Višnja

Ja sam u sustini mislio na mlade vocnjake kojima je potrebno obezbediti sto bolje uslove za rast tokom prvih par godina.
A u starim vocnjacima ima dosta i za i protiv, pa tako neka svako radi kako misli da je najbolje.
 
Evo nekih od prednosti i mana zatravljene povrsine ili jalovog ugara u medjurednom prostoru.

Jalovi ugar[FONT=&quot]
[/FONT]Dobre strane ovog načina su te da gajene biljke nemaju apsolutno nikakvu konkurenciju i maksimalno koriste raspoložive zalihe hrane i vode, u toku proleća zasadi pod jalovim ugarom su manje osetljivi na mrazeve (golo zemljište odaje više toplote nego pokriveno)...i to bi bile prednosti, a mana je daleko više: visoki troškovi (mašine, gorivo, herbicidi), u kišno vreme praktično je nemoguće ući u zasade radi sprovođenja zaštite, narušava se struktura zemljišta (zemljište se lako sabija) i uništava se prekopotrebna mikroflora i fauna zemljišta koja ustvari i čini zemljište plodnim i za gajene biljke prijateljskim staništem.

Zatravljena povrsina
Dobar kompromis u većini slučajeva, predstavlja zatravljivanje međurednog prostora dok se prostor u redu održava u stanju bez korova (tzv.herbicidni pojas širine 0,5-1m sa svake strane). Prednosti su višestruke: lako kretanje mehanizacije po voćnjaku, sprečavanje erozije zemljišta, poboljšava se penetracija vode u zemljište, čuva se zemljišna struktura a zemljište obogaćuje organskom materijom. Na zatravljenim površinama minimizovana je pojava korovskih biljaka.
 
ZICAPROM je napisao(la):
Šumadinka, 2 pune godine, 3. vegetacija. Trenutno u punom cvetu.
Kliknite za proširenje...

ZICAPROM@ Na šta je kalemljna, odnosno šta je podloga.

Zatravni sredinu je zakon, pogotovo gdje ima brda i bočnog nagiba. Ja sam u jednom djelu posijao travu, nisku za parkove i to je puno bolje pokazalo od tako reći divlje što je sama nikla. Ova sijana se duplo manje kosi i bolje drži zemlju pogotovo kad se okiša.
 
Zatravljivanje je zakon. Ali da neki ne shvate to bukvalno da mogu da kpse travu i baliraju. :haha:
samo redovno šišanje i vremenom korovi sami od sebe nestanu jer ne stignu da bace seme. Verujte da kod mene u kosenom uma manje korova nego kpd burazera koji se ubi tanjirajući kao da rasadjuje palamidu čičak i pirevinu a njiva do njive.

Kod nas je četiri dana kiša padala i ja danas idem u prskanje pun cvet višnje i precvetavanje šljive a drugi mogu da sanjaju samo o ulasku
 
Samo trava,ja sam 4 godina imao jalov ugar dok nisam 2014 ostavi traktor u voćnjaku i izgubio celokupni rod zbog tih obilnih padavina ali nisu padavine bile krive nego mogućnost skoro ceo maj da se štiti voćnjak. Odmag sam prodao frezu sada je trava.
 
Neko je pitao na šta je višnja kalemljena, podloga je magriva. A inače kod mene je kiša padala do sinoć, a mi smo jutros u 7 već bili sa 2 traktora u prskanju i to bez ikakvih problema. Takođe radim prskanje od žilogriza (neka moja ideja da radimo Nurellom ovaj deo koji se obrađuje, ali pošto je EC formulacija mora da bude vlage), u sred kiše, znači koliko vremena stalno ili u prekidima pada kiša toliko prskamo u herbicidnom delu. Inače planiram da i Ureu radim tako rasipačem po kišnom vremenu. Takođe imam i uspone i nagibe, tako da, kao što rekoh, kod mene je zatravnjivanje posle 2. godine nužda, mada smatram i da je korisno. Naravno da bi bilo bolje da ima i navodnjavanje ali nemože sve odjednom. Inače što se tiče višnje, naravno da i njoj znači navodnjavanje. U okolini Niša znam za 2 zasada višnje koji se navodnjavaju, jedan je oblačinka od oko 40 hektara a drugi šumadinka na par hektara i oba su dosta bolji od mojih na istom uzrastu, jednostavno rastu do jeseni.
 
U globalu, prvih 4-5 godina sto si vise ugadja visnjama- to bolje. Ooooogromna je razlika izmedju visnje kod koje su primenjene sve agrotehnicke mere u odnosu na onu koja je otaljigana, cisto kolko nesto da se radi oko nje. Ja sam se opekao najstrasnije ... spletom okolnosti slabije sam radio oko visanja u drugoj i trecoj godini, prskao, rezao sam (amaterski, dosta sam gresio), tanjirao, ali nije obradjivano u redu i nije bacano dovoljno vestackog djubriva. Jednostavno nisam imao vremena da ga odradim kako treba. Polovina visnjara je ok, u tom delu je jaca zemlja, ali ona druga je ubi boze, visnje u petoj godini malo deblje od palca, jedva metar ipo visoke. Kad se setim jednog full odradjenog visnjara ispod Matejevca place mi se. Stabla u cetvrtoj godini deblja od ruke, ogromne, prelepe visnje, sve kao preslikane. Vodili me ljudi da mi pokazu kako izgleda kad se oko visanja radi kako treba. Tom coveku ce visestruko da se isplati pocetno ulaganje, onolikim trudom je dobio bar 2 godine ranije da krene da bere pun rod...

A ja se ritam ove godine da oporavim ovaj moj, obradili smo ga lepo ove godine, nadjubrili ozbiljno, oprskali na vreme sve, planiram i u maju da sibnem KAN jos 300 grama po stablu. Radice i freza izmedju vocaka. Ako budem imao srece kasnice samo 2 godine do punog roda...
 
Tvoje u cetvrtoj jace nego moje u petoj ::jako_besan:: Ja danas zavrsih prskanje od monilije, 80% precvetalo, a onih 20% bas kasne... Izgleda da mi zapala 2 razlicita klona oblacinske
 
Kod mene u kraju je cvetanje zavrseno pre 7-8 dana... Ja sam u februaru prskao visnje bakrom i krecom sto je poprilicno usporilo biljku...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh