Višnja

Ma ja to za svoje potrebe, imam neki mali voćnjak u sastavu kućevnog placa i tu imam sve i svašta i između ostalog i višnje, nama smo nabrali za zamrzivač i rođacima a ovaj višak ide i rakiju pošto se nadam da će se jedno bure nakupiti, inače lepo je rodila i krupna je, hvala na odgovoru pošto neznam dali trepeljka valja da ostane na stabli a prilično se gubi vreme prilikom berbe kad se kida sa trepeljkom a marela baš ima jaku.
 
Mislio sam oko stabla jer ne može do samog stabla obraditi sa f-620. Mora ostati neka travka a ovde se ne primećuje .
 
Poslednja izmena:
Da, i mene je interesovalo na koji način je ovo obrađeno, jer nema "nazubljenog" freziranog dela koji ostavlja traktorska pipalica, a i nema trave oko stabala i u sredini koju bi ostavila ručna freza. Da li je ovde rađena neka kombinacija, ili je čišćeno ručno oko stabala pre freziranja, ili neko prskanje... Zaista prelepo izgleda a bilo bi lepo da saznamo čime je sve obrađeno.
 
Da li moze ispod visanja gde ima izdanaka, trava da se prska totalom? Hoce li visnja preko tih izdanaka da uvuce otrov i da se vremenom osusi?
 
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG]
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG]
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG]

Ovo su moje slike od danas. Gde su ti otkupljivaci? ::novac::
 
Odlican rod! Cini mi se da mogu jos par dana da sacekaju, ovo na slikama deluje 90% zrelo (ako slika ne vara)
 
Kod mog tasta prosecan rod preko 20 kg po stablu ove godine, na prored 4x3 m. Bolje nego prosle godine. Kolko ja vidim, kad se uracuna razlika u rodu, konacna racunica bice ista kao prosle godine, i pored razlike u ceni (mi je sami beremo, ne placamo berace)...
 
2pan je napisao(la):
Kod mog tasta prosecan rod preko 20 kg po stablu ove godine, na prored 4x3 m. Bolje nego prosle godine. Kolko ja vidim, kad se uracuna razlika u rodu, konacna racunica bice ista kao prosle godine, i pored razlike u ceni (mi je sami beremo, ne placamo berace)...
Kliknite za proširenje...


Preko 20kg po stablu, svaki ozbiljniji zasad ima 1000 stabala po hektaru, znaci prinos sa 1ha je oko 20t.

20 000kg x 40din= 800 000, branje je 12din (u mom kraju) cena branja 240 000din. Ostaje 560 000 din cistog ::novac:: na gomili. Troskovi kao sto su gorivo,djubrivo,hemija, rezidba, itd. grubo izracunato u najskupljoj varijanti ne prelaze 100 000 godisnje za prerfektno odrzavanje. znaci 460 000 ostaje cista zarada.
460 000 : 12 meseci = 38333din. priznacete to i nije tako losa platica u ovo danasnje vreme, ko hoce vise love, neka prosiri zasade.
Naravno u praksi nije sve tako idealno kao u racunici, ima tu i izmrzavanja, stradanja od leda, i ostalih nesreca koja nas prate. Ali cak i na ovako losu cenu zarada ipak postoji, rad ipak nije uzaludan. :ppozdrav:
 
Nije uzaludan... ali dogodine ce biti, ::jako_besan:: ako nastavi da pada cena, sto je vrlo verovatno. Plus, ove godine je rod jaci nego prosle, bilo je prosle oko 15 kg po stablu.
 
Gore navedena računica je približna, ali sa moje tačke gledišta mislim da treba računati ovako:
Prosečan rod po stablu 15kg, pogotovu ako računamo 4x2.5m,
Cena branja 15 din, + transport do najbliže hladnjače, ubijanje na vagi, otpad, hrana i piće i sl.- sve izađe 20 din/kg
Dizel i ostala goriva i ulja, đubrenje, prskanje, rezanje, i sl. - 150 000 din/ godišnje, ako ćemo da bude kako treba.

Dakle 1 000 komada x 15kg - 15 000 kg x 40din - 600 000 din. Odbiti 20 x 15 000- 300 000 branje i 150 000 održavanje. U ovu računicu neka uđu neke vanredne stvari tipa osiguranje za rod, održavanje mašina i traktora i ova računica ne može da bude bolja sem ako nema više roda ili bolje cene.
Na kraju dobijamo da je čisto ostalo 150 000 dinara po hektaru. To dakle govori o tome da ni ove godine proizvođači nisu na nuli, ali ako računamo 3 godine bez roda kad se zasad podiže, rizik da se nešto desi pa uopšte ne rodi i sl. onda je ovo naravno malo. Što se količine tiče ona može neke godine da ide i do 20 tona ali će biti godina kad neće biti ni 10t, tako da se više ne sme računati,a situaciju može da popravi samo cena koj bi trebalo da bude bar 10-tak dinara viša i da stanje bude OK ( ova cena od 50 dinara bi trebalo da bude u godinama kad bude solidan rod), a kad rod bude slabiji onda i cena treba da ide malo gore, da koliko toliko to iskompenzuje.
 
.Na kraju dobijamo da je čisto ostalo 150 000 dinara po hektaru. To dakle govori o tome da ni ove godine proizvođači nisu na nuli, ali ako računamo 3 godine bez roda kad se zasad podiže, rizik da se nešto desi pa uopšte ne rodi i sl. onda je ovo naravno malo.
Kliknite za proširenje...

Dosta realna računica u koju je uračunata malo viša od optimalne cene berbe
A da li je to malo ili mnogo je teško definisati.
Jedino pravilo po kome se određuje da li je nešto malo ili dosta je šta je alternativa.
A alternativa zavisi od mnogo faktora, počevši od zemljišnih, klimatskih i ostalih datih uslova za određenu oblast ili parcelu, do raspoloižvih organizacionih resursa.
Ako neko ima uslove da proizvede i proda trešnju, ili konzumnu breskvu, ili konzumnu jabuku, ili malinu, on će sigurno više zaraditi po hektaru nego proizvodeći oblačinsku višnju.
Ali više će zaraditi na njoj nego proizvodeći kukuruz npr.
Zbog toga ne postoji idelan proizvod koga je najisplativije proizvoditi, pa onaj koga kod izbora proizvodnje interesuje samo cifra koje se dobije množenjem prinosa i cene, a takvih sam se nagledao, i verujem da ne samo ja, je unapred osuđen na propast ili makar razočaranje.
 
Ja ću sa višnjama da ispravim "grešku" koju sam napravio sa dunjama tj. malo više obilazim zasade pre sadnje (sadim na jesen 2ha),uglavnom su zasadi od 600-800 kom po ha što odma smanjuje količinu višnje po ha a i da ne zvučim neskromno 30 i kusur hiljada mesečno ako hoćeš da kupiš još malo zemlje i možda da obnoviš mehanizaciju je ipak malo.:ppozdrav:
 
Poslednja izmena od urednika:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh