesna masa jagnjadi pri rođenju bila je 5,24 kg. Blizanci pri rođenju su imali (pojedinačno) 83,71% mase jedinaca. Navedena razlika bila je statistički vrlo značajna (P<0,01).
3. U uzrastu od 60 dana telesna masa jedinaca i blizanaca prosečno je iznosila 25,62 kg.
4. Prinos nepranog runa bio je 4,11 kg s varijacijama 2,5–6,0 kg.
Na osnovu svega izloženog može se zaključiti da su ispitivane ovce virtembrške rase ostvarile zadovoljavajuće rezultate uzimajući u obzir prosečnu plodnost, telesnu masu jagnjadi pri rođenju i odbijanju kao i prinos nepranog runa posle striže. Ako bi se poboljšali uslovi odgajvianja prvenstveno ishrane navedeni rezultati iako su zadovoljavajući mogli bi biti i bolji."