Višnja

Ma nešto nije u redu sa tim stablom čim je ta grana pukla od vetra...ako ti nije žao, posadi ti drugu, ili tu kolji tamo u aprilu maju do ispod krošnje pa da izbije sve ponovo iz početka :)
 
Kad sam pitao za Bajkor gledali su me kao da sam pao sa Marsa, uz komentar da tu hemiju koju ja povremeno trazim za kojekakve useve niko ziv ne pita.

Oprskano sa mankozebom, nadam se da sam miran do kraja vegetacije. Akaricid nisam primenuo. Jer sam u medjuvremenu saznao da je za pauke - a toga nemam!:osmeh:
Ljudi nemojte se smejati - ja do pre 3 meseca nisam ni sa cim prskao vocke! :osmeh:
 
kakvi pauci, ko još prska protiv njih, oni mogu biti samo korisni, prirodni predatori na u voćarstvu štetne insekte...akaricidi su za grinje i slično, možda ubijaju i paukove ali nije im to primarna namena...samo veruj svom instiktu i zdravom razumu i shvatićeš kad ti neko kaže nešto što je glupost kao npr da se debla kreče da se insekti ne bi penjali po njima, na stranu što mravima i sličnima kreč ne smeta jer se kreću i po zidovima sobe zar ne, nego što skoro svi štetni insekti lete koristeći krilca :)
 
Gledao sam na wikipediji. Te simptome koji su navedeni da se lece akaricidima definitivno nemam :osmeh:
Na galenikinom sajtu sam nasao to za akaricide i pola dana mozgao o tome. Znam da moja pitanja i dileme su vecinu vas smesne, ali tako je kad kreces u nesto novo.

Za 20tak dana ako opet pocnu simptomi da li smem po treci put mankozeb ili moram nesto drugo (dodin)?
 
Možeš mankozeb, on može ceo vek da se koristi i moj je favorit za sve :) ako već imaš da ne kupuješ, a za 20 dana je kraj avgusta pa ako nešto i krene da se dešava neće voćke doći u strašno stanje tamo do kraja septembra a tad već i nije toliko bitno maltene..
 
Pozdrav kolege,sta se radi u visnjarima,kako su visnje,jer su zavrsena prskanja nakon berbe? :ppozdrav:
 
Evo radi se nešto, osim svakodnevnog obilaska jesu li se počele sušiti od suše. Danas uzeti uzorci za analizu tla. Rezultati za 15-20 dana, pa ćemo vidjeti. Inače list zdrav.
 
višnje odavno isprskane ceka se jesen kisa i djubrenje.ova susa ce katastrofalno uticati na višnju i rod 2013.ovo je vazan period kada ona sprema rod za dogodine a kise ni na vidiku.ko je u mogućnosti treba polivati
 
Ja se spremam polako psihicki za podizanje novog zasada 400 komada,a visnje sam isprskao,samo u jesen bakar i djubrenje
 
@MareS
Samo napred! Ostavi na uvratini i 6-8 metara, izgubices 20 stabala a dobiti na komociji jako puno. Ovako kad to poraste, rasiri se, a ti treba da udjes traktorom i prikolicom, pa malo izlomis grane, malo izgrebes traktor:osmeh: Kad sadis mislis da si bacio taj prostor, ali nisi videces u posle 5-6 godina. :ppozdrav:
 
Hvala na savetu ;)
O tome sam pricao sa covekom koji ima desetak hektara visnje na vise placeva i svuda je ostavio oko 6 metara, kaze da je to dovoljno... Sto se tice branja, imam frezu sa prikolicom, pa se moze vrlo lako proci kroz red i kad je u punom rodu, a sto se tice razbacivanja stajnjaka tu nije veliki problem jer nema ploda i lista da spusta grane, pa ceo vocnjak izgleda "mrsavije", a samim tim je i lakse proci.. Naruceno je 300 sadnica, ali postoji mogucnost da stvarno skratim za po jedno stablo po redu i taj ostatak posadim na drugom delu placa, posto je ceo plac 62 ara, pa ima mesta.. U nekom cosku cu da posadim razno voce ( par stabala ) za kucnu upotrebu, pa mogu tu da ubacim i taj visak visanja ;)
 
Primetio sam na jugu Srbije (Nis, Prokuplje,Merosina, Oblacine) da krunu formiraju jako nisko (ima ih i na 30-40 cm prve grane) pa im sadnice izgledaju stvarno minijaturno, krosnja je jako slabo razvijena ima li kakvih prednosti osim branja ako se formira takav zasad? Licno razmisljam da formiram prve grane mozda vislje i od 70-80 kao sto su mi savetovali, planira se obrada traktorom i branje tresacem.

Kakva su vasa iskustva po pitanju masinskog branja oblacinske visnje? Dali je pogodna za takvo branje?

- - - - - - - - - -

Dali je neko sejao neku kulturu za zelenisno djubrenje, zaoravanje?
 
Veliki pozdrav svima!!! Hteo sam nesto da pitam u vezi navodnjavanja visanja sistemom kap po kap. Ja sam iy okoline Prokuplja i jos uvek kod nas niko ne navodnjava visnje i ostalo voce sistemom kap po kap (mozda i navodnjavaju ali ja nisam cuo). PItanje, koliki protok vode treba da ima arterski bunar da bi se navodnjavao visnjar. Imam 1 ha visanja u jednom visnjaru pa planiram da busim bunar i ugradim kap po kap, cuo sam da se ovim sistemo povecava rod cak i do 30%. Kakva su vasa iskustva?
 
Pozdrav svima .
Član sam foruma od skorije ali ga pratim baš odavno i mnogi tekstovi su mi baš pomogli.
U voćarstvu sam amater , a planiram da podignem jedan zasad višanja na 25 ari , a kasnije još na 70 .
Ovu temu sam pročitao celu kao i temu podizanje zasada višanja ali nisam našao meni razumljiv odgovor na pitanje oblačinska ili recimo šumadinka.
Treba da uradim analizu zemljišta pa ću poćeti sa spremanjem parcele . Inače je na toj parceli ove godine je bio ječam .
Ako neko može da pomogne bio bih zahvalan.
 
Nije važno koji protok imaš, prvo iz razloga što nemoraš da zaljevaš sve odjednom, možeš da radiš ako treba sve red po red, jer voće ne traži toliko zaljevanje kao recimo povrće. Za voće je važno u pravom trenutku dati dovoljnu količinu, ali se tu nikada ne radi u 2-3 dana.
Nemam iskustva sa navodnjavanjem, jer to ne radim, ali imam kolegu do mene koji zaljeva višnje.
Primjetio sam da su višnje koje se zaljevaju u boljoj kondiciji, međutim te višnje formiraju korjenov sisrem na samom vrhu tla, tačnije u onoj zoni gdje ima vode razvijaju se žile jer biljka jednostavno nema potrebe da ide duboko. Kap po kap je dobar metod definitivno, ali pazi ako ih "naučiš" da ih zaljevaš, moraćeš im obezbjediti vlagu uvijek, jer ona neće razviti korjenov sistem duboko i biće joj suša mnogo ranije nego onima koje se natapaju.

Ja sam kod kuće posadio par voćaka na kojima sam hajde da kažem eksperimentisao. Tačnije uzeo sam crijevo elkatan (plastično crijevo od 1 cola) otkinuo ga na nekih 60-70cm, ugrijao žicu i peobušio ga na dosta mjesta, ali samo desetak cm od jednog kraja. Prilikom sađenja voćaka u rupu sam stavljao to crijevo i onaj izbušeni dio stavio sam u rupu i to ispod voćke, i zatim sam normalno posadio voćku a crijevo je virilo nekih 15-tak cm iznad zemlje. Zatim sam montirao kap po kap ali tako da sam cijevima od onog sistema za infuziju, nabacio na one kapaljke i kapi usmjerio u to crijevo. Znači svaka kap vode ide u žile ispod voćke i svaka kap se korisdti. Jer ako sunce "izvlači" vlagu ta vlega prolazi kroz zemlju kroz žile voćke nekih pola metra i tu se maksimalno koristi. :osmeh: I da napomenem,voćka tražeći vodu korjen širi prema dole, a ne kao kod klasičnog kap na kap sistema prema gore, i kasnije ako slučajno prisuši dosta bollje će da podnese neko ona čiji je aktivni dio korjenovog sistema u nekoh 15-20cm od ravni tla.

Ovo je samo moj prijedlog i sada da imam mogućnost da navodnjavam samo bi tako radio vjerujte mi do je čudo, ama par litara datih na takav način čine čuda.
 
Primetio sam na jugu Srbije (Nis, Prokuplje,Merosina, Oblacine) da krunu formiraju jako nisko (ima ih i na 30-40 cm prve grane) pa im sadnice izgledaju stvarno minijaturno, krosnja je jako slabo razvijena ima li kakvih prednosti osim branja ako se formira takav zasad? Licno razmisljam da formiram prve grane mozda vislje i od 70-80 kao sto su mi savetovali, planira se obrada traktorom i branje tresacem.

Kakva su vasa iskustva po pitanju masinskog branja oblacinske visnje? Dali je pogodna za takvo branje?

- - - - - - - - - -

Dali je neko sejao neku kulturu za zelenisno djubrenje, zaoravanje?

Tintoreti,
Kod mene su prve grane formirane na nekih 60cm, i mislim da ne bi trebalo ići niže, mada ne znam, kaže se "so ljudi sto ćudi".
Meni ne bi odgovaralo da su grane niže, jer ne bi mogao da priđem kultivatorom ispod voćke zapinjao bi za grane, odma prve godine.
Što se tiče te kulture za zeleno ćubrenje, tim vidom se dobia samo Azot, a njega višnja po mom mišljenju i iskustvu treba najmanje. Prvo azot jeste neophodan, ali prevelike količine daju veliku bujnosta te lišće koje je "isforsirano" azotom postaje vodenije, i mnogo, mnogo osjetljivije na kokomices i ostale bolesti.
Ja lično mislim da je bolje dodati malo azota nego se sa tim zamajavati, prvo iz razloga koji sam gore opisao, a drugo iz razloga što pored tvoje najbolje volje trave će uvijek biti i ona će se zafrezivati i ponovo vraćati uzemlju. Još jedna stvar, trava ma koliko da bi ti davala tog azota, mislim da bi više uzela vode i time nanjela štetu višnji nego koristi, mada svak ima pravo na svoje mišljenje.
Ja kad vidim u voćnjaku i zelenu bocu od piva odma se naježim, a ne travu da pustim :osmeh:.
 
Nesko i ja isto mislim,kao sto si rekao i flasu kad vidim odma se nerviram a ne sad travu,kao sto vidis trudim se da ne vidim travku nigde,okopavao sam motikom u redu a izmedju reda tanjiraca
Grane sam formirao na 60-80 cm
 
Nazad
Vrh