Višnja

Ima li neki herbicid u prvoj godini po sadnji da se prska po visnjama ali da ne postoji rizik da ce im smetati prskanje? o_0
 
Što se kalema višnje tiče ja sam definitivno odlučio da sadim višnju koja je kalemljena na divlju trešnju. Razlika između nje i one n kalemljene na magrivu je u tome što je magriva podloga više za peskovito zemljište a d. trešnja za crnu, tešku zemlju, kao što je kod mene. Inače kalemljena višnja u odnosu na izdanačku ima prednost što ne tera izdanke. Svi voćari znaju koliko je to bolje, i što je to dosta bujnija podloga te višnja bolje napreduje. Takođe mi je jedan čovek koji ima 4 ili5 hektara zasada rekao da mu kalemljena ima ujednačene plodove po veličini i da sazreva odjednom, za razliku od izdanačke koja na pola drveta ima zrelije a na drugoj polovini zelenije plodove. Kad sam pre oko mesec dana gledao po rasadnicima kalemljena je bila ku i kamo bujnija od izdanačke koja se u puno rasadnika jako slabo primila. Ja jedino nisam načisto sa sortama jer pored nezaobilazne oblačinske želim da sadim i šumadinku i edi boterno, a u mom kraju nema ni kalemljen višnje ni drugih sorti osim oblačinske, koja naravno nije loša ali želim da sa 2 ili 3 sorte razvučem vreme berbe.Naravno sadnica kalemljene je skuplja, ali to je neminovno.
Što se tiče Galopa izuzetan je samo je dosta skup 1400 do 1700 dinara po litru a Gramakson mi nešto sumnjiv, mada je Singentin, jer u opisu piše da ne sme da pada na stablo, tj. koru i slično.
http://www.syngenta.com/country/rs/sr/cp/productlist/pages/gramoxone.aspx
 
Takođe mi je jedan čovek koji ima 4 ili5 hektara zasada rekao da mu kalemljena ima ujednačene plodove po veličini i da sazreva odjednom,
Kliknite za proširenje...

Pa to "može da bidne ali ne mora da znači" :)

Može i izdanačka da bude uniformisana (ceo voćnjak istih osobina) a i kalemljena može da bude neujednačena.
Šta je zapravo razlog?

Oblačinska višnja nije sorta, niko je nije "pravio" selekcionisao, ukrštao i tako dobio neku genetiku, već ekotip spontano nastao u prorodi.
A to žnači da ima dosta podtipova dakle međusobno različitih "genetika".
E sad, pošto se i izdancima i kalemljenjem apsolutno prenose osobine roditelja, ako se izdanci ili kalem grančice uzimaju od istih, ili po osobinama sličnih stabala, potomstvo, znači budući zasad, će biti uniformisano.
A ako se kalem grančice uzimaju sa po bitnim osobinama različitih stabala, ili se od tako različitih stabala uzimaju izdnaci ,voćnjak zasađen njima će biti "šaren".
Tako da sama činjenica da je kalemljena ne garantuje uniformisanost, mada jeste veća verovatnoća (lakše je naći dovoljno okaca sa sličnih stabala čak iako se ne uzima sa matičnog, nego naći dovoljno izdanaka)
 
Kakva ce biti situacija za zilogriza na podlozi d.tresnja ili margiva:sta:
Mozda je vegetarijanac:haha:
 
ZICAPROM je napisao(la):
Što se kalema višnje tiče ja sam definitivno odlučio da sadim višnju koja je kalemljena na divlju trešnju. Razlika između nje i one n kalemljene na magrivu je u tome što je magriva podloga više za peskovito zemljište a d. trešnja za crnu, tešku zemlju, kao što je kod mene. Inače kalemljena višnja u odnosu na izdanačku ima prednost što ne tera izdanke. Svi voćari znaju koliko je to bolje, i što je to dosta bujnija podloga te višnja bolje napreduje. Takođe mi je jedan čovek koji ima 4 ili5 hektara zasada rekao da mu kalemljena ima ujednačene plodove po veličini i da sazreva odjednom, za razliku od izdanačke koja na pola drveta ima zrelije a na drugoj polovini zelenije plodove. Kad sam pre oko mesec dana gledao po rasadnicima kalemljena je bila ku i kamo bujnija od izdanačke koja se u puno rasadnika jako slabo primila. Ja jedino nisam načisto sa sortama jer pored nezaobilazne oblačinske želim da sadim i šumadinku i edi boterno, a u mom kraju nema ni kalemljen višnje ni drugih sorti osim oblačinske, koja naravno nije loša ali želim da sa 2 ili 3 sorte razvučem vreme berbe.Naravno sadnica kalemljene je skuplja, ali to je neminovno.
Što se tiče Galopa izuzetan je samo je dosta skup 1400 do 1700 dinara po litru a Gramakson mi nešto sumnjiv, mada je Singentin, jer u opisu piše da ne sme da pada na stablo, tj. koru i slično.
http://www.syngenta.com/country/rs/sr/cp/productlist/pages/gramoxone.aspx
Kliknite za proširenje...


Nisam jos video Oblacinsku visnju kalemljenu na divljoj tresnji ili margivi, nisam jos video da neko sadi a sadi se mnogo.
Tu "Margivu" kad pomenes nekom starijem vocaru u mom kraju covek se zamisli sta je to.
Kome smetaju izdanci taj ne treba da sadi kosticavo voce.

Oblacinska visnja se decenijama razmozavala Izdancima i kao takva odlicno radja i ravnomerno sazreva niko nema problema sa njom.
Jedini problem neravnomernog sazrevanja Oblacinske i druge visnje desava se na visnjarima koji su posadjeni na podosojnim njivama (njivama koje su na severnoj strani brda) i sasvim je normalno da visnja na takvim njivama kasnije sazri, sto nije problem do sorte visnje vec do izbora njive, jer nije svaka njiva za voce.

Inace imam i Sumadinku kalemljenu na Oblacinku koja kasnije sazreva od Oblacinke i nisam nesto odusevljen njom, srecom nemam puno stabala inace bi od nje jedino mogao da pecem rakiju.
U srbiji mozes da sadis koju god hoces sortu visnje ali trziste trazi oblacinsku visnju, sumadinku mozes da prodajes na pijaci ili da peces rakuju.
Oblacinka je jedina sorta koja za sada ima siguran otkup i sam otkup visnje traje dok se ne obere oblacinka.

Sve ostalo ti je rekao Iroman.
 
Poslednja izmena:
kad moze oblacinka da baci bar neki rod recimo oko 5 kila po stablu,da se obradjuje kako treba
 
Uh, nije baš tako jednostavno pitanje kako na prvi pogled izgleda :)

Ako se radi o pojedinačnim stablima ili većem razmaku onda 5 kg po stablu može da se dobije relativno brzo, 4. godina recimo.
A ako se radi o gušćem sklopu, od recimo 1000 stabala na hektar, 5 kg po stablu, dakle 5 tona po hektaru, ipak treba malo više.
Gust sklop - ranije se dobija veći prinos po hektaru a kasnije po stablu
ređi sklop - ranije se dobija veći prinos po stablu, kasnije po hektaru
 
Kod mene ove godine da bog da dabude 3-4t po 1ha. Isto i oblačinske i maraske.
A ovo je 7 godina, jednostavno nekako se potrefi: preklani bile "mlade", lani mraz, ove godine opale sigurno 70%, a radio sam zaštitu od monilije 3 puta, list mi je bio do novemba radio sam bakar 2 puta, a isto mi je opala kao i u čitavom širem okruženju. Par opština oko mene isti problem sa trešnjom i višnjom.
 
ove godine opale sigurno 70%, a radio sam zaštitu od monilije 3 puta, list mi je bio do novemba radio sam bakar 2 puta, a isto mi je opala kao i u čitavom širem okruženju. Par opština oko mene isti problem sa trešnjom i višnjom
Kliknite za proširenje...
.

Nije hemija svemoćna očigledno.

Nekada se stvari tako skockaju da se hemijom može stanje do nekle popravljati, ali ne i anulirati nepovoljne uticaje.

Zamisli tek da nisi štitio ništa, ne bi imao ni toliki prinos.
A inače, sve priče o nekom neverovatnom prinosu u prvih nekoliko goidna treba uzimati sa debelom rezervom.

 
Možda nije sve ni do hemije i bolesti. bilo je priče da je u toku cvetanja bilo velikih vrućina i vrućih vetrova koji su sušili tučak ili šta već.plod je zametnut i porastao je do veličine zrna graška i onda se suši i opada.i kod mene ima toga samo u mnogo manjoj količini i sada kada se protrese stablo opadaju zakržljali sitni plodovi
 
Danas sam bio kod jednog jako dobrog domaćina u okolini Kruševca da pogledam njegov zasad višnje, jer baš imam nameru da sadim višnju kalemljenu na magrivi a i još neku sortu osim oblačinske pa sam zamolio čoveka da me odvede do njegovih zasad. Vrlo ljubazan domaćin išli smo po blatu sigurno 2 sata i čovek ništa nije krio priča iz iskustva i da ne bi ponavljali iste greške.
Evo par slika;
picture-131.jpg

picture-134.jpg

picture-136.jpg

picture-137.jpg


Na prve dve slike je Šumadinka a na druge dve je Oblačinska. Inače obe kalemljene.Kao što se vidi voćnjaci nisu veliki ima ih u skoro 15 parcela, površina zavidna 4 do 5 hektara, rastojanje od 3x2 do 4x2.5, ali se slaže kao i većina da je idealno 4x2.5. Nema jedna jedina travka u voćnjaku sve je čisto i uredno, a rod kao što se može videti odličan. Malo kačio grad ali jako malo pa je šteta minimalna. Oblačinska je kao što se može videti ( to je ova što je već uzrela) rodila da ne može bolje ali on tvrdi da ne može od stabla u 7 ili 8 godina starosti da ubere više od 10 do 13kg, što je mislim dobar prinos za nju. Sa druge strane šumadinka, koja se bere za stonu upotrebu sa peteljkom, ali za trenutnu cenu od 160 dinara, daje 20 do 25kg po stablu u istoj starosti. Uz to je šumadinka jako krupna oko 7g, za razliku od Oblačinske koja je oko 3g. On daje svu prednost Šumadinki, zbog većeg roda, bolje cene, ne napada je monilija tj u jako slabom obimu, i prorodi jako rano. Recimo kod njega u zasadu ima stabala koje su sada na drugoj godini i nose po 2 ili 3kg, a na trećoj 5 do 6kg. Uopšte nije zadovoljan sa Španskom ima jedan voćnjak, gledali smo ga ima oko 5 godina odličan za gledanje ali jako malo roda. svega po par kg po stablu. takođe ima ranu sortu Erdi boterno, Mađarsku sortu, koju je već obrao ovih dana, kaže da rađa kao oblačinska, nešto je krupnija i probali smo ono što je ostalo, jako je slatka, kao trešnja. Kaže da bi posle šumadinke sadio nju. Jedina mana kod Šumadinke koju je naveo je što mora dosta da se reže jer kod nje mora da se skine svaka grana koja je ove godine rodila a lastari od ove godine rađaju naredne.
Sve u svemu njegova iskustva kažu da se kod njega najbolje pokazala Šumadinka i vidim da je sve nju sadio u poslednje 2 godine. Nemam nameru da pričam protiv Oblačinske ima je i on i to sa odličnim rodom ali mi kaže; -Pojavi se na otkupu sa krupnom i sitnom višnjom pa ćeš videti šta će prvo da ti kupe, i - Jel bolje da obereš sa stabla 10 kg ili 20kg. To su njegove reči ja samo prenosim a vidim da čovek ima iskustva, voćnjaci sami kažu.
 
Imam 350 stabala Sumadinke Oblacinku nemam sa moje tacke gledista prednost sumadinke se ogleda jedino u ceni monilija je ne napada u klasicnom smislu da ce osusiti granu ili cak celo stablo ali ako je uhvati videce se na peteljci i to pocetkom zrenja /rusi takve ne kupuju pre dve godine bacio sam tonu/moje su u osmoj godini i 15ak kg po stablo je mislim sasvim realno preko toga teze.Prodaja ide dobro u pocetku berbe i do polovine kako se blizi kraj interesovanje slabi i pocinju problemi u selu je prisutna 20ak godina svi koji su je imali u zapadnijim i nizim njivama koje kasnije stizu su povadili.A kod tebe bi stizala pretpostavljam 10ak dana kasnije od Smederevskog kraja.Rezaca za Sumadinku je tesko naci do zla Boga jedino da je sam rezes ili obucavas ljude.Kolicina koja moze da se obere posto se bere sa peteljkom je relativno dosta manja od oblacinke to povecava troskove.Najveci problem sa njom po meni je to sto su Rusi jedino trziste ako se desi da ne dodju iz nekog razloga onda ne znam kome da se proda jer na kvantasu provereno nikoga nezanima.

- - - - - - - - - -

Obzirom da vidim da te zanima vocarstvo na vecim povrsinama mislim da Oblacinka+tresac zakon sa par proverenih ljudi zavrsis berbu brzo i jeftino ili ces recimo za 5ha trebati da se macujes sa 500-600 dnevnica sto je oko 10.000€
 
Za Sumadinku je problem branje, zato sto se bere sa sve peteljkom kao i tresnja.
Zaista ne ne razumem zasto bi neko na pijaci pacao Sumadinku 160din pored izobilja Oblacinke koja je jeftinija i koja ranije stize od Sumadinke:sta:.
Svako najbolje zna svoje trziste, kod mene se jedino otkupljuje Oblacinka.
Taj domacin kaze ponudi krupniju visnju na otkupu da vidis koju ce pre uzeti :sta: Kako mozes da ponudis Sumadinku kad se otkupljuje Oblacinka to je prirodno neizvodljivo jer Sumadinka kasnije zri...
Svaka cast tom domacinu ali Sumadinka nije otpornija od Oblacinke i nije tacno da je ne napada monilija moje sam prskao 3 puta od monilije...
 
Mislim da je to stvar prioriteta i mogucnosti postoje vocke za ozbiljno plantazno vocarenje a postoje i za manje povrsine gde ce porodica sa malim posedom uloziti vise truda i rada i obezbediti sebi pristojnu egzistenciju i hvala Bogu da je tako za mene je Oblacinka zakon za ozbiljno plantazno gajenje.
 
Što se grada tiče nema puno, tu i tamo po neka, ali on tvrdi ( ja nemam iskustva sa višnjom) da će da nalije plod pošto nije puno oštećena, kažem nisam siguran u to kod mene šljivu kad obeleži takva ostaje do kraja. A što se tiče prednosti i mana e zato i iznosim ovu dilemu na forum da čujem i ostala mišljenja. Ovaj domaćin se snašo, otkupa ima i dobija dobru cenu, mada i 100 dinara bi mu bilo dosta bez obzira što se bere sa peteljkom, ali stoji da je ovo stona a ne industriska višnja, mada ne znam zašto neće da je kupuju i za industriju ako ne ode u stonu, doduše i sam mi je rekao da je randman dosta bolji ali da od oblačinske ima oko 2% manje suve materije. On tvrdi da ova višnja u Moskvi ide 4 eura, jer mu je otkupac dobar prijatelj i da ga nudi da je vozi sam tamo ali njemu nije nužno, mada ima tu i dosta rizika i naravno troškova. Juče mu bila neka ruskinja nudila da je kupi, dok sam ja bio došli su još jedni otkupljivači, pogledali i zadovoljni hoće da kupe. Ne znam ali čini mi se, bar u Kruševačkom kraju, ova sorta ide. Ja se dvoumim jer bih sadio 2 ili 3 sorte da razvučem branje jer kod mene nema ljudi koji hoće da beru, a meni će trebati puno ljudi.Tačno je da kod mene kasni sva vegetacija i da će mi kasnije stići za 10 do 15 dana pa stoji da se možda ona tad neće kupovati, ne znam moraću da se raspitam. Što se berača tiče i ja sam razmišljao da dogogdine pazarim jedan elektronikov ali jbm. li ga moraću i tu da nađem nekog ko ima pa da odem da vidim kakva su iskustva. Znam da u okolini Merošine tj. Prokuplja ima čovek koji sa 2 berača bere celu sezonu u nadnicu, kolega Bećarina pusta takođe vidim da ima takav, a ovde malo malo pa čujem od nekog da je neko brao pa počele da mu se suše jer ih mnogo razdrmao, i sad ajde budi pametan. Jako je bitno kad se sade na koliko se krate tj. da li se spremaju za mašinsku ili ručnu berbu.U svakom slučaju u mom kraju ima samo Oblačinske i drago mi je da čujem kako drugo prolaze sa ovim drugim sortama tj, da li da se petljam sa još nekom sortom ili ne.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh