Višnja

Moje laičko mišljenje je da previše gusti sklopovi ne valjaju iz činjenice da korenje bude mnogo blizu pa se stabla takmiče za isti komad zemlje odnosno hranjivih materija, na stranu orezivanje koje formira krošnje tako da se ne dodiruju i ne zasenjuju plod jedna drugoj...ima li šta ispravno u mom razmišljanju?
 
Sad ko ima visnju treba da vadi ako je tako, pa da posadi neku drugu vocku:haha:
Meni su se nekad bavili tom kulturom pa hocu i ja da probam da obnovim. Neboj se ja sadim malo da imam za pitu, onako ::prica:: a ostali prave slatko i malo za sok da prezive sitna decica :osmeh: :ppozdrav:


Visnja koliko znam dolazi 5-6 godina a mozda i vise. Zavisi kako se staras o njoj, orezujes...
 
Moje laičko mišljenje je da previše gusti sklopovi ne valjaju iz činjenice da korenje bude mnogo blizu pa se stabla takmiče za isti komad zemlje odnosno hranjivih materija, na stranu orezivanje koje formira krošnje tako da se ne dodiruju i ne zasenjuju plod jedna drugoj...ima li šta ispravno u mom razmišljanju?

Mislim da nije problem u korjenju, nego naprotiv u krošnji. Ti daj đubreta koliko treba a voćka će se snaći. Svaka voćka ima potrebu, da tako kažem za određenom površinom. Kolega dudansr predlaže 3,5x2,2 ovo je po meni gusta sadnja. Neće se sa ovom sadnjom ugroziti toliko višnja, koliko će se napraviti problem prilikom obrade. Ovdje će u 6-7 godini biti samo jedan prolaz traktorom kroz red i opet će da zapinju grane. U koliko se planira obrada nekim motokultivatorom, mislim da ovo može da prođe. Još jedna stvar, gusti sklopovi prave hladovinu, a u hladovini nema roda, može ona ponijeti ali to loše sazrijeva sitno je i od tog posla nema ništa, a voćka će stalno težiti za suncem i ići će u vis. Ovo sve naravno govorim o gustoj sadnji običnih sorti voća, a ne nekih savremenih patuljastih, kojima ruku na srce nisam baš neki ljubitelj.
Ja sam sadio Marasku na 5x3 i sada imam problem sa razmakom unutar reda voćke su se sastale. Bez obzira koliko ih ja režem i kako one se počinju uplitati jedna u drugu, mada to još uvjek nije neki problem ali vidićemo šta će vrijeme pokazati.
 
:osmeh: Lele, koliko nas planira visnje. Ima cena za 3-5g da bude 10evrocenti po kilogramu :haha:
Ja sam se opredelio za sadnju visnje jer parcele na kojima zelim da ih sada u jesen posadim nisu za neku drugu kulturu, osim vinograda i visnjara retko sta drugo uspeva na brdovitoj zemlji kad je susa. Sto se tice oblacinske visnje sadicu izdanke a ne kalmove (znaci sadnice gratis) ako bude cena i 10 din ja cu biti zadovoljan jer cu i tako vise zaraditi nego na kukuruzu u ovom brdu koji izgori i nema nista od njega. Visnja odlicno podnosi susu zadruzni visnjar je na 200m od moje parcele bez obzira na susu visnje ne navodnjavaju jer su na samom brdu pa nemaju vode i bez navodnjavanja odlicno su se pokazale. Visnja voli sto vise sunca, ovde kod nas raste po zbunovima i bez prskanja rezanja i obrade ima krupan plod valjda joj klima odgovara. Cak i ako prestanu da je otkupljuju za 5-6 godina bice ( sok, slatko i rakija) :cool: a od kukuruza na tim parcelama ove godine nije ni sasa nije ostala sve je izgorelo. Od kukuruza imao sam samo stetu i nikakvu korist... :ppozdrav:
 
Gledao sam visnjare koji su 3,5 x 2,2 u sedmoj,osmoj godini i super izgleda,prolaz sa 539 je dobar,tj bez problema
Gledao sam pre nekoliko dana 4x2m u 7-8 godini, visnjau punom rodu. Sto se tice medjurednog rastojanja moze da se prodje traktorom i prikolicom kao sto treba dok je razmak izmedju stabala suvise gust, bez obzira na rezanje visnja se razgrana i smeta jedna drugoj. Jeste taktika u rezanju ali ako seces suvise grane slabis rod i bolje je imati komocije pri radu u visnjaru nego lomiti grane od krila traktora. Ja cu saditi na 4x2,5 mozda cak i na 4x3m dvoumim se jos uvek, gust sklop moze da ima sitan rod :ppozdrav:
 
Ja sadim najverovatnije na 4x4 ili 4,5x4,5.Obrada poduzini i popreko.
Malo se nesto dvoumim za jednu parcelu od pola hektara,tu mi je livada bila 3 godine,stric je to radio do sad i stedeo je na djubrivu maksimalno,zemlja je ilovaca,tezi oblik:osmeh:Nagradno pitanje je koje djubrivo bi bilo pametno baciti i koju kolicinu da malo poboljsam i pojacam zemlju pre sadnje?
 
Najbolje uraditi analizu i znas na cemu si. Sa stajnjakom neces pogresiti ali je potrebno i znati koliko maksimalno baciti a kad ga vec bacas zasto mu i ne dodati Kalcijum karbonat i napraviti idealne uslove da ga sadnica izkoristi. Sto se tice vestackih djubriva, tu je analiza pravo merilo kao i utvrdjivanje kiselosti zemljista te njegovo blagovremeno regulisanje; Zasto li svi beze od te analize zemljista kad im moze mnogo pomoci da znaju zasigurno gde su i na cemu su, sta dalje?
Moj savet je definitivno analiza u osnivanju dugogogisnjih zasada i izboriti se sto vise obezbediti dobre uslove u samom startu i te uslove kasnije samo odrzavati, kad zeznes na startu to se odrazi na sadnice i kasnije na plod i bolesti. :ppozdrav:
 
Imam tu jedan problem kao i mnogi u mom kraju.Na toj parceli od pola hektara je radjena analiza pre 15 godina,kako matori prica odneto je 6 uzoraka sa svih delova njive i svi rezultati su bili totalno razliciti,nisu imali veze sa vezom.To je problem kod nas a i kod mnogih u okruzenju,sto ima veoma velikih razlika u jednoj parceli.Zato ja stvar moram da gledam drugacije pa da probam sa nekom kombinacijom vestackog jer stajsko nemam.
Sistem sta mi bog da:osmeh:
 
Pravilno uzimanje uzorka zemljista se radi tako sto uzimas 5uzoraka njih pomesas zajedno i iz te smese nosis dve "pregrsti" (koliko mozes zahvatiti u sake obe ruke X2) zemlje na analizu. Uzorke vadis sa dve dubine odprilike sa 25-30 i sa 50-55cm i ta dva uzorka predas na analizu. Znaci tih 5 uzoraka sa dubine 30cm uzimas iz "coskova" parcele i jedan sa sredine i tako radis i na dubini od 50cm. U zavisnosti gde nosis na analizu mozes navesti da se zemljiste sprema za zasad visnje i oni ce ti napisati dali je zemljiste pogodno i koje mere su porebne da bi dobio idealne uslove za trazeni zasad; Bar sam ja tako uradio a i mozes posle analize da se cujes telefonom sa nekim institutom za vocarstvo radi konsultacije.
 
Ima to smisla, meni doduše nešto tu nije jasno...

Meni je u jednoj njivi od samo 30 ara 5 različitih zemlji...na vrhu je tvrda i crna, po jednom boku je rastresita i braon, po sredini je kao pepeo bela i sleže se kao pesak, po drugom boku smrdi kao neka lešina kad je zaorem i isto je tvrda kao na gornjem delu ali je braon a ne crna :D

I sad ja to sve izmešam i šta sam dobio? Negde bi znači trebalo manje ovog više onog đubriva, na samo 30 ari površine..zar ne?
 
Danas sam kontaktirao za analizu i objasnio o cemu se radi.Odgovor je bio zaboravi analizu,kazu klasicna stvar brdskih krajeva.
I kod mene u pola hektara mnogo razlicitih tipova zemljista tako da analiza nema smisla,dobicu neke bezveze rezultate.
 
Analizu nikad nije lose uraditi, mada kao sto si rekao da visnja trpi skoro svakakva zemljista ali ako vec imas mogucnosti ako je PH-4 zasto ne dici na 6-7 i dodati nekog elementa ako oskudeva, za lepsi i bolji start i kasnije vece prinose vecu odpornost.....
Neško
Kakav plan djubrenja predlazes (mineralnog, vestackog) tokom cele godine sto se tice mladog zasada koji jos nije u rodu, koliko gr vestackog i kada po sadnici?
mislis li da je uredu ici sredinom 01. meseca sa 8:16:24 pa kad krene vegetacija negde sredinom 04. meseca ici sa po 50-100gr KAN-a po sadnici sto se tice mineralnog? Tako savetuju, sad dali je to dobro bas zbog tog dela price na prevelikoj bujnosti...??


Zasto da bacas polovinom januara,mozes razbacati sad u novembru,pocetkom decembra pa potanjirati,ili ici sa podrivacem nakon bacanja?
A u prolece mozes i ureuu ili kan
 
Kad smo kod izdanaka, gde mogu da nadjem izdanke? Kod mene u okruzenju nema visnje na povrsini vecoj od 1-2ara tj. unutar dvorista kuca.

p.s. Da li za oblacinsku visnju treba druga visnja tzv oprasivac?
 
Nazad
Vrh